BIRN: Ko stoji iza pojedinih izbornih lista i kakva je njihova veza sa SNS-om

Oglas

RIK je u noći između 4. i 5. oktobra, sa 20 glasova prema sedam, odlučio da se 25. oktobra u inostranstvu glasa od 7 do 20 časova po srednjoevropskom vremenu, pa će deo birača u Americi, Australiji i na Novom Zelandu glasati usred noći. Odluku je branio SNS, a protiv su bili Studentska lista i deo opozicije. U takvim glasanjima učestvuju i predstavnici svih proglašenih lista, koji imaju pravo glasa u proširenom sastavu RIK-a. Zato je važno koliko lista ima i ko stoji iza njih, piše BIRN.

Za parlamentarne izbore 25. oktobra proglašeno je 18 izbornih lista, od kojih čak 50 odsto ima status nacionalne manjine.

U poređenju sa parlamentarnim izborima 2023. godine, ukupan broj proglašenih izbornih lista ostao je isti – 18 – ali se njihova struktura promenila. Tada je sedam lista imalo status nacionalne manjine, odnosno oko 39 odsto, a sada ih ima devet.

Zakon manjinskim listama daje povlašćen položaj: ne moraju da pređu cenzus od tri odsto, potrebno im je i manje potpisa podrške za kandidovanje izborne liste – 5.000 umesto 10.000. Zato je važno utvrditi da li manjinske liste zaista zastupaju interese manjine ili postoje i slučajevi u kojima se povlašćeni status koristi na način koji otvara pitanje njihove autentičnosti.

Među manjinskim listama ima političkih organizacija sa dugogodišnjim prisustvom na izborima, poput Saveza vojvođanskih Mađara, SDA Sandžaka i stranaka koje predstavljaju albansku zajednicu. Istovremeno, na izborima učestvuju i novije političke organizacije, od kojih neke na svojim listama nemaju nijednog ili gotovo nijednog pripadnika manjine koju tvrde da predstavljaju, a na pojedinim listama nalaze se i kandidati, koji su ranije bili na listi Srpske napredne stranke.

Sumnje u autentičnost, međutim, ne odnose se samo na manjinske liste. CRTA je i u aktuelnom izbornom ciklusu izdvojila najmanje pet lista čija autentičnost izaziva sumnju, na osnovu pokazatelja uočenih tokom dosadašnjih analiza. Programski direktor Crte Raša Nedeljkov za BIRN kaže da je reč o listama „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić – Premijer Srbije“, „Liberalno zelena stranka – Za slobodnu i čistiju Srbiju“, „Ruska stranka – Srbija u BRIKSU – Slobodan Nikolić“, „Biram PRAVDU – Biram BUDUĆNOST – Koalicija SNAGA – prof. dr Ferid Bulić – Vasilios Proveleggios“ i „Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek“.

Na neke od tih organizacija CRTA je upozoravala i tokom prethodnih lokalnih izbora. Na izborima održanim 29. marta 2026. godine, od 50 proglašenih lista u deset lokalnih samouprava, za 19 je, na osnovu više pokazatelja, izrazila sumnju u njihovu autentičnost. Među indikatorima koje je organizacija navela, bili su izostanak vidljive političke aktivnosti, nepoznat način prikupljanja potpisa, odsustvo aktivnosti između izbornih ciklusa, predstavljanje interesa nacionalnih manjina u sredinama u kojima te zajednice nisu prisutne i nazivi slični nazivima autentičnih lista.

Za razliku od martovskih lokalnih izbora u deset gradova i opština, na kojima su se pojavljivale brojne liste sa nazivima sličnim nazivima lista koje su podržali studenti, kao najveći izazivači vladajućeg SNS-a, u ovoj kampanji takvih lista nema.

„Očekivali smo lažne studentske liste, ali one se ipak nisu dogodile. Kada je reč o fantomskim listama, princip je isti, neke nijanse se menjaju. Očigledno je sada procenjeno da ovakva struktura kakvu imamo na listiću, dovodi do zadovoljavajućeg efekta“, kaže za BIRN Sofija Mandić, članica Republičke izborne komisije (RIK).

Iako imaju malo biračko uporište ili nejasnu političku ulogu, te liste imaju ista prava kao i ostale: mogu da predlože svoje predstavnike u proširene sastave izbornih komisija i biračkih odbora, gde učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja mogu neposredno da utiču na sprovođenje i rezultat izbora.

„Predstavnici fantomskih lista se retko ili nikada ne javljaju za reč i glasaju na način na koji glasa većina u RIK-u, predvođena predsednikom. Ove godine sam čula i da jedan kolega nije bio siguran koju listu predstavlja, a sličnu situaciju sam doživela i 2023. godine u beogradskom GIK-u. Mislim da to dovoljno govori.”

