Dvojica hrabrih Podgoričana, Andrija Čelebić (23) i Miloš Raičević (29), podigli su regionalnu javnost na noge svojom nesvakidašnjom tridesetodnevnom misijom — obilaskom Evrope bez para.
Sa svega 20 evra u džepu, rancem na leđima i vrećama za spavanje, ovi momci dokazuju da su pozitivna energija i snalažljivost jači od svakog bankovnog računa.
Za samo deset dana uspeli su da prođu kroz čak 15 gradova i šest država.
Ideja je rođena potpuno spontano. Dok je Andrija snimao video stopirajući od Podgorice do Venecije, na telefon mu je stigla glasovna poruka od Miloša koja je pokrenula lavinu.
"Hoćeš li da idemo mesec dana po svetu bez para da putujemo, da se snalazimo i da sve to snimamo?", pitao je Miloš.
Odgovor je bio trenutan. Andrija, koji obožava ovakve avanture, pristao je bez sekunde razmišljanja.
"Čim me je pitao, pošto volim takve avanture i interesantno mi je da se snima tako nešto, odmah sam mu rekao da hoću. Nisam bukvalno ni razmislio. On je već bio za to i tako smo se dogovorili. Plan nam je odmah bio da to bude mesec dana, jer nam je nekako najinteresantnije i najzvučnije. Odmah smo odlučili da to bude 30 dana i krenuli smo bukvalno bez bilo kakvog plana. Samo smo stavili, što se kaže, ranac na leđa, obuli se i krenuli", priseća se Andrija.
Možda vas zanima
1 h
3 dana
Snalaženje na ovom putu je posebna umetnost. Kada imaju budžet, momci koriste voz ili autobus, a kada u džepu vlada finansijska oseka — podižu palac na cesti i stopiraju.
Putujemo raznim prevozima, ili stopiramo, ili autobusom, ili vozom, sve zavisi od našeg budžeta. Kad nemamo budžeta, mi stopiramo. Nekad nam je bolje da stopiramo i sačuvamo novac da bismo prespavali negde. Tako je i sa hranom i smeštajem, objašnjavaju momci.
RINA/Privatna arhiva
Na sreću, njihova priča brzo se pročula među našim ljudima u inostranstvu.
"Nekad nam se jave naši ljudi iz dijaspore, iz Evrope, i ponude nam smeštaj, ponude nam hranu, da budemo kod njih, ugoste nas. Tako da bude i sponzora koji nam pošalju neki novac, da imamo za put. A mi smo krenuli sa početnim kapitalom od po 20 eura, da imamo bar nešto, da kažem. Ukupno nas dvojica smo imali 40 evra", dodaje Andrija.
Iako su svesni da situacija u kojoj se nalaze nije nimalo jednostavna, ovi pozitivni momci na sve gledaju s osmehom.
"Nismo imali nekih opasnijih, da kažem, izazovnih situacija, barem po našem mišljenju, sad zavisi kako ko na to gleda. Kao što je rekao Miloš, stopirali smo nekad, nekad išli prevozom. Isto tako i za smeštaj: nekad smo imali smeštaj, nekad smo spavali na ulici, na klupi, nekad na autobuskoj stanici, na podu, u vreći za spavanje… Tako da, to su izazovne stvari, ali nama možda nisu toliko koliko drugima iz ove perspektive", rekao je Andrija.
Možda vas zanima
1 nedelja
2 nedelje
Nisu ni oni sedeli skrštenih ruku, svaki dan ponešto rade, kako bi zaradili novac za sledeći dan. U Srbiji su prali automobile, u Hrvatskoj su prodavali cveće, a u Nemačkoj su frizirali ljude. Miloš je barber, pa mu poznavanje tog zanata puno pomaže.
Ipak, zapadna Evropa donosi i realne finansijske prepreke, pre svega zbog drastične razlike u cenama u odnosu na Balkan.
"Ljudi su, pogotovo u Nemačkoj, dosta hladniji nego kod nas na Balkanu, a i cene su skuplje. Recimo, mi smo smeštaj u Srbiji ili u Crnoj Gori plaćali 25–30 eura, a ovde ne možemo ispod 70–80 da nađemo smeštaj, kaže Miloš.
Reakcije lokalnog stanovništva na koje nailaze u gradovima Evrope su neprocenjive.
"Svuda nas ljudi dočekuju. Mi smo mladi momci, pozitivni, tako da nekima bude malo interesantno. Ne veruju nam da smo se uputili na ovakvo putovanje, ali… onda im pokažemo naše kanale, pa kažu: 'Svaka čast', i žele da nas podrže, tako da idemo do kraja, dodaju ovi momci.
Njihove avanture iz dana u dan prate hiljade ljudi na youtube kanalu Chele, ali njihovi roditelji imaju poseban motiv da redovno budu na internetu. Iako su u početku bili rezervisani, sada im je lakše jer je svaki korak dokumentovan.
RINA/Privatna arhiva
"Roditelji su uvek, da kažem, malo skeptični kad su ovakve stvari u pitanju, jer ovo nije nešto što svaki roditelj doživi. Nije nešto što se toliko često radi i što svako radi, tako da im je i dalje malo čudno. Ali opet, drugačija stvar je što mi to snimamo i onda mogu da gledaju sve to, da vide kako smo prošli koji dan. Verovatno im je lakše nego da ne snimamo. Onda bi morali da se pitaju šta je i kako prošlo i sve ostalo", kaže Andrija.
Za sve koji žele da prate njihov put u realnom vremenu, momci svakodnevno pripremaju materijal.
"Imamo YouTube kanal Chele. Na njega kačimo svaki dan video u sedam sati, tako da ljudi mogu da gledaju dešavanja. Kačimo i na druge društvene mreže, to su kratki videi, a ovamo je potpuno drugačiji video, koji traje mnogo duže. Svi nas podržavaju, svi su uz nas, tako da, što se kaže, samo jako", poručuje Miloš.
Pred momcima je još 20 dana izazova. Nemaju striktan plan jer sve zavisi od trenutnog stanja u novčaniku, ali sledeći koraci su već u glavi.
"Sad nemamo baš neki plan, jer, kažem opet, zavisi od tog našeg budžeta. Trenutno smo u Nemačkoj. Neki cilj i plan nam je da skupimo novac da idemo ka Francuskoj, pa iz Francuske dalje — Brisel, Luksemburg i tako, da uhvatimo jedan krug, a da se ne zadržavamo na jednom mestu, nego da svaki dan budemo u drugom gradu. Bogatiji smo sigurno za jedno ogromno iskustvo, a možemo misliti tek za 20 dana koliko će to da bude još veće i lepše iskustvo", zaključuju ovi harizmatični Podgoričani.