1760 - Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista utopista, učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je da tradicionalnu društva treba zameniti industrijskim. Dela: "Industrijski sistem", "Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti", "Pisma ženevskog građanina savremenicima", "Novo hrišćanstvo", "Stari i novi politički sistem".
1797 - U mestašcu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke posede u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku, (Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim mirom.
1803 - Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867. odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austrougarska. Predvodio je mađarsku plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848. Godine 1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.
1842 - Rođen je Čedomilj Mijatović, srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar, pisac, predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je u više vlada ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austrougarskom 1881. a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo sistematski da izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog, uključujući "Istoriju civilizacije u Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Izrazito religiozan, gotovo mistik, bavio se i dobrotvornim radom s verskim motivima, ali i publicistikom na religiozne teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: "Izvod iz političke ekonomije", "Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji", "Istorija trgovine", "Financije srpskog kraljevstva", "Ikonija, vezirova majka", "Rajko od Rasine", "Knez Gradoje od Orlova grada", "Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog diplomate".
1849 - Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora uopšte. Oslanjao se na elemente poljskog muzičkog folklornog nasleđa. Poljsku je napustio 1830. nastanivši se u Francuskoj. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, niz poloneza, mazurki, valcera.
1855 - Englez Henri Besemer patentirao je postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu "Besemerov čelik".
1876 - U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač Tomas Alva Edison osnovao je radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka, uključujući najistaknutijeg među njima, srpskog naučnika Nikolu Teslu.
1909 - Pančevački lekar Vladimir Aleksić, jedan od pionira vazduhoplovstva kod Srba, izveo je prvi let na terenu gradskog vašarišta u Pančevu. Aeroplanom vlastite, neobične, konstrukcije, dugim šest metara i teškim 70 kilograma, Aleksić je prvi, neuspešan, let izveo uz pomoć gumenog užeta-praćke. Njegov aeroplan, jedrilica, dostigao je tada visinu od nekoliko metara a posle leta od desetak metara pao je na zemlju.
1912 - Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle I. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je već krajem septembra te godine. Nasledio ga je Karol Vojtila, koji je odabrao ime Jovan Pavle II.
1915 - Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami "Smrt trgovačkog putnika", koju je napisao u 33. godini i za koju je 1949. dobio Pulicerovu nagradu. Dela: drame "Svi moji sinovi", "Smrt trgovačkog putnika", "Veštice iz Salema", "Pogled sa mosta", "Posle pada", "Događaj u Višiju", "Cena", "Slava, i razlog zašto", "Stvaranje sveta i druga posla", "Ravno iz raja", "Nadbiskupova tavanica", "Američki sat", zbirka priča "Više mi niste potrebni", roman "Fokus", esej "Dramski pisac i atomski svet".
1918 - Rođena je Rita Hejvort, američka filmska glumica, holivudski erotski simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: "Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom", "Nikad se nećeš obogatiti", "Dama iz Šangaja", "Odvojeni stolovi".
1919 - Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je kao predsednik vlade bio predvodnik ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. Nasledio je 1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, ali je oboren s vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske demonstracije.
1920 - Umro je Džon Rid, američki novinar, publicista čija su dela "Deset dana koji su potresli svet" i "Crvena Rusija" znamenite hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu "Rat u istočnoj Evropi". Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je boravio aprila i maja 1915. Bio je oduševljen revolucijom u Rusiji. Jedan je od osnivača Komunističke partije SAD. Bio je član Izvršnog odbora Kominterne. Umro je od tifusa u Moskvi i sahranjen je pod zidinama Kremlja.
1922 - Rođen je Borislav Mihajlović Mihiz, srpski literata, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen u Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma, umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe bio je društveno angažovan, izvesno vreme i kao narodni poslanik, na listi Deposa. Dela: "Pesme", "Ogledi", "Od istog čitaoca", "Srpski pesnici između dva rata", "Književni razgovori", "Autobiografija o drugima". Autor je ili koautor više filmskih scenarija: "Orlovi rano lete", "Ponoćna zvona", "Vojnik i pas", "Čovek i ptica", "Zaseda". Autor je dramskih tekstova: "Banović Strahinja", "Komandant Sajler", "Kraljević Marko", "Optuženi Petar Todorović".
1945 - Na talasu masovnih protesta u Argentini je pukovnik Huan Peron pušten iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu pred stotinama hiljada ljudi.
