Evropa je od prethodne energetske krize u baterijske sisteme uložila oko 40 milijardi dolara, čime je značajno povećan kapacitet za skladištenje električne energije.
Predstojeća zima pokazaće da li je taj rast dovoljan da baterije, osim što vlasnicima donose prihod, doprinesu ublažavanju naglih skokova cena i dugoročnom smanjenju troškova za potrošače, prenosi Blumberg.
Cene gasa približile su se najvišim nivoima u poslednje četiri godine zbog rata u Bliskom istoku, što poskupljuje struju u periodima kada je potrebno angažovati elektrane na gas.
Istovremeno, rast proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana sve češće obara cene kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora obilna.
Zbog toga se povećava razlika između najskupljih i najjeftinijih sati na tržištu električne energije tokom jednog dana.
U Velikoj Britaniji, najvećem evropskom tržištu baterijskih skladišta, prosečna dnevna razlika između najviše i najniže satne cene struje na tržištu za dan unapred u septembru je dostigla oko 123 funte (oko 145 evra) po megavat-satu, što je 80 odsto više nego godinu dana ranije.
Takve oscilacije stvaraju mogućnost zarade za operatere koji baterije pune kada je struja jeftina, a električnu energiju prodaju kada su cene više.
Baterije istovremeno mogu da pomognu u postizanju ravnoteže u elektroenergetskom sistemu, posebno u uslovima rasta udela energije iz vetra i sunca, čija proizvodnja zavisi od vremenskih prilika.
Baterijska skladišta struje (poznata kao BESS – Battery Energy Storage Systems) su napredni sistemi koji skladište električnu energiju i isporučuju je u mrežu kada je potražnja najveća ili kada nema proizvodnje.