Hrvatska i Crna Gora napravile su značajan pomak ka dogovoru o obeštećenju bivših zatočenika logora Morinj, rekao je premijer Hrvatske Andrej Plenković posle sastanka s crnogorskim kolegom Milojkom Spajićem.
Oglas
Plenković je ocenio da je tokom razgovora sa Spajićem ostvaren "veliki iskorak" u jednom od ključnih pitanja koje Hrvatska poslednjih meseci postavlja pred Crnu Goru.
"Dali smo našim sagovornicima jedno vreme, ne neko predugo, s obzirom na to da je njihova ambicija da završe pregovore što skorije, da razmotre predloge koje je Hrvatska stavila na sto", rekao je Plenković novinarima posle sastanka održanog tokom samita Berlinskog procesa u Miločeru.
Na pitanje koliko vremena Podgorica ima da odgovori na hrvatske predloge, Plenković je rekao "koliko god treba", ali je, upitan o ambiciji crnogorske vlade da do kraja godine zatvori preostala pregovaračka poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), dodao da se očekivani vremenski okvir može "lako pretpostaviti".
Podgorica je privremeno zatvorila još tri poglavlja, čime je broj zatvorenih poglavlja povećan na 21 od 33 otvorena, a Spajićeva vlada želi da preostala pregovaračka poglavlja zatvori do kraja 2026. godine.
Pored obeštećenja bivših zatočenika Morinja, Zagreb traži nastavak potrage za 14 osoba koje Hrvatska još vodi kao nestale iz rata 1990-ih, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih porodica u Crnoj Gori, dogovor o granici, kao i rešavanje spora oko vlasništva nad školskim brodom "Jadran".
Crnogorska vlada je 19. oktobra promenila ime gradskog bazena u Kotoru, koji je nosio ime nekadašnjeg vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, u "Gradski bazen - Petar II Petrović Njegoš".
Zagreb je godinama osporavao prethodno ime, tvrdeći da je Gopčević bio povezan s logorom Morinj.
Vlada je istovremeno naknadno odobrila spomen-ploču hrvatskim zatočenicima, postavljenu u Morinju 2022. bez procedura koje su tada bile propisane crnogorskim zakonom, čime su ispunjena dva od ukupno osam hrvatskih zahteva.
Plenković je te odluke nazvao pozitivnim korakom, ali je naglasio da predstavljaju samo dve od osam tačaka koje je Zagreb postavio pred Podgoricu.
Crnogorski sudovi pravosnažno su osudili četvoricu bivših pripadnika JNA zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika, odnosno zlostavljanja zatočenika u Morinju.
Ivo Menzalin je tada osuđen na četiri godine zatvora, Špiro Lučić i Boro Gligić na po tri, a Ivo Gojnić na dve godine, ukupno 12 godina. Taj postupak je trajao od 2008. do 2014. godine.
Deo bivših zatočenika već je ranije dobio odštetu kroz sudske postupke protiv Crne Gore.
Po podacima koje su nevladine organizacije ranije objavile, oko 220 ljudi dobilo je ukupno približno 1,43 miliona eura, dok su pojedinačne naknade zavisile od dužine zatočenja i posledica zlostavljanja.
Advokat koji je zastupao veliki broj bivših logoraša rekao je ranije ovog meseca Radiju Slobodna Evropa da su u većini predmeta odštete već isplaćene i da su se kretale od približno 10.000 do 40.000 eura.
Plenković je posle razgovora sa Spajićem rekao da privremeni režim na poluostrvu Prevlaka traje već 24 godine i da je sada vreme za pokušaj trajnog rešenja.
Hrvatska i tadašnja Savezna Republika Jugoslavija potpisale su u decembru 2002. godine Protokol o privremenom režimu uz južnu granicu, posle povlačenja posmatračke misije Ujedinjenih nacija s područja Prevlake.
Sporazum nije prejudicirao konačno razgraničenje, a konačna granica Hrvatske i Crne Gore na tom području nikada nije dogovorena.
Upitan da li je Hrvatska spremna da odustane od nekog zahteva, Plenković je rekao da postoje dve grupe zahteva: jedni su rešivi i isključivo u nadležnosti crnogorske vlade, a drugi nisu nužno samo u nadležnosti Crne Gore niti isključivo izvršne vlasti.
"Kad dođemo na taj teren, onda nije jednostavno očekivati precizne rokove, ako je reč, na primer, o aktivnostima gde možda Crna Gora ne poseduje sve podatke, pa mora pitati drugu susednu zemlju za podatke, pa pitanje je hoće li ta druga susedna zemlja dati podatke, pa da li je reč o aktivnostima koje se očekuju od njihovih pravosudnih tela, tela krivičnog gonjenja, ali u konačnom, nešto što je vezano za sudske presude", kazao je Plenković.
Dodao je da su tu dve grupe pitanja "i to smo jasno objasnili kolegama da mi to razumemo, nismo sad nerazumni pa da ne bismo znali".
Teme