Nakon planirane zabrane prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, Evropa bi mogla da promeni kurs.
Slabija prodaja električnih modela, zatvaranje fabrika i masovna otpuštanja radnika pojačali su pritisak na evropske institucije da preispitaju dosadašnju strategiju.
Rezultat su pregovori i kompromisni dogovor nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji bi mogao da produži život benzinskim i dizel motorima.
Shutterstock/Canetti
Dok je dosadašnja strategija Brisela insistirala na potpunom prelasku na električna vozila, Berlin i Pariz pripremili su novi plan za oporavak posrnule evropske automobilske industrije.
Umesto potpune zabrane, prag smanjenja emisija CO2 za vozne parkove novih automobila spušten je na 90 odsto.
Za prosečnog evropskog vozača, ali i za milione radnika u nemačkim i francuskim fabrikama, ova odluka mogla bi da donese velike promene, piše Jutarnji list.
Shutterstock/Dmitry Kalinovsky
Nemački kancelar Fridrih Merc nije skrivao zadovoljstvo postignutim dogovorom, proglasivši ga pobedom zdravog razuma i slobode izbora.
"Ovo je dobar dan za vozače i radna mesta u Nemačkoj, Francuskoj i Evropi", poručio je Merc, naglasivši da paket obezbeđuje preko potrebnu tehnološku otvorenost bez odustajanja od klimatskih ciljeva, prenosi Rojters.
Najveći uspeh nemačke strane predstavlja uklanjanje strogog ultimatuma koji je proizvođače automobila dovodio u nezavidan položaj.
Prema ranijim najavama, nakon 2035. godine klasični motori mogli bi da opstanu isključivo ako koriste skupa i složena sintetička goriva. Merc je tokom pregovora uspeo da ukloni tu obavezu.
Shutterstock/ddisq
Ostavljanjem prostora od 10 odsto u okviru ekoloških normi, Evropska unija praktično bi omogućila proizvođačima da zadrže benzince, dizelaše i, pre svega, hibride.
Sve dok ukupna flota novoregistrovanih vozila pojedinačne marke ispunjava ublažene ekološke kriterijume, prodaja tradicionalnih modela mogla bi da se nastavi i posle 2035. godine.
Sporazum takođe predviđa priznavanje e-goriva i biogoriva kao rešenja koja bi doprinela ispunjavanju ciljeva smanjenja emisija. To bi otvorilo vrata novim investicijama u razvoj čistijih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, umesto njihovog potpunog gašenja.
Države članice bile bi oslobođene i obaveze uvođenja prinudnih kvota za elektrifikaciju velikih poslovnih voznih parkova, što je predstavljalo dodatni pritisak na privredu.
Automobilska industrija slavi, ekolozi negoduju
Volkswagen
Ovakav zaokret odmah je izazvao brojne reakcije širom Evrope. Veliki proizvođači automobila dočekali su dogovor sa olakšanjem jer im donosi veću pravnu predvidivost u kritičnom trenutku ekonomske krize.
Iz Volkswagen grupe poručili su da sporazum šalje "snažan signal koji pokazuje odgovornost prema industriji". Dodali su da im fleksibilnija pravila omogućavaju nastavak borbe za zaštitu klime bez ugrožavanja konkurentnosti na tržištu.
Slično razmišljaju i u kompaniji Stellantis, gde ističu da nova pravila ostavljaju više prostora za dalji razvoj i inovacije.
Shutterstock/Toa55
Sa druge strane, organizacije za zaštitu životne sredine izrazile su veliko nezadovoljstvo, nazivajući kompromis "kapitulacijom pred automobilskom industrijom".
Ekološki aktivisti upozoravaju da bi ukidanje obaveze kompenzacije za preostalih 10 odsto emisija predstavljalo opasno ublažavanje zelene tranzicije, zbog čega bi Evropa mogla da izgubi vodeću poziciju u klimatskoj politici.
"Made in Europe" kao štit od Kine
Renault
Francuska, međutim, nije popustila bez protivusluge. Dok je Nemačka insistirala na fleksibilnijim pravilima za motore, predsednik Emanuel Makron dobio je podršku za uvođenje snažnijih protekcionističkih mera pod oznakom "Made in Europe", odnosno "Proizvedeno u Evropi".
Prema dogovoru, državne subvencije i javne nabavke unutar Evropske unije prvenstveno bi bile usmerene ka vozilima koja su u najvećoj meri proizvedena u evropskim fabrikama.
Cilj je jasna zaštita domaće industrije od sve veće konkurencije jeftinih kineskih električnih automobila.
Možda vas zanima
Ipak, nezavisni ekonomski analitičari upozoravaju na potencijalni problem: kineski proizvođači i reaguju znatno brže od evropske administracije.
Dok Evropa menja propise i pokušava da podigne ekonomske barijere, kineske kompanije već uveliko grade fabrike na evropskom tlu. Na taj način mogle bi u potpunosti da zaobiđu deo protekcionističkih ograničenja.
Zajednički predlog Berlina i Pariza trebalo bi da bude razmatran u institucijama Evropske unije. Iako iza njega stoje dve najveće ekonomije Unije, konačan ishod još nije izvestan.
Eventualne izmene mogle bi značajno da utiču na budućnost evropskog automobilskog tržišta i položaj benzinskih, dizel i hibridnih modela posle 2035. godine.