Centralne banke sele zlato iz SAD u Evropu

Ono što je važno je i gde se ono nalazi, koliko brzo mu se može pristupiti i koliko ga je lako unovčiti u slučaju krize.

Odluka holandske centralne banke da značajan deo svojih zlatnih rezervi iz Severne Amerike premesti u London novi je signal da se mapa globalnih rezervi zlata menja.

De Nederlandsche Bank (DNB) objavila je početkom septembra da je između marta i avgusta 2026. godine prerasporedila oko 86 tona zlata iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u London, obrazlažući taj potez rastućom geopolitičkom neizvesnošću i potrebom da država bude bolje pripremljena za eventualne ozbiljne krize.

Iza ove odluke krije se mnogo više od prostog premeštanja poluga iz jednog trezora u drugi.

Zlato treba da bude dostupno kada nastupi kriza

DNB navodi da je cilj ove promene povećanje likvidnosti i mogućnosti trgovanja zlatnim rezervama.

London je jedan od najvažnijih svetskih centara za trgovinu fizičkim zlatom, a zlato koje se čuva u Banci Engleske ispunjava međunarodne standarde potrebne za trgovanje na globalnom tržištu.

To znači da centralna banka u slučaju ozbiljne finansijske ili geopolitičke krize može znatno lakše da raspolaže tim rezervama.

Nakon poslednje preraspodele, udeo holandskog zlata koje se nalazi u Londonu povećan je sa 18,1 na 32,1 odsto, čime je britanska prestonica postala najveća pojedinačna lokacija na kojoj se čuvaju holandske zlatne rezerve. U samoj Holandiji nalazi se 30,8 odsto rezervi, dok je udeo zlata u Njujorku i Otavi smanjen na približno 18,5 odsto za svaku od tih lokacija.

Guverner DNB-a Olaf Sleijpen poručio je da banka ne očekuje da će zaista morati da koristi zlato, ali da želi da poveća otpornost i spremnost za krizne situacije.

Ne prevozi se sve fizički

Premeštanje rezervi, međutim, nije izgledalo kao kolona aviona koja prevozi desetine tona zlatnih poluga preko Atlantika.

Prema analizi Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), oko 59 tona zlata prodato je u Njujorku, dok je odgovarajuća količina zlata koja ispunjava međunarodne standarde nabavljena u Londonu.

Više od 27 tona fizički je transportovano iz Severne Amerike u holandski trezor u Zeistu, dok je približno ista količina iz Zeista prebačena u London.

Operacija je, dakle, predstavljala stratešku promenu lokacije rezervi, a ne jednostavno fizičko premeštanje svih 86 tona iz Amerike u Evropu.

Njujork decenijama čuva svetsko zlato

Sjedinjene Američke Države decenijama imaju posebnu ulogu u čuvanju zlatnih rezervi drugih država.

Veliki deo zlata stranih centralnih banaka stigao je u Njujork tokom i nakon Drugog svetskog rata, kada su evropske države želele da svoje rezerve drže daleko od mogućih ratnih sukoba.

Količina zlata u američkim trezorima dostigla je vrhunac početkom sedamdesetih godina, ali je potom počela postepeno da opada.

Taj proces poslednjih godina dobija novu dimenziju.

Više nije reč samo o želji država da "vrate svoje zlato kući", već o pokušaju da se rezerve rasporede između više jurisdikcija kako bi se smanjili politički, finansijski i operativni rizici.

Francuska smanjila izloženost Njujorku

Francuska centralna banka je tokom 2025. i 2026. godine takođe promenila geografsku strukturu svojih zlatnih rezervi.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, Banque de France prodala je oko 129 tona zlata koje se nalazilo u Njujorku, a zatim kupila odgovarajuću količinu zlata u Evropi.

Francuska centralna banka ovu operaciju nije opisala kao fizičku repatrijaciju zlata, što je važna razlika: zlato nije nužno transportovano iz jednog trezora u drugi, već je promenjena njegova geografska izloženost.

Nemačka počela mnogo ranije

Premeštanje zlata nije nova pojava.

Nemačka je još 2000. godine prebacila oko 930 tona zlata iz Londona u Frankfurt.

Kasnije je, između 2013. i 2017. godine, Bundesbanka premestila dodatnih 674 tone iz Njujorka i Pariza u Frankfurt.

Holandija je 2014. godine vratila 122,5 tona iz Njujorka u Amsterdam, dok je Austrija između 2015. i 2018. godine premestila oko 90 tona iz Londona.

Slične poteze povlačile su i države izvan Evrope.

Venecuela je između 2011. i 2012. godine vratila u zemlju oko 160 tona zlata, dok Indija poslednjih godina povećava količinu zlata koju čuva na svojoj teritoriji. Tempo indijskog premeštanja posebno je ubrzan nakon 2023. godine.

Geopolitika postaje važnija

Današnji talas, međutim, razlikuje se od ranijih.

Krišan Gopaul, viši analitičar Svetskog saveta za zlato, ocenjuje da su rastuće geopolitičke tenzije povećale pažnju koju centralne banke posvećuju jurisdikciji u kojoj se zlato nalazi, mogućnosti pristupa rezervama tokom krize i zavisnosti od finansijske infrastrukture drugih zemalja.

Ali odgovor centralnih banaka ne podrazumeva jednostavno povlačenje zlata u domaće trezore.

Sve više njih pokušava da pronađe ravnotežu između sigurnosti, fizičke dostupnosti i tržišne likvidnosti.

Upravo zato je potez Holandije zanimljiv: deo zlata nije vraćen u Amsterdam, već je prebačen u London.

Centralne banke žele više zlata

Promena lokacije rezervi odvija se istovremeno sa sve većim interesovanjem centralnih banaka za samo zlato.

Istraživanje Svetskog saveta za zlato za 2026. godinu pokazalo je da čak 89 odsto upravljača rezervama očekuje da će globalne zlatne rezerve centralnih banaka rasti tokom narednih 12 meseci.

Rekordnih 45 odsto ispitanika očekuje da će i njihove centralne banke povećati količinu zlata koju poseduju, dok 83 odsto smatra da će za pet godina zlato imati veći udeo u ukupnim rezervama nego danas.

Istovremeno, centralne banke menjaju i način čuvanja zlata.

Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato, 57 odsto ispitanih centralnih banaka koristi Banku Engleske kao jednu od lokacija za čuvanje zlata, dok 49 odsto deo rezervi drži u svojoj zemlji.

Tokom prethodnih 12 meseci, devet odsto ispitanika povećalo je količinu zlata koja se čuva u zemlji, ali je deset odsto proširilo broj inostranih lokacija na kojima drži zlato.

Nije dovoljno samo imati zlato

To pokazuje kako se filozofija upravljanja državnim rezervama menja.

Decenijama je najvažnije pitanje bilo koliko zlata centralna banka poseduje.

Danas postaje podjednako važno gde se ono nalazi.

Država može posedovati milijarde evra u zlatu, ali u ozbiljnoj međunarodnoj krizi dostupnost tog zlata može zavisiti od političkih odnosa, sankcija, finansijske infrastrukture i pravnog sistema države u kojoj se rezerve nalaze.

Zato centralne banke sve više izbegavaju zavisnost od samo jedne lokacije.

Ovaj trend ne znači da se spremaju da prodaju zlato. Naprotiv, istraživanja ukazuju na to da većina očekuje dalji rast rezervi.

Promena se pre svega ogleda u tome što se zlato ponovo posmatra kao strateška rezerva za ekstremne situacije.

A u takvom svetu nije dovoljno da bude samo sigurno zaključano. Mora biti i dostupno.