Ko plaća rat najviše? Amerikanci besni; Gorivo nikad skuplje

Od skupljeg goriva i viših kamata na stambene kredite do rasta cena avionskih karata, sukob dodatno povećava troškove života građana koji se već bore sa inflacijom. Sve se to događa uoči izbora za američki Kongres, piše CNN.

Prema procenama Marka Zandija, glavnog ekonomiste američke kompanije za ekonomske analize Moody’s Analytics, rat je američke potrošače od početka sukoba u februaru koštao oko 265 milijardi dolara, odnosno 236 milijardi evra. To znači da je prosečno američko domaćinstvo zbog rata imalo oko 2.000 dolara, odnosno približno 1.785 evra dodatnih troškova, prenosi Index.hr.

"Mnogi Amerikanci s pravom povezuju rat u Iranu sa bolno visokim troškovima života i zato žele da se rat završi", rekao je Zandi.

Istovremeno, plate ne prate rast cena. Njihov rast je u septembru usporio na najniži nivo u poslednjih pet godina. Kada se uračuna inflacija, realna vrednost plata opada gotovo svakog meseca od početka rata. Zbog toga deo Amerikanaca mora da poseže za ušteđevinom ili koristi kreditne kartice kako bi pokrio svakodnevne troškove.

Gorivo sve skuplje

Najveći problem predstavljaju cene energenata. Rat sa Iranom mesecima je blokirao Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih prolaza za svetsku trgovinu naftom. Time je zaustavljen izvoz velikih količina sirove nafte, goriva i tečnog prirodnog gasa iz Persijskog zaliva.

Iako je transport nafte kroz moreuz ponovo uspostavljen, prevoz iz tog regiona znatno je poskupeo. Posledica su više cene benzina, dizela i avionskog goriva. Zbog poskupljenja energenata, uključujući i veće račune za grejanje, prosečna američka porodica od početka rata potrošila je oko 1.100 dolara više nego što bi inače potrošila. Zandi procenjuje da se taj dodatni trošak, uz sadašnje cene, povećava za oko 50 dolara, odnosno približno 45 evra svake nedelje.

Dizel, koji se koristi u kamionima, traktorima i vozovima, i dalje je blizu rekordnih cena. Rast cena benzina je usporio, ali je on i dalje znatno skuplji nego što je uobičajeno u ovo doba godine. Prema podacima američkog udruženja AAA, prosečna cena benzina iznosi 4,34 dolara po galonu, što je oko 1,02 evra po litru. Pre početka rata galon je koštao 2,98 dolara, odnosno oko 0,70 evra po litru. To znači da je benzin u SAD od početka sukoba poskupeo za gotovo 46 odsto.

Amerikanci nikada nisu toliko dugo plaćali ovako skup benzin

Juče je bio već 165. dan ove godine tokom kojeg je prosečna cena benzina u SAD iznosila najmanje četiri dolara po galonu, odnosno oko 0,94 evra po litru. Prema analizi CNN-a zasnovanoj na podacima udruženja AAA, to je rekord otkako je 2000. godine počelo vođenje takve evidencije.

Dosadašnji rekord zabeležen je 2022. godine, kada je benzin koštao najmanje četiri dolara po galonu tokom 158 dana. Tada su cene snažno porasle zbog ruske invazije na Ukrajinu. Jedina preostala godina u kojoj je benzin dostigao tu cenu bila je 2008, kada se na tom nivou zadržao 48 dana tokom leta.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je poručio da su više cene benzina i dizela mala cena koju treba platiti kako bi se sprečilo da Iran razvije nuklearno oružje. Poskupljenje avionskog goriva posebno je pogodilo avio-kompanije. Kako bi smanjile troškove, neke su ukinule jeftinije i manje isplative linije, povećale naknade za prtljag i podigle cene karata.

Prema podacima američkog Zavoda za statistiku rada, avionske karte su u avgustu bile čak 23 odsto skuplje nego u istom mesecu prošle godine. Rastu i troškovi grejanja. Američka Uprava za energetske informacije procenjuje da će domaćinstva koja koriste lož-ulje ove zime za grejanje plaćati 21 odsto više nego prošle zime.

Mala podrška ratu

Osim skupljeg goriva i grejanja, Amerikance sve više opterećuju i krediti. Prema analizi Moody’s Analyticsa, veći troškovi zaduživanja predstavljaju drugi najveći finansijski teret koji je rat nametnuo potrošačima. Zbog visoke inflacije, američka centralna banka prvi put u tri godine podigla je kamatne stope. To je dovelo do rasprodaje državnih obveznica i rasta njihovih prinosa, što se odrazilo i na kamate na kredite.

Prosečna kamatna stopa na stambene kredite sa fiksnom kamatom na 30 godina porasla je na 7,4 odsto, što je najviši nivo u gotovo tri godine. Poskupelo je i zaduživanje putem kreditnih kartica, kao i uzimanje kredita za kupovinu automobila. Moody’s procenjuje da su zbog viših kamata američka domaćinstva u proseku imala dodatnih 360 dolara troškova.

Pentagon je u septembru obavestio Kongres da su vojni troškovi rata sa Iranom dostigli 45,1 milijardu dolara, odnosno oko 40,2 milijarde evra, objavio je ranije CNN, pozivajući se na izvore upoznate sa tim podacima. Međutim, stvarni troškovi mogli bi biti i veći. U ovu procenu nisu uključeni popravka američkih vojnih baza i drugih objekata oštećenih tokom sukoba.

Sve veći finansijski pritisak mogao bi da objasni i pad poverenja američkih potrošača, kao i veoma malu podršku ratu. Prema anketi CNN-a sprovedenoj u septembru, samo 27 odsto Amerikanaca podržava Trampovu ekonomsku politiku, dok tek 28 odsto smatra da je američka privreda u dobrom stanju.