Nastojanje Rusije da ponovo bude primljena u svetski sport dobija na zamah uoči Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine. A to je najuočljivije u omiljenom sportu predsednika Vladimira Putina – džudou.
Oglas
Ova borilačka veština predstavlja značajnu arenu za povratak Moskve u međunarodni sport, piše Politiko. Putin je dugo povezan sa džudoom, a upravno telo ovog sporta postalo je jedna od vodećih snaga u donošenju odluka o učešću ruskih sportista.
Austrijsko-rumunski funkcioner Marijus Vizer je preduzetnik koji je pomogao da se ovaj sport transformiše u globalni komercijalni proizvod otkako je 2007. godine počeo da vodi Međunarodnu džudo federaciju.
Međutim, za njegove kritičare, on je sportski funkcioner koji je izgradio moćnu mrežu koja povezuje Putina, rusku elitu i globalne poslovne interese, istovremeno održavajući imidž neutralnog administratora.
„Jasno je da, s obzirom na to kako je Vizer promovisao Ruse i stalno govorio da su oni ’dobri za nas’, on definitivno ima interese i veze u Rusiji. Ruske ideje su svuda“, rekao je u intervjuu za Politiko Vitalij Dubrova, glavni trener Ukrajinske džudo federacije.
Međunarodna džudo federacija (IJF) nije odgovorila na zahtev Politika za komentar o Vizerovim vezama sa Rusijom. IJF takođe nije omogućila Vizeru da odgovori na zahteve za komentar.
Iako je IJF 2022. godine ponudila finansijsku pomoć za podršku ukrajinskom džudou, a 2023. uvela provere prošlosti ruskih i beloruskih sportista, u novembru 2025. postala je prva velika sportska organizacija koja je u potpunosti vratila ruske sportiste u takmičenja, dozvolivši im da se prvi put od početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine takmiče pod svojom nacionalnom zastavom.
To je bio deo nastojanja Moskve da iskoristi sport kao put za povratak na svetsku scenu, od povratka na velika takmičenja do šire rehabilitacije na olimpijskom nivou – i mogućeg povratka na Igrama 2028. godine, što je prećutno podržala Kirsti Koventri, predsednica Međunarodnog olimpijskog komiteta.
To je izazvalo uznemirenost u Briselu, gde najviši zvaničnici EU zaduženi za spoljnu politiku trenutno razmatraju različite ideje – od uvođenja sankcija sportistima do uskraćivanja sredstava EU sportskim federacijama koje ponovo prihvate Rusiju – u pokušaju da zatvore vrata ruskoj reintegraciji, navodi se u dokumentu Evropske službe za spoljne poslove od 16. septembra, u koji je Politiko imao uvid.
Rusija je uspela da zadrži uticaj na čelu međunarodnih sportskih federacija, uključujući one za šah, mačevanje i boks, dodaju oni.
Moskva je pronašla platforme za unapređenje svoje agende meke moći, što je izazvalo negodovanje Kijeva i evropskih zvaničnika, koji su u memorandumu Evropske službe za spoljne poslove naveli da je sport „sve više postao sredstvo političke instrumentalizacije od strane Rusije i Belorusije“.
IJF na čelu sa Vizerom, sa svoje strane, osudila je zabranu učešća ruskih sportista u sportskim takmičenjima, iako je Putin suspendovan sa funkcije počasnog predsednika te organizacije samo nekoliko dana nakon što su tenkovi Kremlja prešli granicu sa Ukrajinom.
„Rusija koristi propagandu kako bi promovisala ideju da je sport apolitičan, dok joj novac i uticaj pomažu da povrati svoje mesto u međunarodnom sportu“, rekao je Dubrova.
Putinovo džudo bratstvo
Obostrano koristan odnos između ruske elite i međunarodnog džudoa postojao je mnogo pre invazije na Ukrajinu. Pod Putinom, koji se i sam bavio džudoom, taj odnos prerastao je u društvenu mrežu i sistem lojalnosti koji povezuje najviše političke i poslovne ličnosti ruskog društva.
Neki od Putinovih najbližih saveznika njegovi su dugogodišnji prijatelji iz džudo krugova u Lenjingradu, iz perioda od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, čime je formirano ono što je jedan analitičar u eseju za časopis Forin polisi 2014. godine nazvao „džudo bratstvom“ ili „džudokratijom“ unutar Rusije.
Uticaj džudokratije proširio se i na sam vrh ovog sporta na globalnom nivou. Arkadij i Boris Rotenberg, Putinovi partneri sa treninga iz detinjstva, izgradili su u Rusiji poslovna carstva u građevinskom sektoru i infrastrukturi zahvaljujući velikim državnim ugovorima, uključujući i izgradnju Krimskog mosta.
Arkadij Rotenberg je 1998. godine preuzeo džudo klub Javara-Neva u Sankt Peterburgu, osnovan na Putinov zahtev u vreme kada je on bio na čelu Federalne službe bezbednosti Rusije. Ruski lider i dalje je njegov počasni predsednik, dok je Arkadij Rotenberg bio član izvršnog komiteta IJF od 2013. do 2022. godine.