Mandić dalje kaže da kada je reč o konkretnim odlukama, uticaj glasova tih lista je bio vidljiv kod proglašenja lista, odluke o biračkim mestima i vremenu glasanja u inostranstvu, o biračkom spisku, kod odbijanja da se uredi glasanje van biračkog mesta. “Dakle, kod svih važnijih odluka koje smo doneli“, zaključuje Sofija Mandić.

Ona kaže da glasovi tzv. fantomskih lista mogu da utiču presudno na tok i ishod izbora i da je to njihova funkcija.

“Njihovo prisustvo u izbornim komisijama, a naročito u RIK-u, dovodi nas u situaciju da ne možemo da očekujemo da će ovaj organ donositi pravno profesionalne i korektne odluke, već da će RIK biti samo usputna adresa ka Upravnom sudu na kom će biti sav pritisak otklanjanja neregularnosti. To je naravno veliki problem.“

Manjinske liste: Između legitimnog predstavljanja i sumnje u zloupotrebu statusa

Sofija Mandić smatra da je ovoliki udeo manjinskih lista, koje čine 50 odsto od ukupnog broja, sumnjiv iz ugla regularnosti izbornog postupka. Kako kaže, političkih stranaka i koalicija koje zaista predstavljaju manjinske zajednice nema mnogo, a one koje su stvarni politički akteri, postoje godinama i uglavnom su poznate.

„To je prvi nivo nelogičnosti, koji može da zapazi svako ko prati političku scenu u Srbiji“, kaže Mandić.

Kao dodatni problem izdvaja postupanje RIK-a, za koji tvrdi da ne ispituje suštinski da li pojedine liste zaista imaju za cilj zaštitu prava i interesa nacionalnih manjina, iako je, prema njenom tumačenju, na to obavezan zakonom.

„Određeni broj nas je na to ukazivao, ali smo ostali u manjini, iako se o poštovanju zakona ne sme ni pregovarati, niti se oko njega možemo preglasavati“, navodi Mandić.

Ona kao primer izdvaja jednu od ruskih stranaka, koja je, prema njenim rečima, osnovana svega četiri dana pre raspisivanja izbora, a potom upisana u registar kao stranka nacionalne manjine.

„RIK nije uopšte ispitivao da li je ova lista podneta sa osnovnim ciljem da zaštiti interese i prava ruske nacionalne manjine, iako je to po zakonu dužan“, tvrdi Mandić.

Ona ukazuje na to da se pomenuta stranka, prema javno dostupnim podacima, zalaže za bliže odnose Srbije i Rusije, što smatra opštom političkom platformom, koja sama po sebi ne bi trebalo da bude dovoljna za sticanje manjinskog statusa. Mandić dodaje da je RIK taj status odobrio bez ozbiljnije rasprave i odbio prigovor kojim je osporavana opravdanost takve kandidature.

BIRN je pitanja uputio svim izbornim listama i političkim organizacijama koje se pominju u tekstu, ali su do objave, odgovorile samo četiri političke stranke.

Stranka rusko-srpskog jedinstva

Na predstojećim izborima za glasove pripadnika ruske nacionalne manjine, nadmeću se dve liste. Jedna je Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u, koja ima izborni kontinuitet, ali koju je CRTA i ranije izdvojila zbog sumnje u autentičnost njene lokalne liste u Aranđelovcu. Druga je Stranka rusko-srpskog jedinstva, nova politička organizacija, koja prvi put učestvuje na parlamentarnim izborima.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov kaže za BIRN da kod liste „Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek“ vidi se da je organizacija registrovana neposredno pred izbore, a lista je popunjena svega šest odsto. Za listu nedostaju i podaci o organizovanju prikupljanja potpisa, kao i o bilo kakvoj političkoj aktivnosti.

Stranka rusko-srpskog jedinstva registrovana je 4. septembra 2026. kao politička partija ruske nacionalne manjine – pet dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Već 30. septembra predala je listu sa 15 kandidata i 6.015 izjava podrške. Posle provere, 5.778 potpisa proglašeno je pravno valjanim, što je bilo dovoljno za kandidaturu manjinske liste. Republička izborna komisija proglasila je listu 1. oktobra.

Prvi na listi je, prema spisku kandidata objavljenom na sajtu RIK-a, Rade Savić, sportista iz Smedereva. Kako su pisali mediji, Savić je višestruki svetski i evropski šampion i rekorder u benč-presu – disciplini u kojoj takmičari iz ležećeg položaja podižu šipku sa tegovima.

Prema zvaničnim podacima o registrovanim strankama ruske nacionalne manjine, njihov broj je dostigao 11. To je posebno upadljivo kada se ima u vidu da se na Popisu stanovništva iz 2022. godine, nešto manje od 10.500 građana Srbije, izjasnilo kao Rusi, što čini oko 0,16 odsto stanovništva.

Brzina kojom je tek osnovana stranka prikupila gotovo 5.800 validnih potpisa, jeste podatak vredan pažnje. Pitanje otvara i njen javni politički profil: u programskim porukama naglasak je na jačanju srpsko-ruskih odnosa, protivljenju članstvu Srbije u Evropskoj uniji i zalaganje za integracije u BRIKS-u, za strateško partnerstvo sa Rusijom, dok se o konkretnim pravima i položaju ruske nacionalne manjine, govori znatno manje.

