Profesor Dragan Hrnčić ističe da se naš unutrašnji biološki sat ne može jednostavno pomeriti za jedan sat pritiskom na dugme.
Kao stručnjak za san, za Srbiju prednost daje trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena.
Ukidanje sezonskog pomeranja sata i izbor između trajnog standardnog i trajnog letnjeg vremena biće tema evropskog kongresa o spavanju "Sleep Europe 2026", koji se od 20. do 23. oktobra održava u Mastrihtu.
Na kongresu kao delegat učestvuje i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i naučni savetnik u oblasti neuronauka – neurofiziologije.
Možda vas zanima
On je za "Blic" otkrio svoj stav: praksu pomeranja sata dva puta godišnje trebalo bi napustiti.
Na zimsko računanje vremena, da podsetimo, prelazimo u noći između 24. i 25. oktobra, kada ćemo kazaljke sa tri pomeriti na dva sata i praktično spavati sat duže.
Poslednjih godina mnogo se govori o ukidanju sezonskog pomeranja sata, ali za sada ova praksa ostaje na snazi.
Profesor Hrnčić, stručnjak za san i medicinu spavanja, ističe da je racionalnije da društvene aktivnosti organizujemo u skladu sa ljudskom biologijom, umesto da dva puta godišnje od našeg organizma zahtevamo da se prilagođava administrativnoj odluci.
Napominje i da ukidanje pomeranja sata i izbor trajnog vremena nisu ista odluka, kao i da bi za Srbiju, sa stanovišta medicine spavanja, prednost dao trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena.
Dodaje i da ne treba preuzimati rešenje neke druge države bez razmatranja lokalnih okolnosti.
Shutterstock/Mehes Daniel
Biološki sat ne pomera se pritiskom na dugme
Profesor Hrnčić objašnjava da se naš unutrašnji biološki sat ne može jednostavno pomeriti za jedan sat pritiskom na dugme.
"Naš ritam spavanja i budnosti reguliše složen i veoma precizan cirkadijalni sistem. To je naš unutrašnji mehanizam za merenje vremena koji se usklađuje sa smenom svetlosti i tame, a posebno sa jutarnjom svetlošću.
Kada pomerimo kazaljke na časovniku za jedan sat, menjamo društveno vreme, ali ne možemo očekivati da se naš biološki sat istog trenutka prilagodi toj promeni. Posebno je problematično pomeranje unapred u proleće, kada gubimo jedan sat sna i od organizma zahtevamo da zaspi i probudi se ranije nego što je navikao.
Posledice mogu biti prolazne smetnje spavanja, umor, slabija pažnja i otežano funkcionisanje tokom dana", objašnjava profesor Dragan Hrnčić.
Kako kaže, još važnije pitanje od ukidanja pomeranja sata jeste izbor vremena koje ćemo trajno zadržati.
"Kao stručnjak za medicinu spavanja, smatram da bi odluku trebalo zasnivati prvenstveno na tome kako se određeni vremenski režim uklapa u naš biološki ritam, a ne samo na tome koliko će dugo biti svetlo tokom letnjih večeri.
Drugim rečima, podržavam ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali smatram da izbor između trajnog standardnog i trajnog letnjeg vremena mora biti pažljivo razmotren sa stanovišta nauke, zdravlja i geopolitičkog položaja naše zemlje.
O ovoj temi biće reči i na predstojećem evropskom kongresu o spavanju Sleep Europe 2026, koji se od 20. do 23. oktobra održava u Mastrihtu, a na kojem učestvujem kao delegat", otkrio je profesor Hrnčić za "Blic".
New Africa/Shutterstock
Tri razloga za oprečne stavove o ukidanju pomeranja sata
Na pitanje zašto postoje toliko različiti stavovi o ukidanju ove prakse, profesor Hrnčić objašnjava da se u raspravi prepliću tri različita pitanja:
- Šta je najbolje za naše zdravlje?
- Šta je najpraktičnije za svakodnevni život?
- Šta je najpovoljnije za ekonomiju i organizaciju društva?
Ljudi koji podržavaju trajno letnje vreme uglavnom ističu prednosti dužih i svetlijih večeri. To je razumljivo: više dnevne svetlosti posle posla ili škole pruža više mogućnosti za boravak napolju, rekreaciju, druženje i turističke aktivnosti. Takav režim može da odgovara i privredi, ugostiteljstvu i drugim delatnostima koje zavise od večernjih aktivnosti.
S druge strane, stručnjaci za spavanje i cirkadijalnu biologiju upozoravaju da nije važno samo koliko dugo imamo dnevnu svetlost već i u kom delu dana smo joj izloženi.
