Šta bi velika izlaznost mogla da znači za rezultate izbora u Srbiji

Milica Radenković Jeremić

BBC News na srpskom

Što više ljudi treba da glasa 25. oktobra - jedna je od retkih poruka koju su poslali i predstavnici Srpske napredne stranke i Studentske liste, najveći rivali, pred predstojeće izbore.

Međutim, šta je velika izlaznost u Srbiji i kako se meri - u procentima ili brojevima?

„U biračkom spisku je trenutno 6.450.523 ljudi, ali procene istraživača javnog mnjenja govore da u Srbiji teško da možete da nađete više od 4,8 do 4,9 miliona birača.

„Ako na izbore izađe četiri miliona ljudi, to je 82-83 odsto prisutnih koji mogu da ostvare pravo glasa, što je impresivan broj.

„Čak i u državama gde postoji obavezno glasanje, nema ovako velike izlaznosti", kaže Ivo Čolović, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesida).

Aleksandar Vučić, nosilac liste vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), u izjavama priželjkuje veliki odziv glasača.

„Važno je da izlaznost bude velika, da mi obavimo svoj posao i sačuvaćemo u potpunosti mir i stabilnost", kazao je doskorašnji predsednik države na njegovom Instagram profilu.

Predstavnici Studentske liste naglašavaju da žele da dopru do što većeg broja ljudi terenskom kampanjom.

Od povratka višestranačja u Srbiji, najveća izlaznost zabeležena je na prvim višepartijskim izborima 1990. godine (71,5 odsto) i u septembru 2000. (74,4 odsto), posle čega je pao nedemokratski režim Slobodana Miloševića.

Od čega zavisi izlaznost?

Koliko će pozivi na glasanje biti delotvorni, zavisi od načina na koji glasači doživljavaju 25. oktobar i sopstvenu ulogu.

„Broj apstinenata se smanjuje u skladu sa važnošću izbora.

„Na veću izlaznost može da utiče procena ljudi da će odluke koje se nalaze pred vlastima biti izuzetno značajne i za državu i za njih same.

Na procenat izlaznosti može da utiče i ako„određeni broj glasača oseti da će doći do promena", dodaje Čolović.

Ravnodušnost, izražena u stavu „moj glas ne znači ništa" obara izlaznost, dodaje.

Iako će na izborima učestvovati 18 lista, atmosfera pred izbore se često opisuje kao referendumska, sa jasnom podelom na listu oko SNS i „Studenti pobeđuju".

„Ovo može da bude situacija u kojoj ćemo videti oko četiri miliona ljudi na biralištima.

„Takva izlaznost možda više odgovara političkim opcijama koje nisu do sada učestvovale u izborima, a manje onima sa biračkim telom koje je disciplinovano i redovno glasa", kaže Čolović.

Poslednji put na parlamentarne izbore više od četiri miliona ljudi izašlo je 2008. godine.

„Tada smo imali važne teme koje su pokrenule ljude, između ostalog pristupanje Evropskoj uniji, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", objašnjava programski direktor Cesida.

Izlaznost na izborima u Srbiji u 21. veku

Septembar 2000: Glasalo 74,4 odsto birača na parlamentarnim izborima; 71,6 odsto birača u prvom krugu predsedničkih izbora,

Decembar 2000. i januar 2001: Glasalo 57,64 odsto birača na parlamentarnim izborima

Septembar 2002: Glasalo 55,50 odsto birača na izborima za predsednika Srbije

Novembar 2003: Glasalo 38,80 odsto birača na izborima za predsednika Srbije

Decembar 2003: Glasalo 58,75 odsto birača na izborima za predsednika Srbije

Jun 2004: Glasalo 47,76 odsto birača u prvom krugu izbora za predsednika Srbije; glasalo 48,36 odsto birača u drugom krugu

Januar 2007: Glasalo 60,62 odsto birača na parlamentarnim izborima

Januar i februar 2008: Glasalo 61,38 odsto birača u prvom krugu predsedničkih izbora; glasalo 68,14 odsto u drugom krugu