Iz Stranke rusko-srpskog jedinstva za BIRN navode da su se njihovi osnivači i članovi i pre registracije bavili humanitarnim i kulturnim aktivnostima i pružanjem pomoći ruskoj zajednici u Srbiji. Tvrde da su stranku osnovali neposredno pred izbore zbog rastućeg pritiska na Srbiju da prekine veze sa Rusijom.

Na primedbe CRTA-e zbog malog broja kandidata odgovaraju da su im prioritet bili „kvalitet, ideološka doslednost i stručnost ljudi“, a ne popunjavanje liste. Navode da su 6.015 potpisa prikupili uz pomoć volontera i aktivista koji su teren pripremali mesecima unapred.

Kao probleme ruske zajednice izdvajaju administrativne prepreke, nedovoljnu zastupljenost u institucijama i očuvanje jezika i kulture. Predlažu lakše procedure za boravak i rad, otvaranje škola i kulturnih centara na ruskom jeziku, uz strateško partnerstvo sa Rusijom, saradnju sa BRIKS-om i obustavu evropskih integracija Srbije.

Ruska stranka – od manjinskog statusa do političkog uticaja

Pažnju zaslužuje i druga lista ruske nacionalne manjine, Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić. Za kandidaturu je prikupila 5.101 pravno valjan potpis, tek nešto više od zakonskog minimuma od 5.000, a na listi se nalazi 25 kandidata.

Raša Nedeljkov ukazuje na nekoliko indikatora koji, prema njegovoj oceni, upućuju na moguću satelitsku ulogu ove liste. Među njima su ranije postizborno priklanjanje vladajućoj većini i slaba javna vidljivost prikupljanja potpisa za aktuelnu kandidaturu: prva zabeležena najava te aktivnosti objavljena je tek 26. septembra. Nedeljkov posebno izdvaja i činjenicu da je jedan mandat Ruske stranke bio presudan za formiranje vlasti SNS-a u Nišu 2024. godine, kao i da se Tihomir Perić, odbornik koji je podržao tu većinu, visoko nalazi na aktuelnoj izbornoj listi.

Naime, na lokalnim izborima 2024. lista oko SNS-a i četiri opozicione liste osvojile su po 30 mandata, dok je Ruska stranka dobila jedan. Glas njenog odbornika Tihomira Perića tako je postao presudan za formiranje većine, a Perić je odlučio da podrži SNS. Kada su ga novinari zamolili da se obrati na ruskom jeziku, on odgovorio je: „Ja sam Srbin […] Nisam Rus, ja sam rusofil“.

Kako su 2023. objavile Južne vesti, Perić je prethodno 30 godina bio istaknuti član Srpske radikalne stranke, koju je napustio tri godine ranije. Tada je imenovan za poverenika Ruske stranke za Niš i Nišavski okrug, uz objašnjenje da, nakon SRS, nije bio član nijedne stranke, ali da nikada nije prestao da bude rusofil.

Status stranke kao autentičnog predstavnika ruske nacionalne manjine, i ranije je bio osporavan. RIK je 2020. odbio njen zahtev za sticanje tog statusa, ali je Upravni sud, postupajući po žalbi, poništio odluku i utvrdio da stranka ima položaj političke stranke nacionalne manjine. Spor se ponovio 2022, kada je RIK ponovo odbio da joj prizna taj status. Među razlozima je naveo da je samo pet od 16 kandidata bilo upisano u poseban birački spisak ruske nacionalne manjine, uz ocenu da lista ne predstavlja interese i ciljeve te zajednice.

O tome ko čini članstvo ove stranke, govorio je 2024. za BBC na srpskom Predrag Stanković, potpredsednik niškog ogranka stranke. Prema njegovim rečima, među članovima ima mladih koji su oduševljeni Vladimirom Putinom, ali i bivših članova Srpske radikalne stranke, razočaranih politikom Vojislava Šešelja. Još 2018. Slobodan Nikolić opisao je članove stranke kao „rusofile, Srbe kojima je Rusija u srcu, kao i ruske potomke“.

Gruda i Vitomir Nedeljković

Poslednjeg dana roka, kao poslednja na zbirnoj listi za parlamentarne izbore 25. oktobra, prijavila se još jedna manjinska lista. Politička stranka Gruda upisana je u Registar političkih stranaka kao stranka slovačke nacionalne manjine, a prema dostupnim podacima osnovana je 2017. godine. Njena aktuelna izborna lista „Majka Srbija – Gruda“ prvi put se pojavljuje na parlamentarnim izborima 2026. godine.

Na listi je 28 kandidata, a prvi je Vitomir Nedeljković. Prema podacima RIK-a, lista je predala 5.237 potpisa podrške, 237 više od zakonskog minimuma od 5.000.

