Proteinski proizvodi prodaju se u obliku praha za pripremu napitaka ili u obliku pločica, a čak se i pudinzi i hleb reklamiraju kao "izvor proteina". Proizvodi obogaćeni proteinima, poput "Kindershakea" ili "Tean Balancea", posebno su namenjeni mlađim potrošačima – očigledno s uspehom.
Tako je 2024. godine u reprezentativnoj anketi Univerziteta Mičigen u SAD gotovo polovina od skoro 1.000 roditelja navela da su njihova deca uzrasta od 13 do 17 godina tokom prethodne godine konzumirala proteinske proizvode. Prema istraživanju, dečaci su češće posezali za njima nego devojčice, prvenstveno zbog bavljenja sportom i izgradnje mišića. Devojčice su ih koristile radi uravnotežene ishrane i mršavljenja.
U Nemačkoj je industrija proteinskih proizvoda za fitnes, prema podacima statističkog portala Statista, od marta 2024. do marta 2025. godine ostvarila rast prihoda u maloprodaji od oko 25 odsto.
Koliko nam je proteina zaista potrebno?
Proteini su važni gradivni elementi našeg organizma. Imaju ključnu ulogu u izgradnji i obnovi tkiva, poput mišića, kože i organa. Od proteina nastaju enzimi koji kontrolišu hemijske reakcije u telu, kao i antitela važna za naš imunski sistem.
Prema Nemačkom društvu za ishranu (DGE), zdrave odrasle osobe trebalo bi dnevno da unose 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. Žena teška 65 kilograma, na primer, trebalo bi da unosi 52 grama proteina dnevno.
Shutterstock/nblx
Za to joj, međutim, nisu potrebni posebni proteinski proizvodi. Porcija ovsenih pahuljica s napitkom od badema za doručak, porcija pečenog krompira sa svežim sirom za ručak i dve kriške integralnog hleba s puterom od kikirikija za večeru – i dnevna potreba za proteinima je zadovoljena.
Adolescentima je potrebno nešto više proteina jer su još u fazi rasta. Preporučena količina iznosi 0,9 grama proteina po kilogramu telesne težine. Tinejdžer težak 45 kilograma trebalo bi, dakle, dnevno da unosi oko 40,5 grama proteina.
Nešto više proteina – jedan gram po kilogramu telesne težine – trebalo bi da unose osobe starije od 65 godina, kao i deca uzrasta od jedne do četiri godine.
Možda vas zanima
Dok starije osobe, na primer zbog smanjenog apetita, uglavnom unose premalo proteina, jedno istraživanje sprovedeno u Nemačkoj između 2015. i 2017. godine pokazalo je da deca i adolescenti u toj zemlji često unose čak i previše proteina. Otprilike polovina dece uzrasta od šest do 17 godina svakodnevno je unosila više nego dvostruko veću količinu od preporučene.
Može li previše proteina da bude opasno?
Dugoročno, prekomeran unos proteina može da bude štetan, upozorava DGE. Različite studije pokazale su da su deca koja su unosila mnogo proteina, naročito životinjskog porekla, kasnije češće imala prekomernu telesnu težinu, a kod neke je pubertet počinjao i ranije.
Previše proteina može da preoptereti i ošteti bubrege, naročito ako ne unosimo dovoljno tečnosti ili već imamo oštećenje bubrega. To se može dogoditi i kod mladih osoba. Naime, azot iz proteina, odnosno iz aminokiselina koje ih čine, u organizmu se pretvara u ureu, koja se zatim izlučuje putem mokraće.
Proteini pomažu u izgradnji mišića i mršavljenju
Bavljenje sportom povećava potrebu za proteinima. Oni, između ostalog, mogu da pomognu u očuvanju ili izgradnji mišićne mase i snage, kao i da doprinesu oporavku nakon fizičkog napora, navodi DGE u svom stručnom dokumentu.
Prema tim preporukama, sportisti bi, u zavisnosti od ciljeva treninga i svog fizičkog stanja, trebalo dnevno da unose između 1,2 i 2,0 grama proteina po kilogramu telesne težine, raspoređenih u više obroka tokom dana. Međutim, ove preporuke odnose se na osobe koje treniraju više od pet sati nedeljno.
Kada je reč o mršavljenju, proteini su zanimljivi, između ostalog, zato što dobro zasićuju. Osoba koja se pridržava ishrane bogate proteinima obično izgubi više kilograma nego uz neke druge dijete. Dugoročno, međutim, ključno pitanje ostaje isto: koliko kalorija unosim, a koliko ih trošim?
Shutterstock/Pixel-Shot
Da li su životinjski proteini bolji od biljnih?
Biljni proteini u celini obično sadrže nešto manje esencijalnih aminokiselina nego proteini životinjskog porekla. Esencijalne aminokiseline telo ne može samo da proizvede, već mora da ih dobije iz hrane.
S druge strane, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi sadrže više vlakana, vitamina i nezasićenih masnih kiselina – a sve su to sastojci zdrave ishrane.
"Zbog toga bi povećanje unosa proteina prvenstveno trebalo da se zasniva na biljnim izvorima proteina", savetuje DGE.
Zašto se proteinski prah i slični proizvodi kritikuju?
Proteinski prah i proteinske pločice često nisu obogaćeni samo vitaminima i mineralima već sadrže i potencijalno problematične sastojke, poput zaslađivača, šećera, aditiva i aroma.
Nemačka sportska visoka škola u Kelnu čak je pronašla doping-supstance u proteinskim proizvodima koji su reklamirani kao sredstva za izgradnju mišića.
Kod adolescenata proteinski prah može da izazove i jednu neprijatnu nuspojavu. Naime, ti proizvodi uglavnom sadrže mlečne proteine, koji na različite načine mogu da podstaknu proizvodnju sebuma u koži i tako izazovu ili pogoršaju akne. Ipak, jasna veza između konzumiranja proizvoda koji sadrže mlečne proteine i pojave akni još nije dokazana.
Stručnjaci su skeptični prema proteinskim šejkovima i zato što bi njihova upotreba mogla da dovede do toga da adolescenti jedu manje uobičajenih obroka, a samim tim unose manje vlakana, mikronutrijenata i zdravih masti.
Shutterstock/Garun .Prdt
"Visok sadržaj proteina" znači i višu cenu
Namirnice obogaćene proteinima po pravilu su skuplje. Čak i namirnice koje su prirodno bogate proteinima, poput sira, svežeg sira ili napitaka od soje, često koštaju više kada proizvođači posebno ističu njihov sadržaj proteina, pokazalo je istraživanje nemačkog centra za zaštitu potrošača iz 2022. godine.
Pri tome važi pravilo da čak ni sportisti sa povećanom potrebom za proteinima ne moraju da posežu za posebnim proteinskim proizvodima.
Svoje potrebe trebalo bi da "prvenstveno zadovolje prilagođavanjem ishrane", savetuje DGE. Ne postoje naučni dokazi da je našem telu, pri većem fizičkom opterećenju, potrebna hrana obogaćena proteinima u obliku dodataka ishrani.
Ipak, proteinski proizvodi ponekad mogu da budu korisni osobama koje imaju alergije, probleme sa varenjem, žvakanjem ili gutanjem, kao i onima koje imaju veoma slab apetit.