Beli patuljak koji svetli žućkastozelenom bojom mogao bi da bude prva poznata zvezda sa takvom nijansom.
Oglas
Naučnici su otkrili da hemijski sastav atmosfere ovih izuzetno gustih ostataka zvezda može da promeni njihovu boju, pa oni, osim bele i plavičaste, mogu da izgledaju i ružičasto, ljubičasto, žuto ili zeleno, prenosi RTS.
Boja zvezde najvećim delom zavisi od njene površinske temperature. Hladnije zvezde obično izgledaju crvenkasto, dok su toplije plave ili beloplave. Sunce emituje svetlost širokog spektra i ljudskom oku izgleda žućkasto, dok su mnoge zvezde na noćnom nebu beličaste.
Međutim, novo istraživanje pokazuje da temperatura nije jedini faktor koji određuje kako zvezda izgleda. Posebno neobične boje mogu da imaju beli patuljci – gusti ostaci zvezda koje su završile glavni deo svog života.
„Većina zvezda, uključujući i većinu belih patuljaka, ponaša se kao ’savršeni radijatori’, tako da je njihova boja gotovo u potpunosti određena temperaturom. Ali niko zapravo nije istražio šta bi još moglo biti moguće kada je reč o belim patuljcima“, rekao je Mark Holands sa Univerziteta u Voriku, koji je predvodio istraživanje.
Beli patuljci nastaju kada zvezde slične Suncu potroše svoje nuklearno gorivo i odbace spoljašnje slojeve. Njihovo jezgro ostaje kao izuzetno kompaktan objekat, koji se postepeno hladi. Iako su po veličini uporedivi sa Zemljom, mogu da sadrže masu blisku masi Sunca.
U njihovoj atmosferi, naročito kod hladnijih belih patuljaka, hemijski elementi mogu da utiču na svetlost mnogo više nego što bi se očekivalo na osnovu same temperature. Natrijum, kalcijum, ugljenik i drugi elementi apsorbuju pojedine delove svetlosnog spektra, menjajući boju koja dopire do posmatrača.
Naučnici su zato istražili kako različit hemijski sastav atmosfere utiče na izgled ovih zvezda i utvrdili da njihova paleta boja može biti znatno raznovrsnija nego što se ranije pretpostavljalo.
Zeleni sjaj belog patuljka
Boju udaljenih zvezda nije uvek moguće neposredno videti onako kako bi izgledala ljudskom oku kada bismo im se približili. Zato su istraživači analizirali njihove spektre – raspored svetlosti po talasnim dužinama, koji otkriva karakteristike zvezde i hemijske elemente u njenoj atmosferi.
Slika realizovana veštačkom inteligencijom
Na osnovu tih podataka i modela ljudskog vida izračunali su kako bi pojedini beli patuljci izgledali u vidljivom spektru.
Najviše pažnje privukao je objekat WD J1330+6435, čija je temperatura oko 4.000 stepeni Celzijusa. U njegovoj atmosferi otkriveni su tragovi natrijuma, kalcijuma i litijuma, a prisustvo tih elemenata povezuje se sa stenovitim materijalom koji je zvezda privukla iz svog nekadašnjeg planetarnog sistema.
„Tragovi natrijuma u atmosferi ovog belog patuljka apsorbuju narandžasti deo spektra, ostavljajući za sobom avetinjski zeleni sjaj“, objasnio je Holands.
Drugim rečima, zvezda ne svetli zeleno zato što je njena temperatura neobična, već zato što hemijski sastav njene atmosfere menja svetlost koju emituje. Natrijum uklanja deo narandžaste svetlosti, dok kalcijum dodatno utiče na kraće talasne dužine. Rezultat je žućkastozelena nijansa koju istraživači opisuju kao boju šartreza.
Prema autorima studije, koliko im je poznato, nijedna druga zvezda do sada nije pouzdano opisana kao zelena. Ipak, reč je o boji izračunatoj na osnovu spektra i modela, a ne o nijansi koja je neposredno viđena teleskopom.
I najcrvenija zvezda mogla bi da bude ružičasta
Zeleni beli patuljak nije jedini objekat koji je iznenadio istraživače. Među analiziranim zvezdama izdvojio se i WD J1011+2845, udaljen oko 48 svetlosnih godina od Zemlje, koji bi mogao da bude jedan od najcrvenijih do sada identifikovanih zvezdanih objekata.
Njegova površina bogata je ugljenikom, a molekuli koji sadrže ovaj element snažno menjaju spektar svetlosti. Zbog toga najveći deo svetlosti koju emituje pripada talasnim dužinama koje ljudsko oko doživljava kao crvenkaste, pa zvezda u modelu dobija duboku ružičastu nijansu nalik boji lososa.
Istraživači su analizirali i uzorak od 151 belog patuljka unutar 20 parseka, odnosno približno 65 svetlosnih godina od Zemlje. Samo pet objekata iz tog uzorka imalo je izrazito neobične boje, dok su ostali uglavnom izgledali belo ili plavičasto.
Rezultati pokazuju da beli patuljci nisu nužno jednolično beli ili plavi. Njihov izgled može da otkrije i nešto o materijalu koji su privukli iz okoline.
Posebno je zanimljivo to što tragovi elemenata u atmosferi belih patuljaka mogu da posluže kao dokaz o sastavu davno uništenih asteroida i drugih stenovitih tela. Tako ostaci zvezda mogu da pruže uvid i u hemijski sastav planetarnih sistema koji su postojali pre nego što su njihove matične zvezde okončale glavni deo svog života.
Istraživanje, objavljeno u časopisu RAS Techniques and Instruments, proširuje razumevanje izgleda belih patuljaka i pokazuje da njihove atmosfere mogu da otkriju mnogo više od temperature i starosti zvezde.
Teme