Nedeljković ima dugu i promenljivu političku biografiju: prema pisanju medija, bio je član Demokratske stranke, a potom je prešao u Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića. Na lokalnim izborima u Kragujevcu 2020.bio je 40. na listi „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Prema podacima poslovnih baza i pisanju lokalnih medija, Nedeljković je od septembra 2026. član Nadzornog odbora JP „Putevi Kragujevac“.

RIK je aktuelnu listu „Majka Srbija – Gruda“ proglasio kao listu slovačke nacionalne manjine.

Sastav liste otvara pitanje njene povezanosti sa slovačkom zajednicom. Među 28 kandidata, samo se jedno ime i prezime na prvi pogled može povezati sa slovačkim poreklom, dok su ostala uglavnom uobičajena i među većinskim stanovništvom. Kandidati su, prema podacima RIK-a, iz različitih delova Srbije, a najviše ih je iz Kragujevca, Beograda i Smederevske Palanke – sredina, koje nisu među glavnim centrima slovačke nacionalne manjine.

Rasim Ljajić – Ljudski: Između manjinske liste i koalicije sa SPS-om

Na izbore izlaze i manjinske stranke koje su na političkoj sceni prisutne decenijama, poput stranaka Rasima Ljajića. Njegov slučaj posebno je zanimljiv, jer se dve političke organizacije koje je osnovao, na ovim izborima pojavljuju kroz različite izborne modele: Sandžačka demokratska partija (SDP) nastupa na manjinskoj listi „Rasim Ljajić – Ljudski“, dok je Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), čiji je Ljajić do ovog leta bio predsednik, nastupa kao deo koalicije sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije.

Slučaj Rasima Ljajića otvara pitanje – šta se događa kada stranke povezane sa istim političkim liderom, na istim izborima, nastupaju kroz dva različita modela, od kojih jedan donosi posebne pogodnosti u raspodeli mandata?

Listu „Rasim Ljajić – Ljudski (SDP-CDP)“ čine Sandžačka demokratska partija, registrovana kao stranka bošnjačke nacionalne manjine, i novoosnovana Crnogorska demokratska partija (CDP), koja je takođe registrovana kao stranka nacionalne manjine. Prema registru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, CDP je osnovana 26. jula 2026, a rešenje o njenom upisu doneto je 1. septembra iste godine.

RIK je listu proglasio kao manjinsku. Ona ima 250 kandidata, a od 8.053 predata potpisa podrške, 7.675 je proglašeno pravno valjanim.

Na drugoj strani, SDPS nastupa u koaliciji sa SPS-om, Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije na listi „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“. Iako Ljajić više nije na čelu SDPS-a, njegov politički angažman na ovim izborima, otvorio je pitanje nastupa na dva paralelna koloseka: preko manjinske liste SDP-CDP i preko koalicije u kojoj učestvuje SDPS.

Na taj problem ukazao je predsednik Romske stranke Srđan Šajn, koji je podneo prigovor RIK-u. Pozvao se na zakonsku odredbu prema kojoj se manjinski status ne utvrđuje ako je nosilac liste ili kandidat za poslanika u javnosti prepoznatljiv kao aktivni član stranke, koja nije registrovana kao stranka nacionalne manjine. Šajn je smatrao da se to odnosi na Ljajića, zbog njegove dugogodišnje političke uloge u SDPS-u, a prigovor se odnosio i na kandidate te manjinske liste – Muamera Bačevca, Edisa Durgutovića i Ratka Minića.

Pravnica i članica RIK-a Sofija Mandić za BIRN ukazuje da je pitanje zakonitosti manjinskog statusa ove liste pokrenuto i na sednici RIK-a i prilikom odlučivanja o prigovoru. „Zakon izričito zabranjuje da ista osoba ‘sedi na dve stolice’ tako što je aktivna u manjinskoj i većinskoj političkoj stranci, pa je aktivnost kandidata u većinskoj stranci propisana kao osnov za neproglašenje manjinske liste“, navodi Mandić.

Prema njenim rečima, na listi SDP-CDP nalazila su se najmanje dva aktuelna poslanika SDPS-a. Ipak, RIK nije usvojio prigovor, koji je na to ukazivao. Kako kaže Mandić, RIK je odbio prigovor uz obrazloženje da činjenica da su kandidati poslanici SDPS-a, ne znači nužno da su i aktivni članovi te stranke. Istovremeno, nije prihvaćen predlog da RIK od samog SDPS-a zatraži podatke, kojima bi se njihov status mogao proveriti.

„Opravdanje je, verovali ili ne, da poslanici SDPS ne moraju biti i aktivni članovi SDPS. Na poziv da se RIK obrati SDPS-u za podatke o članstvu, nije bilo nikakve reakcije, tj. taj predlog nije prihvaćen“, kaže Mandić.

Ona problematizuje i Ljajićevu ostavku na mesto predsednika SDPS-a neposredno pred raspisivanje izbora.

