U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a sa približavanjem zimskog računanja vremena vraća se i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i, ako se ta praksa ukine, koje računanje vremena bi bilo bolje zadržati?
Oglas
Naučnici imaju prilično jasan odgovor. Prema novoj naučnoj analizi, trajno zimsko računanje vremena bilo bi povoljnije za ljudsko zdravlje od trajnog letnjeg računanja vremena, piše austrijski „Heute“, piše Index.
Zašto je zimsko računanje vremena bolje?
Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi analizirali su dosadašnja naučna istraživanja o uticaju računanja vremena na ljudski organizam. Njihovi zaključci, objavljeni u stručnom časopisu „Canadian Medical Association Journal“, ukazuju na to da bi, u slučaju ukidanja sezonskog pomeranja sata, bilo bolje trajno zadržati standardno, odnosno zimsko računanje vremena.
Glavni razlog je jutarnja svetlost. Naš organizam ima unutrašnji biološki sat koji reguliše spavanje, budnost i brojne druge telesne procese. Jutarnja dnevna svetlost pomaže mu da se uskladi sa prirodnim ritmom dana i noći, dok veća izloženost svetlosti u večernjim satima može da odloži uspavljivanje.
Zbog toga bi trajno letnje računanje vremena, naročito tokom zimskih meseci, moglo nepovoljno da utiče na kvalitet i trajanje sna.
Patrik Bejlis sa Univerziteta Britanske Kolumbije objašnjava da je razumljivo zašto je ljudima privlačna ideja o trajnom letnjem računanju vremena. Oni vole da nakon posla ili škole imaju više dnevne svetlosti, ali istraživanja pokazuju da kasniji izlazak Sunca može biti povezan sa kraćim snom, slabijom produktivnošću i lošijim školskim uspehom.
Problem su mračna zimska jutra
Naučnici posebno upozoravaju na posledice koje bi trajno letnje računanje vremena moglo da ima tokom zime. U tom slučaju Sunce bi izlazilo sat vremena kasnije nego prema zimskom računanju vremena. To znači da bi mnogi učenici išli u školu, a zaposleni na posao dok je napolju još mrak.
Osim mogućeg uticaja na san i koncentraciju, postavlja se i pitanje bezbednosti u saobraćaju, naročito kada je reč o deci koja idu u školu.
Neke zemlje već su pokušale da trajno zadrže letnje računanje vremena, ali su od te odluke odustale. Sjedinjene Američke Države uvele su trajno letnje računanje vremena 1974. godine, ali je odluka povučena iste godine. Rusija je isti sistem primenjivala od 2011. do 2014, nakon čega se vratila na standardno vreme. Sličnu odluku doneo je i Čile.
Kada ponovo pomeramo satove?
U Srbiji, kao i u ostalim državama Evropske unije, na zimsko računanje vremena prelazimo u nedelju, 25. oktobra 2026. godine. Tada ćemo u tri sata ujutru kazaljke pomeriti jedan sat unazad, na dva sata. To znači da ćemo te noći imati sat vremena više za spavanje, ali će u poslepodnevnim satima ranije padati mrak.
Iako se o ukidanju pomeranja sata raspravlja već godinama, konačna odluka na nivou Evropske unije još nije doneta. Evropski parlament je još 2019. podržao predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali države članice nisu postigle dogovor o tome da li treba trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Zato ćemo, bar zasad, nastaviti da pomeramo satove dva puta godišnje.
Teme