U Vojvodini se, od pre nekoliko godina, seje plavi konzumni mak čija je proizvodnja isplativja od ostalih ratarskih kultura, a najveći deo roda odlazi na tržište Austrije i Nemačke, rekao je danas jedan od proizvođača i izvoznik Nenad Gostović.
Oglas
On je za Betu rekao da se trenutno u tom delu Srbije mak seje na 5.000-6.000 hektara i da još nekoliko firmi otkupljuje mak za domaće tržište.
Gostović sa koperantima organizuje proizvodnju plavog maka na oko 2.500 hektara, interesovanje poljoprivrednika raste, ali je proizvodnja ograničena potrebama tržišta. U celoj Evropi seje se na oko 100.000 hektara.
Otkupna cena maka je od 190 do 200 dinara po kilogramu, a prinos po hektaru je od 700 do 1.300 kilograma. Najveći proizvođač u Evropi je Češka koja ga uzgaja na 40.000 hektara i zbog toga "diktira" i cenu na svetskom tržištu.
Plavi mak se, kako je rekao, koristi u prehrambenoj i pekarskoj industriji i "ni na koji način ne može biti zloupotrebljen".
Mak se, prema njegovim rečima dugo seje u Vojvodini na okućnicama, a naročito je omiljen kod Slovaka i Mađara.
"Ideja da se seje mak potekla je od potrebe da se još jedna ratarska kultura uvrsti u setvenu strukturu kako bi se povećala dobrobit zemljita i obezbedio plodored, odnosno smena useva na istoj parceli da bi se izbegle bolesti koje napadaju određenu biljku. Ispostavilo se kasnije da mak može da se izveze, ali proizvodnju ograničava potrošnja", rekao je Gostović koji mak uzgaja na oko 100 hektara.
Istakao je da je ta industrijska biljka otporna na sušu i da nema mnogo štetočina, pa se ne moraju mnogo koristiti sredstva za zaštitu, zbog čega je proizvodnja skoro kao organska.
On je rekao da je ta biljka obezbeđuje solidan i stabilan prihod, a seje se u jesen što je daje prednost u odnosu na druge kulture zbog suša u nekoliko poslednjih godina.
Dodao je da mak ne traži mnogo ulaganja i najvažnije je da dobro nikne, rod se skida kombajnom za pšenicu uz određeno podešavanje.
Najveća štetočina maku je korovska biljka divlji mak "bulka" (klija i posle 25 godina) koja može da se suzbije u pšenici, ali ne i u poljima maka, a ima sitnije seme i teško ga je očistiti iz roda plavog maka.
Poljoprivredni proizvođač Filip Ivković Ivandekić seje mak od pre četiti godine, ove godine na 20 hektara da bi, kako je rekao, obezbedio rotiranje poljoprivrednih kultura na parcelama. On je rekao da nema mogućnosti da proširi proizvodnju iako je zarada "solidna".
"Pokazalo se da je proizvodnja maka jednostavnija od proizvodnje drugih ratarskih kultura, manja su ulaganja, a zarada je 20 odsto veća u odnosu na pšenicu koja se, zajedno sa kukuruzom sve manje seje zbog suše poslednjih četiri godine", rekao je Ivković Ivandekić.
Teme