„Sporno je bilo i to što je gospodin Ljajić podneo ostavku na mesto predsednika SDPS neposredno pre raspisivanja izbora, kao da je znao kada će oni biti raspisani i da privremeno treba da se skloni sa čela te partije, kako ne bi predstavljao smetnju proglašenju manjinske liste“, navodi Mandić. Kako dodaje, „zakon nažalost nije regulisao slučaj ostavki u poslednji čas“, ali, uprkos ostavci, „postoji utisak u javnosti da gospodin Ljajić suštinski nastupa u dvostrukoj ulozi“.

Mandić zaključuje da se rasprava u RIK-u završila „aktivacijom glasačke mašine koja je, bez ikakvih problema, glasala za proglašenje liste suprotno jasnim zakonskim odredbama“.

Ljajić je sve navode odbacio. RIK nije usvojio prigovor, a listu je proglasio manjinskom.

O izbornoj računici koja stoji iza manjinskog modela, Ljajić je govorio i u izjavi koju je preneo Radar. Objasnio je da SDP i SDPS, u političkoj atmosferi koju je opisao kao „referendumsku“, ne bi mogli da osvoje potrebnih tri odsto glasova ukoliko bi nastupili zajedno u okviru većinskog izbornog modela. SDP, međutim, kao stranka nacionalne manjine može da učestvuje u raspodeli mandata i bez prelaska tog praga. Ljajić je tu mogućnost predstavio kao značajnu izbornu prednost za manjinske stranke.

Dodatnu pažnju privlači i partner sa kojim SDP izlazi na izbore – novoosnovana Crnogorska demokratska partija (CDP), registrovana kao stranka crnogorske nacionalne manjine 1. septembra, svega nekoliko nedelja pre proglašenja Ljajićeve liste. Crnogorska partija, koja gotovo dve decenije deluje unutar crnogorske zajednice u Srbiji, odlučila je da ne učestvuje na izborima i podrži Studentsku listu, a potom je javno dovela u pitanje nastanak i političko uporište nove organizacije.

U saopštenju „Ko stoji iza novoosnovane ‘crnogorske’ partije?“, objavljenom 28. septembra, Crnogorska partija navela je da joj nisu poznati ljudi koji osnivaju i vode CDP, niti njihovo ranije delovanje u crnogorskoj zajednici. Ukazala je i na to da, prema njenim saznanjima, prikupljanje najmanje 1.000 overenih potpisa potrebnih za osnivanje manjinske stranke, nije bilo javno vidljivo. Posebno je problematizovala dogovor prema kojem je novoosnovanoj stranci pripalo 30 odsto kandidata na zajedničkoj izbornoj listi sa SDP-om.

Do momenta objavljivanja teksta BIRN-a, CDP, koalicioni partner Ljajićeve SDP, nije imao svoj zvaničan sajt.

Liberalno-zelena stranka

Lista Liberalno-zelene stranke „Za slobodnu i čistiju Srbiju“, čiji je podnosilac i prvi kandidat Dejan Žujović predala je RIK-u 11.482 izjava podrške, o čega je 10.580 bilo pravno valjanih potpisa. Lista sa 45 kandidata tako je ispunila zakonski minimum od 10.000 potpisa.

Pulmolog Dejan Žujović postao je poznat široj javnosti tokom pandemije koronavirusa 2020. godine, kada je javno istupao i kritikovao način na koji su se država i zdravstveni sistem nosili sa epidemijom. Nakon toga se uključio u politički život i kroz različite političke projekte učestvovao na izborima.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov za BIRN kaže da je za razumevanje ove kandidature važan istorijat Žujovićevih izbornih nastupa. „Na više lokalnih izbora i u više izbornih ciklusa pojavljivale su se liste sa sličnim nazivima, ali različitim predlagačima, uključujući grupe građana, Evropsku zelenu partiju i stranku Nova – Da se struka pita. U više slučajeva te liste su osvajale znatno manje glasova od broja potpisa podnetih u kandidaturi“, navodi Nedeljkov.

Jedan od primera su lokalni izbori 29. marta 2026. godine, kada su liste „Srpski liberali“ ili liste sa sličnim nazivima, proglašene u sedam lokalnih samouprava. CRTA ih je tada, kao i sada, svrstala među liste čija autentičnost izaziva sumnju na osnovu pokazatelja kao što su izostanak kontinuirane političke aktivnosti u lokalnoj sredini, nejasne organizacione veze i pojavljivanje sličnih lista u više opština.

U Kuli je lista „Srpski liberali za zelenu Kulu“ predala 627 potpisa, a osvojila 74 glasa. U Aranđelovcu je lista „Srpski liberali za zeleni Aranđelovac“ predala 574 potpisa i dobila 151 glas.