"Jutarnja svetlost pomaže da se naš biološki sat uskladi sa danom, dok previše kasna večernja svetlost može da odloži osećaj pospanosti.
Ako bismo trajno zadržali letnje vreme, zimi bi svitalo kasnije prema satu, pa bi mnogi ljudi, posebno deca koja rano kreću u školu i zaposleni koji rano počinju radni dan, veći deo jutarnjih aktivnosti obavljali u mraku.
Tu dolazimo do suštine problema: ukidanje pomeranja sata i izbor trajnog vremena nisu ista odluka. Iako stručna društva za medicinu spavanja uglavnom favorizuju trajno standardno vreme, istraživanja različitih zdravstvenih ishoda nisu uvek jednoznačna, a postoje i razlike u geografskom položaju, životnim navikama i organizaciji rada među zemljama.
Zato nije dovoljno preuzeti rešenje neke druge države bez razmatranja naših lokalnih okolnosti", napominje naš sagovornik.
Shutterstock/ Berit Kessler
Šta bi za Srbiju bilo najbolje?
Profesor Hrnčić smatra da bi odluku trebalo doneti na osnovu naučnih dokaza, geografskog položaja, potreba stanovništva i mogućih posledica po zdravlje i bezbednost.
"Ne bi trebalo da biramo vreme isključivo prema tome kada želimo da imamo više svetlosti za slobodne aktivnosti, već i prema tome kako ćemo spavati, kada ćemo se buditi i u kakvim ćemo svetlosnim uslovima započinjati dan.
Moramo biti svesni i činjenice u kojoj vremenskoj zoni želimo da budemo, odnosno sa kojim zemljama želimo da delimo istu vremensku zonu", objašnjava on.
Zašto zimsko računanje vremena?
Sa stanovišta medicine spavanja, profesor Hrnčić prednost daje trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena.
"Ne zato što je zimsko vreme samo po sebi idealno u svakom pogledu, već zato što je standardno vreme bolje usklađeno sa prirodnim smenjivanjem svetlosti i tame i našim cirkadijalnim sistemom.
Naš biološki sat nije ravnodušan prema tome kada ujutru dobijamo svetlost, a kada smo joj izloženi uveče. Jutarnja svetlost pomaže da se biološki ritam uskladi sa danom i olakšava pravovremeno uspavljivanje naredne večeri. Nasuprot tome, kasnija večernja svetlost može da odloži biološki osećaj pospanosti", objašnjava stručnjak.
Kako kaže, ako bismo tokom cele godine zadržali letnje vreme, zimi bi sunce izlazilo sat kasnije prema satu koji koristimo. To bi značilo više jutarnjeg mraka upravo u periodu kada deca idu u školu, a mnogi odrasli na posao.
"Zamislimo učenika koji zimi ustaje rano. Ako je napolju još mrak, njegov organizam može i dalje biti u biološkoj noći, iako je prema satu već vreme da započne dan.
To nije samo pitanje subjektivnog osećaja: svetlost učestvuje u regulaciji cirkadijalnog ritma, a njegovo usklađivanje sa školskim i radnim obavezama važno je za san, budnost i funkcionisanje", kaže profesor Dragan Hrnčić.
Shutterstock/Valery Evlakhov
Koji su nedostaci trajnog standardnog vremena?
Profesor dodaje da to ne znači da trajno standardno vreme nema nedostataka.
"Leti bismo imali manje svetlosti u večernjim satima nego uz trajno letnje vreme, što bi nekim ljudima manje odgovaralo za rekreaciju i društvene aktivnosti.
Zato odluka mora da uzme u obzir i geografski položaj Srbije, školske i radne rasporede, bezbednost i potrebe stanovništva.
Možda vas zanima
Ipak, Američka akademija za medicinu spavanja u svom stručnom stavu iz 2024. godine preporučuje trajno standardno vreme zbog njegove bolje usklađenosti sa ljudskom cirkadijalnom biologijom. Smatram da je to važno naučno polazište i za našu zemlju", kaže dr Hrnčić.
Kako ističe, ako već biramo jedan vremenski režim za celu godinu, trebalo bi da prednost damo onom koji bolje podržava naš biološki ritam, a ne samo onom koji nam pruža više svetlosti posle posla.
"Međutim, odluka mora da uključi i ekonomske i geopolitičke aspekte. Veoma je važno da takvu odluku donesemo strateški, imajući u vidu i ove aspekte", zaključuje profesor Dragan Hrnčić, stručnjak za spavanje.