Izuzetno nizak vodostaj Dunava ove jeseni stvara ozbiljne probleme nautičarima, ribolovcima i rečnom saobraćaju. Na pojedinim delovima obale u Novom Sadu čamci su ostali na suvom, a nekada plovni rukavci postali su gotovo neprohodni.
Posledice oseća i privreda, jer je u srpskim lukama tokom avgusta i septembra zabeležen drastičan pad pretovara tereta, dok meteorolozi upozoravaju da se značajniji porast vodostaja ne može očekivati bez obilnijih padavina u gornjem slivu Dunava.
Možda vas zanima
Na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu prizori su neuobičajeni čak i za one koji su decenijama na reci. Sprudovi koji su uglavnom skriveni pod vodom sada su potpuno vidljivi, a brojni čamci ostali su okruženi travom, bez mogućnosti da isplove.
Nautičar Bojan Kurjakov, koji na Dunavu provodi vreme već 30 godina, kaže da ni dugogodišnje iskustvo nije bilo dovoljno da predvidi ovakvu situaciju.
"Dunav za sve Novosađane znači slobodu. Ogromna je šteta koja se sada dešava. Kada pogledam reku koju volim i na kojoj sam ceo život, vidim muku. Oko čamaca je trava toliko porasla da su čamci nestali u njoj, ali to niko nije mogao da predvidi", rekao je Kurjakov za RTV.
Koliko se reka povukla najbolje pokazuje stanje u Dunavcu, gde je dubina vode na pojedinim mestima višestruko manja nego ranije.
"Dunavac, koji je u sredini uvek imao dubinu od dva do dva i po metra, sada je dubok svega 40 centimetara, pa veliki broj čamaca ne može da prođe. Praktično, osim malih čamaca koji mogu da plove, brodovi i čamci duži od sedam metara uglavnom stoje", objasnio je Kurjakov.
Shutterstock/BalkansCat
Vodostaj na nivou koji se ne pamti više od jednog veka
Ribolovac Ivica Avgustin naveo je da su ovih dana zabeležene vrednosti vodostaja koje se mogu uporediti sa istorijski niskim nivoima Dunava.
"Svakako da nas brine kada čitamo komentare stručnjaka i ljudi sa iskustvom, koji su godinama na Dunavu. Zbog toga ne možemo biti spokojni. Koliko znam, slična situacija zabeležena je 1906. godine, kada je vodostaj bio minus 90 centimetara. Ovih dana bio je minus 91, odnosno minus 92 centimetra, a ne očekuju se obilnije kiše", rekao je Avgustin za RTV.
Nizak vodostaj praktično je prekinuo sezonu za brojne vlasnike čamaca, a probleme imaju i ribolovci. Pristup pojedinim delovima reke postao je nemoguć, naročito za plovila sa većim gazom.
"Sada počinje jesenji ribolov grabljivica, ali sezona šarana ovde je završena. Ljudi su izlazili na Dunav dok su mogli da prođu kroz prolaz kod Štranda, ali sada im je i to uskraćeno jer ne mogu da isplove, naročito oni čiji čamci imaju veći gaz", objasnio je Avgustin.
Možda vas zanima
"Trenutno ne postoji mogućnost ni da izvučemo čamce, niti da ih servisiramo. Nemamo nikakvo rešenje dok se voda ne vrati. Najgore bi bilo ako u međuvremenu stigne zima, a vodostaj ne poraste. Tada ćemo imati veliki problem. Kod čamaca koji ne mogu da se pomere šteta bi bila mnogo veća kada bismo pokušali da ih pomeramo nego da ih ostavimo na mestu i sačekamo da ih voda sama podigne", naveo je Avgustin.
On je upozorio i da bi nastavak ovakvog trenda mogao ozbiljno da ugrozi nautiku u Novom Sadu, koji je, prema njegovoj proceni, posebno pogođen niskim vodostajem u odnosu na okolne gradove.
Shutterstock/GELEFIN
Pad pretovara tereta u lukama veći od 60 odsto
Posledice niskog vodostaja, međutim, daleko prevazilaze probleme nautičara i ribolovaca. Otežana plovidba već se ozbiljno odrazila na rečni transport i poslovanje luka u Srbiji.
Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, u avgustu je u srpskim lukama pretovareno čak 63 odsto manje tereta nego u istom mesecu prošle godine, dok je u septembru zabeležen pad od 57 odsto.
Ovi podaci predstavljeni su tokom redovnih godišnjih konsultacija sa predstavnicima Grupacije za luke i pristaništa i Grupacije za rečno brodarstvo Privredne komore Srbije, piše eKapija.
Direktor Agencije za upravljanje lukama Rajko Tanasijević ukazao je na značajan uticaj niskog vodostaja na teretni i putnički saobraćaj.
Problemi nisu zaobišli ni rečna krstarenja. Iako je sezona počela veoma uspešno, uz pokazatelje koji su nagoveštavali da bi mogli biti premašeni prošlogodišnji rekordni rezultati od 1.496 pristajanja i 222.000 putnika, nizak vodostaj promenio je očekivanja.
Do kraja septembra zabeleženo je oko 12 odsto manje putnika nego u istom periodu prethodne godine.
Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vladimir Batalović istakao je da je nizak vodostaj Dunava uticao na transport u čitavom regionu i da je reč o okolnostima koje prevazilaze nacionalne granice.
"Vodni saobraćaj ostaje važan deo transportnog sistema Srbije. Njegov značaj za našu privredu, međunarodnu trgovinu i povezanost sa Dunavskim regionom je nesumnjiv", rekao je Batalović.
Predsednica Grupacije za luke i pristaništa Privredne komore Srbije Sanja Đurišić ukazala je na važnost korišćenja alternativnih transportnih pravaca, posebno železnice u lukama koje raspolažu odgovarajućom infrastrukturom, kao i boljeg povezivanja različitih vidova saobraćaja.
Možda vas zanima
Za oporavak Dunava potrebne višenedeljne padavine
Iako se danas u Srbiji očekuje kiša, meteorolozi ne najavljuju brzo poboljšanje situacije na Dunavu.
Meteorolog Slobodan Sovilj izjavio je za RTS da se očekuje od pet do 20 litara kiše po kvadratnom metru, najviše u jugozapadnim i centralnim krajevima Srbije.
Padavine će donekle popraviti stanje zemljišta, ali neće biti dovoljne da značajnije utiču na vodostaj Dunava.
Prema njegovim rečima, za ozbiljniji oporavak neophodne su višenedeljne padavine u gornjem slivu reke, sa ukupnim količinama od 100 do 150 litara po kvadratnom metru. Do kraja oktobra, međutim, ne očekuju se obilnije padavine.
To znači da će nautičari i ribolovci, koji već nedeljama čekaju da voda ponovo podigne njihove čamce, morati još da budu strpljivi.
"Šta ćemo, strpljivi smo i čekamo da dođe vreme da izvadimo ove čamce", rekao je Kurjakov.
Dok se na Ribarskom ostrvu čekaju više kote Dunava, posledice dugotrajnog niskog vodostaja već se osećaju od privezišta u Novom Sadu do luka i rečnih transportnih pravaca širom Srbije.