Nedeljkov ukazuje i na političke posledice prethodnih izbornih ciklusa: „Takođe, posle izbora 2024. odbornici sa lista povezanih sa Žujovićem podržali su SNS. Na Savskom vencu je tako omogućeno da SNS formira vlast.“

Žujović za BIRN odbacuje ocene organizacije CRTA, navodeći da nikada nije kontaktirala Liberalno-zelenu stranku niti posetila njene prostorije i lokalne odbore. Osvrćući se na slučaj sa Starog grada, gde je odbornik sa liste povezane sa njegovom strankom podržao izbor Marka Bastaća, nekadašnjeg opozicionog političara koji je kasnije sarađivao sa SNS-om, kaže da je taj odbornik odmah isključen iz stranke i da se on javno izvinio biračima.

„To se dešavalo i drugima, nekada i u mnogo drastičnijoj meri“, navodi Žujović, osporavajući da se na osnovu takvih slučajeva može suditi o autentičnosti političkog delovanja stranke.

Inače, prema podacima iz Registra političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Liberalno-zelena stranka, čiji je danas zastupnik dr Žujović, osnovana je davne 1997. godine, a rešenje o njenom upisu u registar doneto je 29. decembra 2009. godine.

Iako se Žujović u politiku uključio nakon pandemije koronavirusa, stranka na čijem je danas čelu, prema podacima iz registra Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, osnovana je davne 1997. godine, a upisana u registar 2009. godine. BIRN je Žujovića pitao ko je strankom rukovodio pre njega i da li je u međuvremenu dolazilo do promena naziva, zastupnika ili političkog identiteta, ali na ta pitanja nije konkretno odgovorio. Umesto toga, Žujović je u odgovoru redakciji BIRN-a osporio način na koji se podaci iz registra tumače kada je reč o istorijatu stranke, ukazujući na razliku između formalnih datuma osnivanja i registracije, i trenutka kada organizacija postaje prepoznatljiva u političkom životu. Kao primer naveo je Stranku slobode i pravde, a za naziv Liberalno-zelene stranke rekao da nije bio njegov izbor, već odluka većine.

Ćale, ovo je za tebe

Petar Đurić postao je poznat javnosti tokom protesta u Beogradu u julu 2020. godine, kada je govorio o smrti svog oca tokom epidemije koronavirusa. Njegova poruka „Ćale, ovo je za tebe“ postala je naziv pokreta koji je potom osnovao.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov za BIRN navodi da sumnje u autentičnost liste „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić – Premijer Srbije“ izazivaju „slaba vidljivost prikupljanja potpisa podrške, navodi o mahinacijama pri obezbeđivanju podrške za kandidaturu, te mali broj kandidata na listi“.

„Iz tri nezavisna izvora smo dobili informacije da su u Požarevcu aktivisti SNS prikupljali potpise za tu listu, kao i to da su u velikom broju potpise davali zaposleni u javnim preduzećima“, kaže Nedeljkov.

On dodaje da su Đurićev pokret i na beogradskim izborima 2023. pratili navodi o falsifikovanju potpisa, kao i da su pojedini građani javno poricali da su dali podršku.

Na ovogodišnjim izborima RIK je utvrdio 125 neispravnih izjava i poništio prvobitno rešenje o proglašenju liste, jer je broj validnih izjava pao ispod zakonskog minimuma. Prema Nedeljkovu, podnosilac je narednog dana dostavio još 533 izjave, od kojih je 516 bilo pravno valjano, nakon čega je lista ponovo proglašena. Sedam članova RIK-a bilo je uzdržano prilikom glasanja o novom proglašenju.

Nedeljkov navodi i da su članovi RIK-a dodatnom proverom ranije dostavljenih izjava utvrdili još 133 neispravne, koje nisu bile uočene u prethodnoj kontroli. Predlog da se od gradskih i opštinskih uprava zatraže izveštaji o postupku overe tih izjava, nije uvršćen u dnevni red, pa o njemu nije bilo izjašnjavanja.

Prema rešenju RIK-a o ponovnom proglašenju liste, nakon otklanjanja nedostataka podneto je ukupno 10.398 pravno valjanih overenih izjava podrške.

Karićeva lista: samostalan nastup, poznate političke veze

Pokret SNAGA SRBIJE – BK (PSS-BK), čiji je Bogoljub Karić počasni predsednik, ima dugu istoriju izborne saradnje sa Srpskom naprednom strankom. Na parlamentarnim izborima 2012. i 2014. nastupao je u koalicijama okupljenim oko SNS-a, a bio je deo izbornih lista te stranke i 2016, 2020. i 2022. godine. Na izborima 2023. nije bio deo parlamentarne liste SNS-a, ali je javno podržao listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Odluka da PSS-BK na parlamentarne izbore 25. oktobra izađe samostalno, analitičare različito tumače. Prema pisanju Danasa, odluka o samostalnom nastupu saopštena je Aleksandru Vučiću tokom konsultacija u aprilu, dok su iz PSS-BK odbacivali tvrdnje da je kandidatura deo projekta koji bi koristio SNS-u. Pojedini analitičari ocenili su da bi lista mogla da zbuni birače koji se protive vlasti i utiče na raspodelu glasova.