1961 - U Parizu je u sukobima francuskih snaga bezbednosti sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne uprave Francuske nad njihovom zemljom, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi. Grupe za ljudska prava tvrdile su da je broj žrtava višestruko veći.
1972 - Umro je princ Đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra I. Boravio je u Sankt Peterburgu u Paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju nakon što je njihov otac Petar I 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen. Pošto se 1909. odrekao prava na nasleđe prestola, nikada nije imao nikakvu političku ulogu.
1975 - Umro je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Proučavo je klasične jezike i indoevropsku lingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu - "Revue internationale des etudes balkaniques". Dela: "O Ilijadi i njenom pesniku", "Iz klasične i savremene aloglotije", "Problem bukve i protoslovenske domovine", "Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove tragedije", "Sa balkanskih istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".
1989 - U zemljotresu južno od američkog grada San Francisko poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.
1994 - Jordan i Izrael saopštili su nameru da postignu istorijski mirovni sporazum i tako posle 46 godina okončaju međusobno ratno stanje.
1994 - Mirovni posrednici UN saopštili su da su se vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju građanski rat u toj afričkoj zemlji.
1996 - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je šefa Saveta bezbednosti Rusije, Aleksandra Lebeda, koji je četiri meseca ranije stupio na tu dužnost, samo dan pošto je ministar unutrašnjih poslova Anatolij Kulikov optužio bivšeg generala da pokušava da prigrabi vlast.
1997 - Na Kubi je sahranjen Ernesto "Če" Gevara, tri decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci položeni su u mauzolej u gradu Santa Klara.
1998 - Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen je u Londonu, gde se oporavljao od operacije, na osnovu službenog zahteva Španije. Pinoče je od strane Španije optužen zbog stradanja stotina španskih državljana tokom njegove vladavine Čileom.
2003 - U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan "Tajpej 101" dostigao je visinu 508 metara, premašivši do tada najviše građevine u svetu, kule "Petronas" u Kuala Lumpuru, prestonici Malezije.
2006 - Najmanje 60 osoba je povređeno, od kojih se 15 našlo u kritičnom stanju, prilikom sudara dva voza u metrou na centralnoj stanici u Rimu.
2017 - Preminuo je Boža Rafajlović, srpski novinar. Pune četiri decenije radio je u novinskoj agenciji Tanjug, od 1946. do 1986. Bio je dugogodišnji dopisnik agencije iz inostranstva, a posebno se bavio međunarodnom saradnjom. Markantnu dopisničku ulogu imao je od 1947. kao izveštač sa samita OUN u Jerusalimu na temu razgraničenja na prostoru dotadašnje britanske mandatne teritorije Palestine, pa do izveštavanja o Sandinistima u Nikaragvi osamdesetih. Bio je dopisnik i izveštač Tanjuga iz Rima, Delhija, Meksika, Pariza, Kolomba, Lime, Londona, Ranguna, Katmandua, Karačija, Kabula, Bukurešta, Nikaragve, ukupno iz više desetina zemalja. Obavljao je dužnosti vezane za agencijsku saradnju sa nesvrstanima i pomagao nastanak nacionalnih novinskih agencija u više zemalja trećeg sveta u sklopu tadašnje međunarodne uloge Tanjuga. Izveštavao je sa konferencija nesvrstanih u Kairu 1964, Lusaki 1970, Kolombu 1976, Havani 1979. Imao je najaktivniju ulogu u Pulu novinskih agencija nesvrstanih, gde je bio međunarodni sekretar od 1982. do 1985.
2018 - U napadu na Politehnickom fakultetu u Kerču na Krimu poginula je 21 osoba a povređeno je 70. Student tog fakulteta Vladislav Rosljakov aktivirao je eksplozivnu napravu i pucao na kolege da bi potom izvršio samoubistvo.
2022 - U gradu Jejsk, Krasnodarski kraj, Rusija, supersonični lovac-bombarder Su-34 pao je na stambenu zgradu izazvavši požar. Poginulo je 13 lica.
2025 - Britanski princ Endrju, suočen sa optužbama za bliskost sa Džefrijem Epštajnom, izjavio je da više neće koristiti, isticati, titulu vojvode od Jorka. Kralj Čarls III i formalno mu je oduzeo titulu 30. oktobra, što podrazumeva i razne pogodnosti koje je do tada uživao.
