Teroristički napad Hamasa pre nešto više od tri godine ostavio je duboke tragove i na mlade birače u Izraelu. Bezbednost, identitet i strah od sledećeg rata značajno utiču na njihovu odluku na biralištima.
Oglas
Izrael ima relativno mlado stanovništvo u poređenju sa međunarodnim prosekom, zbog čega su mladi birači izuzetno važni na predstojećim parlamentarnim izborima 27. oktobra, piše DW.
Oko 640.000 mladih Izraelaca tada će glasati po prvi put – što znači da njihovi glasovi direktno odlučuju o dvanaest od ukupno 120 mandata u parlamentu.
Tami Hofman sa Izraelskog instituta za demokratiju upravo je objavila studiju o glasačima koji glasaju po prvi put. Ona navodi da je dugi niz godina postojala pretpostavka da mladi ljudi glasaju isto kao i njihovi roditelji.
Međutim, prema rečima Hofmanove, to više nije slučaj.
Nekoliko studija potvrđuje da je među mladim Izraelcima poslednjih godina došlo do opšteg zaokreta udesno. Budući da ovi mladi glasači čine skoro deset odsto ukupnog biračkog tela, njihova izlaznost i izbor političke partije imaće ogroman uticaj na konačne rezultate.
Samopouzdanje mladih birača
Čini se da su i sami mladi svesni te odgovornosti. Prema pomenutoj studiji, više od 60 odsto njih planira da izađe na izbore, dok oko 80 odsto smatra da su ovi izbori od presudnog značaja. Ovaj stav deli većina, bez obzira na društvene slojeve i etničke grupe.
Tala Mansour, na primer, sebe definiše kao Palestinku koja živi u Izraelu. Upravo je završila školu, a krize iz proteklih godina duboko su obeležile njenu generaciju.
„Nije rat počeo ni iz čega 7. oktobra. Sve što se desilo nakon tog datuma samo je izoštrilo našu svest i dodatno nam otvorilo oči za stvarnost u kojoj već toliko dugo živimo.“
Nakon terorističkog napada Hamasa iz Pojasa Gaze 7. oktobra 2023. godine, njena generacija je još jasnije uvidela koliko je situacija loša i kako stvari postaju sve teže, objašnjava ova mlada žena koja živi severno od Tel Aviva. Sve to ju je lično pogodilo, ali joj nije iz korena promenilo političke stavove – što je mišljenje koje dele mnogi nejevrejski građani Izraela.
Prvo korona, a onda rat
Einav Donag živi u Nofitu, zajednici na severu Izraela. I on je tek završio školu i kod njega se u proteklim godinama takođe nešto prelomilo. Ovaj osamnaestogodišnjak, koji je odrastao u jevrejskoj porodici, kaže da za njega nijedna školska godina još od osnovne škole nije bila normalna.
Prvo je nastupila pandemija korone, zatim 7. oktobar, a potom i ratovi koji su usledili. Navodi da je ranije bio politički bliži levici, dok danas svoje stavove opisuje kao „centar-desno“. U novembru započinje služenje vojnog roka, a sam se i potpuno svesno prijavio za borbenu jedinicu.
Iako i dalje veruje da postoji prostor za mir i način da jevrejski Izraelci žive u miru sa Palestincima, dodaje: „Mislim da u našoj trenutnoj situaciji to jednostavno nije izvodljivo. Zbog toga su se promenila moja razmišljanja o tome kako bi trebalo da pregovaramo i postupamo sa Palestincima. Moje mišljenje se pomerilo udesno.“
Posttraumatski sindrom potkopava stara uverenja
Tammy Hoffman brojkama može da dokaže šta se tačno promenilo kod ove generacije novih birača. Ona ne želi da ih nazove „izgubljenom generacijom“, ali ističe da se ogroman uticaj koji su protekle tri godine imale na mlade Izraelce još uvek ne shvata u potpunosti i da ga je zato teško naučno istražiti.
Ipak, posttraumatski sindrom je očigledan. Događaji od 7. oktobra potkopali su bazična uverenja mladih – prvenstveno njihovu veru u snagu države Izrael i ulogu vojske.
„Živimo u haosu“
Tala Mansour se suočava sa još jednim problemom: kao mlada Palestinka, ona oseća da je izraelska politika uopšte ne predstavlja. Kaže da se u poslednje vreme susretala sa rasizmom i predrasudama. Uprkos tome, čvrsto je odlučila da glasa, čak i kada ima osećaj da se stvari teško menjaju:
„Živimo u haosu iz kojeg se teško možemo izvući. Ali istovremeno podstičem sve da izađu na izbore, čak i ako nisu optimistični ili ne veruju da će se nešto promeniti. Šansa uvek postoji.“
Mladi Izraelci su važan glas na predstojećim parlamentarnim izborima. Međutim, da li će se njihove poruke nakon izbora zaista čuti i da li će ih nova vlada adekvatno predstavljati, ostaje potpuno otvoreno pitanje.
Parlamentarni izbori u Izraelu
Izrael bira novi parlament, Kneset, 27. oktobra 2026. godine. Izbori se održavaju u senci dugoročnih posledica Hamasovog napada od 7. oktobra 2023, sukoba na Bliskom istoku i sudskog procesa za korupciju koji se vodi protiv premijera Benjamina Netanjahua.
Glavne teme predizborne kampanje su spoljna i bezbednosna politika, utvrđivanje odgovornosti za propuste u odbrani tokom napada Hamasa, pitanje obaveznog vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje, kao i visoki troškovi života.
Kao najozbiljniji izazivač Netanjahua i njegove desno-religijske koalicije (koju predvodi partija Likud) slovi bivši načelnik Generalštaba Gadi Eisenkot. Sa svojom partijom "Jaschar" (Pravo), on se zalaže za jačanje pravne države, dok u pogledu bezbednosnih pitanja zauzima beskompromisan i čvrst stav, naročito prema Hamasu.
Teme