Kandidaturu je pratila i dodatna provera potpisa. RIK je 23. septembra zatražio proveru pravne valjanosti pojedinih overa, a nakon provere je 26. septembra proglasio listu.

Odgovarajući na pitanja BIRN-a, Bogoljub Karić naveo je da je Pokret SNAGA SRBIJE – BK odlučio da na izbore izađe samostalno jer je, prema njegovim rečima, kroz raniju saradnju sa SNS-om zaključio da ne može da ostvari programske ciljeve. Odbacio je tvrdnje da njegova lista zbunjuje birače ili nastupa u korist vlasti, ističući da želi da građanima predstavi sopstveni program i politiku pomirenja.

Ulogu koju PSS-BK nastoji da zauzme u aktuelnoj kampanji osvetljava i izjava Bogoljuba Karića od 15. oktobra, koju je prenela agencija Beta iz intervjua za Politiku. Karić je upozorio da su u Srbiju navodno „ubačene grupe iz inostranstva, zadužene da izazovu nemire“, pozvao roditelje da „ne šalju decu na ulice“ i ponovio da bi, ukoliko i SNS i Studentska lista proglase pobedu na izborima, Srbiji mogao da preti građanski rat. Pominjao je i „ukrajinski, gruzijski ili sada aktuelni, francuski scenario“.

Govoreći o upozorenjima na moguće sukobe nakon izbora, Karić je za BIRN naveo da nema konkretne informacije o tome da neka strana organizacija ili interesna grupa priprema sukobe u Srbiji. Objasnio je da je izraz „građanski rat“ upotrebio kako bi upozorio na rizik od produbljivanja političkih podela i pozvao učesnike izbora da eventualne primedbe potkrepe dokazima i koriste zakonom predviđene postupke. Kao izlaz iz krize predložio je vladu ograničenog trajanja, nakon čega bi bili organizovani novi izbori. “Naš predlog je vlada nacionalnog pomirenja, sa jasnim programom i ograničenim trajanjem, na primer šest meseci”, kaže Karić u odgovoru za BIRN.

Gajićeva koalicija: od Narodne stranke do BUNT-a

Šesnaesta na glasačkom listiću je izborna lista „Vladimir Gajić – Alternativa za Srbiju – Narodna stranka, BUNT-Prava Srbija“, koju je RIK proglasio 2. oktobra. Koalicija je predala 12.931 izjavu podrške, od kojih je 12.489 proglašeno pravno valjanim, a na listi je 50 kandidata: 16 iz BUNT-a i 34 iz Narodne stranke.

Koalicija se predstavlja kao alternativa i vlasti i Studentskoj listi. Lista zastupa program, koji podrazumeva zamrzavanje pregovora sa Evropskom unijom dok god je priznanje Kosova kao nezavisne države uslov za članstvo, povlačenje iz Briselskog sporazuma, približavanje BRIKS-u i snažnije veze sa Kinom i Rusijom.

Gajić je na čelo stranke došao nakon raskola, kada je Miroslav Aleksić sa delom tadašnje organizacije istupio iz partije i osnovao Narodni pokret Srbije. Narodna stranka je potom na izborima u decembru 2023. nastupila samostalno i ostala bez parlamentarnog statusa. Zbog toga je Vuk Jeremić podneo ostavku na mesto predsednika, a na njegovo mesto je došao Gajić.

Gajić za BIRN odbacuje ocene da je Narodna stranka promenila politički kurs. Kaže da je cilj njegove politike da pridobije i birače koji podržavaju vlast, umesto da se politička borba svodi na kritiku Vučića. „Do političkih promena u Srbiji nije moguće doći politikom koja se svodi na ‘Ua Vučić’“, navodi Gajić, tvrdeći da stranka od osnivanja 2017. nije menjala osnovna programska opredeljenja. Kao dokaz kontinuiteta ističe protivljenje nastavku pregovora sa EU pod, kako kaže, neprihvatljivim uslovima i zalaganje za napuštanje Briselskih sporazuma. Narodnu stranku predstavlja kao alternativu SNS-u, Studentskoj listi i proevropskoj opoziciji.

Partner Narodne stranke u ovoj koaliciji je BUNT-Prava Srbija, politička organizacija iz Jagodine čiji je predsednik Dušan Marković. BUNT je registrovan kao stranka ruske nacionalne manjine, dok je Marković svoj politički identitet na kongresu stranke 2023. opisao kroz „Svetosavski, Kosovski i Ravnogorski zavet“.

Na pitanje o toj kombinaciji političkog identiteta i manjinskog statusa, Gajić odgovara da oni nisu međusobno nespojivi. „Svetosavski, Kosovski i Ravnogorski zavet, ako poznajete istoriju srpsko-ruskih odnosa, nije u suprotnosti sa političkom strankom koja je manjinska ruska stranka“, navodi Gajić u odgovoru za BIRN.