Maj 2008: Glasalo 61,35 odsto birača na parlamentarnim izborima

Maj 2012: Glasalo 57,8 odsto birača na parlamentarnim izborima; glasalo 57,77 odsto birača na predsedničkim izborima

Mart 2014: Glasalo 53,09 odsto birača na parlamentarnim izborima

April 2016: Glasalo 56,07 odsto birača na parlamentarnim izborima

April 2017: Glasalo 54,36 odsto na predsedničkim izborima

Jun 2020: Glasalo 48,93 odsto birača na parlamentarnim izborima

April 2022: Glasalo 58,60 odsto birača na parlamentarnim izborima

April 2022: Glasalo 58,62 odsto birača na predsedničkim izborima

Decembar 2023: Glasalo 58,77 odsto birača na parlamentarnim izborima

Izvor: Republički zavod za statistiku

Pogledajte video Izborni vodič: Put glasačkog listića

Kakva je uloga mladih?

Do početka studentskih protesta 2024, često se govorilo o političkoj nezainteresovanosti mladih, što je bilo i delimično potvrđeno kroz njihovu apstinenciju na izborima.

„Procenat mladih koji su izlazili na izbore tokom prethodnih izbornih ciklusa bio je statistički značajno manji u odnosu na starije generacije", kaže Čolović.

Kada se pogleda njihova aktivnost u poslednje dve godine, može se očekivati da će 25. oktobra u većem broju izaći na glasanje, dodaje.

Studenti su predvodili veliki talas antirežimskih protesta posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi.

Prema izveštaju Krovne organizacije mladih KOMS iz 2026, interesovanje ove starosne grupe za izbore je poraslo tokom poslednje dve godine.

Ranije su mladi neizlazak na glasanje najčešće objašnjavali stavovima da su „svi političari isti i da ne rade u interesu građana" i da „nemaju za koga da glasaju".

„Mladima je potrebno vreme da steknu sliku o svetu koja je relevantna za političko ponašanje - to moraju učiniti individualno, ne samo kroz porodicu.

„Zato politička pitanja postepeno postaju realnost tek kad počnu da studiraju ili kad se zaposle, dok su za tinejdžere ona uglavnom nevažna ili daleka", rekao je politikolog Bojan Todosijević 2022.

Pored mladih, među apstinentima su češće siromašniji i ljudi sa nižim nivoom obrazovanja, rekao je Todosijević, autor publikacije „Pred biračkom kutijom", pozivajući se na dotadašnja istraživanja.

Izlaznost u regionu

Poslednjih godina u pojedinim državama Balkana sve manje ljudi odlučuje da glasa.

Na opštim izborima u Bosni i Hercegovini, početkom oktobra 2026. glasalo je 42 odsto ljudi, što je bila rekordno niska izlaznost.

Negativan trend zabeležen je i u Crnoj Gori, gde je na poslednje parlamentarne izbore 2023. izašlo 56,3 odsto glasača, takođe najmanje od 1990.

Godinu dana kasnije, u Hrvatskoj je glasalo skoro 62 odsto birača, što je bila jedna od većih izlaznosti.

Za razliku od regiona, odziv građana izrazito je visok u skandinavskim zemljama, gde prosečna izlaznost u izbornim ciklusima od 2000. godine ide od 77 odsto pa na gore.

„U skandinavskim zemljama postoji viša politička kultura i tradicija u odnosu na Srbiju i druge balkanske zemlje, kao i snažniji osećaj građanske dužnosti", rekao je Todosijević.

U nekim zemljama poput Belgije, Luksemburga i Turske, glasanje je obavezno, a kazna za neizlazak na biralište je novčana.

Pogledajte video Iza kulisa velikog SPS mitinga

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko su para stranke potrošile na izborima: BBC analiza
• Izborni presek: 'Kako je broj birača jednak broju stanovnika?'
• Kako veštačka inteligencija učestvuje u predizbornoj kampanji u Srbiji