Pored Malog, u debati učestvuju i prof. dr Vladimir Obradović, sa liste "Evropska Srbija – Marinika Tepić, Zdravko Ponoš", Miljan Salata, predstavnik liste "Studentska lista – Studenti pobeđuju", i Uglješa Marković, sa liste "Ivica Dačić – Faktor stabilnosti".
Učesnici su razgovarali o ekonomskim rezultatima, životnom standardu građana i izazovima koji Srbiju očekuju u narednom periodu.
"Nesumnjivo se danas živi bolje nego što se živelo u vreme kada su ekonomsku politiku vodili ljudi koje danas predstavljaju ovde prisutne liste. Govorimo o Dejanu Šoškiću, kao glavnom ekonomisti 'Studentske liste', i govorimo o Draganu Đilasu, čiji je Vladimir Obradović večeras predstavnik ovde. I to što se tiče svakog parametra" rekao je Mali i naveo koliko su u poslednje vreme rasle plate.
"Prosečna zarada u Srbiji u julu 1.034 evra"
"Danas se živi bolje nego pre 12 godina. Ako pogledate sve parametre, recimo, u julu mesecu, prosečna zarada u Srbiji bila je 1.034 evra, a u odnosu na jul mesec prošle godine bila je 11,3% veća nominalno, 9,2% veća realno. Realno znači iznad nivoa inflacije, što je realno podizanje životnog standarda. U vreme njihovo, plata je bila 330 evra. Ako pogledate penziju danas, prosečna od 1. decembra biće 520 evra; ona je bila 204 evra do 2012. godine. Ako pogledate minimalnu zaradu, recimo, u njihovo vreme bila je 15.700 dinara, sada je od 1. januara 600 evra.", naveo je.
"Ono što su možda dve najvažnije stvari: kada pogledate šta i kako možete da kupite, pošto vam je to jedno od pitanja, onda upoređujete relativne odnose. Dakle, minimalna zarada u ovom trenutku u potpunosti pokriva minimalnu potrošačku korpu; u njihovo vreme nije ni 2/3. Prosečna zarada, dakle tročlano domaćinstvo, u potpunosti pokriva prosečnu potrošačku korpu. Prosečna penzija u potpunosti pokriva minimalnu potrošačku korpu. I ono što su dve stvari koje su najvažnije kada je životni standard u pitanju: dakle, 2012. imali ste četvrtinu građana Srbije, 25,9% je bila stopa nezaposlenosti, dakle koji nisu imali posla. Životni standard se čuva i jača upravo kroz posao koji ljudi imaju. I, naravno, tu je pitanje kursa, pošto u ovom trenutku, poslednjih 10 godina, ne utiče na smanjenje vrednosti ni penzija ni plata, kao što je bilo do 2012."
"U vreme Đilasa ničega od toga nije bilo. Minimalna zarada od 600 evra, u odnosu na 15.000 dinara u vreme Đilasa - razlika je ogromna. U vreme kada je hiljade ljudi ostalo bez posla", podvukao je Mali.
"Ako oni dođu, penzije će vam pojesti kurs i inflacija"
"Poneo sam i da vam pokažem rezultate Dejana Šoškića, koji je potpuno uništio dinar do 2012. godine. Kada zaradite neki novac kroz platu, a onda vam Šoškić to pojede jer je dozvolio dinaru da padne. Sa teme ekonomije uzimamo prosečnu platu i prosečnu potrošačku platu. Ja znam da nije idelano, ali nama se i pltate i penzije i minimalne zarade rastu daleko više od stope inflacije. Plate su porasle za 69 odsto od 2020. godine", kazao je.
"Penzije prate plate, a blokaderska lista će da smanji plate, a samim tim i penzije. Plus će inflacija da pojede dinar", naglasio je.
Mali je ocenio da Studentska lista nema jasan plan za penzionere i da bi njena ekonomska politika, prema njegovim tvrdnjama, mogla da dovede do pada realne vrednosti penzija.
Mali je i ranije tokom debate insistirao da se ekonomski programi ne mere političkim porukama, već konkretnim pitanjima plata, penzija, minimalne zarade, kursa i kupovne moći građana.
Posebno je više puta otvarao pitanje šta Studentska lista nudi najstarijim građanima, tvrdeći da u njihovom programu ne vidi dovoljno jasan plan za penzije.
Tokom debate čula se i primedba da su penzije ranije bile smanjivane, ali je Mali ostao pri stavu da je upravo fiskalna stabilnost omogućila kasniji rast primanja.
"Oni će vas dodatno oporezovati"
Mali je tokom debate otvorio i pitanje stambene politike nakon što je predstavnik „Studentske liste“ govorio o progresivnom oporezivanju ljudi koji poseduju veći broj nekretnina.