Gajić navodi da je Narodna stranka prvobitno ugovorila koaliciju sa pokretom „Mi snaga naroda“ Branimira Nestorovića, u kojoj je od početka učestvovao i BUNT, te da je nakon Nestorovićevog odlaska na bolničko lečenje, saradnja nastavljena sa BUNT-om.

BUNT: političke veze

Predsednik BUNT-a Dušan Marković na parlamentarnim izborima 2023. bio je 89. na listi „Nacionalno okupljanje“, kao kandidat Srpske stranke Zavetnici. Iako je prethodno najavljivao zajednički nastup BUNT-a sa Zavetnicima i Dverima, BUNT nije bio formalni deo te koalicije, ali je Marković bio kandidat.

U registru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave današnji BUNT-Prava Srbija vodi se kao stranka ruske nacionalne manjine, sa datumom osnivanja 24. oktobra 2015. godine i datumom upisa 17. decembra iste godine. U javnom predstavljanju BUNT-a dominiraju srpski nacionalni identitet, Kosovo i Metohija i saradnja sa srpskim nacionalističkim organizacijama, dok na sajtu nije dostupan program iz kojeg bi se videlo kako stranka definiše zastupanje interesa ruske manjine.

Marković je i pred lokalne izbore u Jagodini 2024. najavljivao saradnju sa Zavetnicima, koje je nazivao „strateškim partnerom“, dok je Milicu Đurđević Stamenkovski oslovljavao sa „naša sestra Milica“. Konačna lokalna lista obuhvatala je BUNT, Dveri, Narodnu stranku, Novo lice Srbije, Veterane Republike Srbije i druge organizacije, ali Zavetnici nisu bili njen formalni deo. Nekoliko meseci kasnije Đurđević Stamenkovski postala je ministarka u Vladi Srbije.

BUNT je nastupio i kao lista ruske nacionalne manjine na lokalnim izborima u Mionici u novembru 2025. godine, gde je prema preliminarnim rezultatima osvojio 0,8 odsto glasova. Na parlamentarnim izborima u aprilu 2022. godine, Dušan Marković bio je prvi na listi ‘Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin’, čiji je podnosilac i kandidat bio Pavle Bihali Gavrin, jedan od osnivača Levijatana.

Kako broj izbornih lista utiče na sastav RIK-a

Stalni sastav Republičke izborne komisije čini 17 članova sa pravom glasa. Svaki podnosilac proglašene izborne liste ima pravo da predloži po jednog člana i jednog zamenika člana u prošireni sastav RIK-a. Ako svih 18 izbornih lista iskoristi to pravo, prošireni sastav donosi još 18 članova sa pravom glasa, pa Komisija u punom sastavu ima 35 članova sa pravom glasa.

To znači da predstavnici izbornih lista, čine više od polovine punog sastava RIK-a. Među njima je i devet predstavnika manjinskih lista – tačno polovina proširenog sastava. Zamenici članova nisu dodatni glasovi: glasaju kada zamenjuju članove. Sekretar Komisije i predstavnici Republičkog zavoda za statistiku učestvuju u njenom radu, ali nemaju pravo glasa.

Sofija Mandić smatra da veliki broj izbornih lista ne treba posmatrati kao pokazatelj političkog pluralizma, već da među njima ima i onih čija je uloga, prema njenoj oceni, da utiču na izborni proces bez stvarne političke podrške.

„Taj broj lista, nažalost, nema nikakve veze sa pluralizmom. Pluralizam političkog mišljenja je ugroženiji nego ikada i to najbolje vidimo po tome kako prolaze oni koji javno izražavaju mišljenje, koje je u suprotnosti sa onim što smatra vladajuća stranka, kako prolaze oni koji se okupljaju ili udružuju pozivajući se na ustavna prava“, kaže Mandić.

Ona ocenjuje da veliki broj lista, kao i na izborima 2023. godine, služi uspostavljanju „glasačke mašine“ u izbornim komisijama, odvlačenju glasova od opozicionih aktera i stvaranju gužve na biračkim mestima. Prema njenoj proceni, polovina proglašenih lista mogla bi se smatrati fantomskim ili lažnim, jer ne postoje kao politički akteri van izbornog procesa.

„Kada je reč o stvaranju glasačke mašine, dovoljno je reći da u RIK-u i lokalnim izbornim komisijama u prošireni sastav ulazi po jedan član i zamenik ispred svake proglašene izborne liste, što povećava broj ‘sigurnih glasova’ za režim“, navodi ona.

Mandić ukazuje i na mogući uticaj takvih lista na raspodelu glasova. „Dovoljno je da dve osobe po biračkom mestu zaokruže tzv. lažnu listu i to je već minimalno jedan mandat koji je ‘skinut’ nekoj drugoj stvarnoj opciji“, smatra ona.

Treći problem, prema njenim rečima, jeste brojnost biračkih odbora. „Zamislite kako izgleda izborni proces, ako broj članova biračkog odbora može da broji čak 21 osobu“.

Teme