Vizer je 1995. godine postao predsednik Rumunske džudo federacije, od 2000. do 2007. godine bio je na čelu Evropske džudo unije, a od 2007. godine predvodi IJF.
„Naravno da se Vizer i Rotenbergovi poznaju“, rekao je za Politiko bivši džudista gruzijsko-ukrajinskog porekla Georgij Zantaraja, koji je sada predsednik komisije sportista Nacionalnog olimpijskog komiteta Ukrajine.
Dodao je:
„Putin je bio počasni predsednik Međunarodne džudo federacije... Vizer je bio deo te strukture.“
Vizerov uticaj kao posrednika moći u sportu postao je očigledan 2019. godine, kada je svetski šampion Saeid Molaje izjavio da su iranski zvaničnici vršili pritisak na njega da se povuče sa Svetskog prvenstva kako bi izbegao susret sa izraelskim džudistom Sagijem Mukijem.
IJF je suspendovala Iran i pomogla Molajeu da nastavi karijeru u inostranstvu nakon što je pobegao iz zemlje.
Pažnja se potom usmerila na Vizerove veze sa Putinom, koji se te godine pojavio zajedno s njim u Budimpešti.
Ruski predsednik održao je neformalni „sastanak uz čaj“ sa Vizerom i počasnim potpredsednikom IJF Šandorom Čanjijem – simboličan javni prikaz privilegovanog mesta ruskog predsednika u Vizerovoj međunarodnoj džudo mreži, čime je dodatno učvršćena percepcija o njegovoj ulozi važnog političkog saveznika.
Odgovor EU
Od početka rata, Vizer je ponavljao stavove ruskih zvaničnika i državne Fondacije Roskongres, tvrdeći da sport treba da ostane odvojen od politike, što kritičari smatraju prećutnom podrškom ruskoj agresiji, piše američki medij.
Iako su mnogi i ruski, i ukrajinski olimpijski sportisti takođe pripadnici oružanih snaga, šef džudo federacije je preko svoje organizacije insistirao i na tome da sportisti ne treba da snose odgovornost za postupke svojih vlada.
„Budući da sportski događaji i sam sport promovišu mir i solidarnost širom sveta, smatramo da sportisti koji učestvuju na međunarodnim sportskim događajima promovišu mir i međunarodnu solidarnost“, saopštila je IJF početkom marta 2022. godine.
Dodali su:
„Na osnovu toga, globalna odluka o uvođenju sankcija svim ruskim sportistima, bez obzira na različita mišljenja koja su mnogi od njih izrazili, ne smatra se opravdanom. Ne možemo da osuđujemo sportiste zbog onoga što se događa.“
Četiri i po godine kasnije, predstavnici ukrajinskih sportista tvrde da vraćanje ruskih takmičara i nacionalnih simbola normalizuje kontinuiranu agresiju Moskve.
„Zastava se vratila i to je ono što je Rusiji važno“, rekao je Dubrova.
Ukrajinski ministar sporta Matvij Bidni izjavio je za Politiko u julu da MOK „efektivno funkcioniše kao sigurnosni ventil za pritisak“ za Rusiju.
„Na svakoj međunarodnoj federaciji (IF), kao jedinom nadležnom organu za svoja međunarodna takmičenja, izvan Olimpijskih igara, jeste da odluči o ovom pitanju (vraćanju učešća ruskih sportista pod ruskom zastavom, grbom i himnom). Za više informacija, ljubazno vas upućujemo na IJF“, naveo je MOK u odgovoru.
MOK se nije osvrnuo na pitanje da li je ikada istraživao potencijalni ruski politički ili finansijski uticaj na donošenje odluka unutar IJF.
Odlaganje odluke MOK o zastavama, himnama i bojama nacionalnih timova za neki neodređeni, kasniji trenutak „ostavlja prostor za koordinisano delovanje EU kako bi se sprečila normalizacija i politička instrumentalizacija sporta dok se agresorski rat nastavlja“, naveli su zvaničnici EU u dokumentu od 16. septembra.
EU bi mogla da izvrši pritisak na sportske federacije da ne dozvole isticanje ruskih zastava, intoniranje ruskih himni i prisustvo ruskih zvaničnika na takmičenjima, napisali su oni, kao i da uskrati bespovratna sredstva EU organizacijama koje dozvoljavaju da se timovi Moskve takmiče pod nacionalnim obeležjima.
Jedan upečatljiviji predlog odnosi se na novac koji prati velika takmičenja: zemlje EU mogle bi da preispitaju gde odlazi prihod od televizijskih prava i da koordinisanim pritiskom odvrate televizijske emitere i sponzore od podržavanja takmičenja koja Rusiji pružaju platformu, napisali su zvaničnici.
Među opcijama su i vizna ograničenja za sportiste koji se takmiče pod nacionalnim obeležjima, kao i napori da se zemlje „sličnih stavova“, poput Britanije, Norveške i Švajcarske, uključe u širu koaliciju protiv ruske reintegracije.
Pogledajte još: Putin tvrdi da se Rusija "razvija uprkos teškoćama"
Teme