On je taj predlog predstavio kao dodatni poreski teret za građane koji su radom i štednjom uspeli da kupe nekoliko stanova.
"Ako ste radili mukotrpno i kupili dva ili tri stana za svoju decu, da im ostavite nešto za budućnost, gospodin Salata i njegova lista će da vas oporezuju", rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, ekonomski program ne treba da se svodi na uvođenje novih poreza.
On je ponovo tražio odgovor šta Studentska lista konkretno nudi kada je reč o rastu plata i penzija.
"A ništa kako bi povećali plate, kako bi povećali penzije. Ja ih i dalje nisam čuo", poručio je.
O EXPO 2027
Mali je poručio da se na EXPO ne može gledati samo kroz cenu pojedinačnih objekata, već kroz širi efekat na ekonomiju, investicije i međunarodnu poziciju Srbije.
"EXPO je naša najveća šansa ikada. Ulažemo novac ne samo u infrastrukturu, nego i u brend Srbije", rekao je Mali.
Kako je naveo, očekuje se prisustvo više od 140 zemalja, što će, prema njegovim rečima, omogućiti Srbiji da tokom trajanja izložbe bude u centru velikog broja međunarodnih poslovnih i političkih susreta.
"Srbija će biti centar sveta naredne godine", rekao je Mali.
On je dodao da međunarodni događaj otvara mogućnost za unapređenje bilateralnih odnosa, predstavljanje Srbije i privlačenje novih investicija. Mali je zatim EXPO povezao sa ekonomskim rastom.
"Ekonomski program se zasniva na izvorima rasta. EXPO je za nas veliki izvor rasta, kao što su to i veliki infrastrukturni projekti", poručio je.
Na tvrdnje da su pojedini projekti preplaćeni, Mali je rekao da za takve optužbe treba ponuditi konkretne dokaze.
"Ako imate dokaz da je neko nešto preplatio, podnesite to nadležnim organima", rekao je.
On je potom izneo procene koje se odnose na efekat EXPO-a na zaposlenost i privredu.
"Procena je 360.000 novih radnih mesta, a na svaki uloženi dinar vraća se 1,9 dinara", rekao je Mali.
Mali je EXPO ponovo predstavio kao deo šireg razvojnog ciklusa, zajedno sa velikim infrastrukturnim projektima koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da podignu vrednost srpske ekonomije.
Mali o javnom dugu: Kada su Đilas i Šoškić otišli, bio je 52,5 odsto BDP-a, danas je 43,7 odsto
Mali je odbacio pokušaj da se nivo javnog duga posmatra samo kroz apsolutni iznos od više desetina milijardi evra.
On je tokom rasprave insistirao da se zaduženost države mora meriti u odnosu na veličinu ekonomije, odnosno bruto domaći proizvod.
"Grešite kada javni dug gledate kao izdvojenu veličinu", rekao je Mali.
Kako je objasnio, država novac koji pozajmljuje ulaže u infrastrukturne projekte, za koje tvrdi da stvaraju novu vrednost, podstiču privrednu aktivnost i povećavaju BDP.
"Mi, kada se zadužujemo, investiramo u infrastrukturne projekte koji stvaraju vrednost i podižu BDP", naveo je.
Mali je zatim napravio direktno poređenje sa periodom do 2012. godine: "Kada su Đilas i Dejan Šoškić otišli, udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Sada je 43,7 odsto".
Prema njegovoj računici, upravo pad udela duga u BDP-u pokazuje da je srpska ekonomija rasla brže od zaduživanja.
"To znači da BDP raste brže nego javni dug. Odnosno, da se novac dobro ulaže", zaključio je Mali.
O infrastrukturi
Mali je reagovao nakon višeminutne rasprave o tome koliko su veliki infrastrukturni projekti koštali i zbog čega su njihove cene tokom gradnje rasle.
"Da li je činjenica da imamo Moravski koridor, put Ruma–Šabac–Loznica i Miloš Veliki? Jeste. A pre ih nismo imali Da li je bolje da imamo ili da nemamo?" upitao je Mali.
Njegovi sagovornici nisu osporili da su ti putevi izgrađeni, već su nastavili da insistiraju na njihovoj ceni.
Mali je odgovorio da cena jeste važna, ali da se veliki projekti ne mogu posmatrati kao potpuno fiksan trošak od prvog do poslednjeg dana gradnje.
"Imate svaki aneks, svaki predračun, svaki račun. Projekat je živa stvar", rekao je.
On je zatim podsetio na obim izgrađene putne infrastrukture u prethodnim godinama.
"680 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica za 14 godina", naveo je Mali.