Svedočenja oko 180 ljudi za BIRN: Kako je SNS pretvorio državne institucije u partijsku mašineriju

Oglas

Zaposleni u službi katastra nepokretnosti jedne male opštine u unutrašnjosti Srbije bili su zatečeni. Prvi put im je – u septembru 2026. godine – bilo traženo da se upišu na spisak kapilarnih glasova za Srpsku naprednu stranku (SNS).

„Ovo se nikad ranije nije dešavalo, svi su u neverici. Čak i starije kolege koje imaju staža još od Miloševića“, kaže osoba zaposlena u toj službi, koja je – kao i većina drugih – razgovarala sa BIRN-om pod uslovom da ostane anonimna.

Međutim, uprkos neverici, svi iz te katastarske službe su dodali svoja imena na spisak.

„Svi smo nevoljno potpisali, jer sledeći korak je da nas po kazni premeste u druge gradove do kojih ne možemo da putujemo“, kaže.

Ukupno osam zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) za BIRN kaže da je od njih traženo da glasaju za SNS i idu na stranačke mitinge koje je ova partija organizovala od raspisivanja izbora.

Ovakvi zahtevi do njih su počeli da stižu nakon promene generalnog direktora – dugogodišnji direktor RGZ-a Borko Drašković je smenjen početkom avgusta ove godine, a nekoliko dana kasnije na njegovo mesto je postavljen Dalibor Babić, kao vršilac dužnosti direktora.

„Od kako je došao novi v.d. direktora prvi put su nas terali da potpisujemo spisak za kapilarne glasove. Pošto je odziv bio jako loš, doveli su ‘komesarku’ iz partije da maltretira ljude i prisiljava da se potpišu. Pred skup u Areni je bila hajka da se prijavimo za odlazak. Odziv je tek tada bio katastrofalan, čak ni oni koji su se potpisali za kapilarne glasove [nisu se odazvali]“, navodi zaposleni u RGZ-u.

Zaposleni u drugoj opštini, takođe u službi katastra nepokretnosti, kaže za BIRN da su im tražili da idu na miting SNS-a u Novi Sad, koji je bio najavljen za sredinu septembra 2026.

„Kada su najavili miting u Novom Sadu, te nedelje su nam rekli da je novi direktor RGZ zamolio da se tamo ide kao podrška njemu. U smislu, da treba da idemo na miting SNS-a, ali da je to zapravo naša podrška novom direktoru. Ja sam njima samo rekao da me ne zanima ništa od toga i da me ne pitaju“, kaže ovaj zaposleni za BIRN.

On još uvek nije trpeo nikakve posledice.

„Za sad ništa – baš sam se pitao koliko puta ću ja moći njima da kažem ne“, kaže.

SNS je održao miting u beogradskoj Areni 3. oktobra. Novosadski miting Srpske napredne stranke najavljen za septembar tada je bio otkazan – održan je 16. oktobra.

Iz RGZ-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Zaposleni na različitim pozicijama unutar sistema Republičkog geodetskog zavoda – a zaposlenih ima više od 2000 – među poslednjima su se upoznali sa dugogodišnjom praksom SNS-a da se od zaposlenih u javnim, ali i privatnim firmama, državnim i lokalnim institucijama i uprava, zahteva da glasaju i rade za stranku.

Do njih je ova praksa došla pred izbore zakazane za 25. oktobar, međutim reč je o masovnoj sistemskoj zloupotrebi koja traje godinama.

Istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela nevladina organizacija CRTA 2022. godine na reprezentativnom uzorku od 1075 ispitanika, pokazalo je da je 14 odsto stanovništva Srbije bilo pod pritiskom da glasa za određenu stranku.

U izveštajima ODIHR, pritisci na birače zaposlene u javnom sektoru navode se redovno posle svakih izbora još od 2014. godine, a u izveštajima Evropske komisije od 2017. godine.

Iz SNS-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Rad za stranku: Kazne, nagrade i ucene

Oko 180 ljudi odgovorilo je upitnik BIRN-a o pritiscima koje trpe zaposleni širom Srbije, mahom u javnom sektoru. BIRN je dodatno intervjuisao više od 20 njih – među njima su osobe koje nikada nisu pristale da obave niti jedan zadatak za stranu, osobe koje su radile pod pritiskom, ali više ne žele, kao i bivši članovi SNS-a.

Većina je još uvek na poslu, neki trpe mobing, neki su dobili otkaze, ili sami otišli. Njihova svedočanstva jasno ocrtavaju brojne mehanizme pritiska na zaposlene, kao i zloupotrebe koje idu u korist stranci koja je na vlasti u poslednjih 14 godina.

„Reč je o zloupotrebi egzistencijalne zavisnosti i straha. To je klasična zloupotreba, taj mehanizam pritiska koji su oni razradili. Pritisak je nekad u vidu ‘dobronamernog’ saveta – ‘bilo bi dobro da to uradiš’, nekad je više, a nekad manje sofisticiran, ali nekada su to dosta brutalni postupci“, kaže za BIRN Brankica Janković, dugogodišnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Osnovni cilj svih ovih pritisaka je jednostavan – obezbediti što više glasova za SNS na izborima. Ovaj cilj se postiže prikupljanjem tzv. „kapilarnih“ glasova, odnosno, upisivanjem ličnih podataka zaposlenih na spisak koji stiže „odozgo“.

Osim tog spiska, koji na kraju završava u stranci – nema nikakvih pisanih tragova, bar na ovom nivou: nema mejlova, nema poruka, već se zaposleni pojedinačno pozivaju kod šefova ili načelnika u kancelariju, gde se od njih traži da potpišu da će glasati za SNS, ili da odu na miting, ili da sakupe svojih 10 ili 20 ili više kapilarnih glasova.

Prema informacijama iz jedne zdravstvene ustanove u Vojvodini, prazne odštampane tabele kapilarnih glasova za predstojeće izbore 25. oktobra su počele da se popunjavaju još u maju. Izbori su raspisani 9. septembra. Pri vrhu spiska u koji je BIRN imao uvid, nalazi se ime lekara, koordinatora, koji je zadužen da te glasove prikupi.

„On ne bi bio na mestu direktora da nema kapilarne glasove. Znači, on zove ljude koje je primio, koje je zaposlio. On od njih nije tražio novac [kako bi ih zaposlio]. On je od njih tražio da budu lojalni“, kaže zaposleni, uz napomenu da je u bar jednom slučaju broj skupljenih kapilarnih glasova bio razlog da nova koleginica bude zaposlena.

„Nije ni radila u firmi. Postojalo je upražnjeno mesto, ona se raspitivala, donela traženi broj glasova i dobila posao. Nije na kraju ni bio konkurs, primljena je bez konkursa. A ti papiri [tabele sa kapilarnim glasovima] idu u Pokrajinu, u zgradu Banovine i odatle se šalju u centralu [stranke]. Onda oni to proveravaju sve, poimence“, kaže.

Ukoliko zaposleni ostavi svoje podatke na listi kapilarnih glasova, zvaće ga više puta iz SNS-a, uključujući i poziv na dan izbora. A zovu ga ljudi koji su formalno zaposleni u javnom sektoru, ali koji u toku radnog vremena rade u SNS kol-centrima. To znači i da oni koji sastavljaju listu i skupljaju potpise ne mogu tek tako da daju podatke o bilo kome, jer se svaki glas proverava.

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.

Teme