Dok je gradnja nove RHE "Bistrica" je strateški energetski projekat, saopšteno je danas iz Elektroprivrede Srbije.
Sve veća tražnja za električnom energijom, a posebno sve veće učešće obnovljivih izvora energije, kako je navedeno, u prvi plan ističu reverzibilne hidroelektrane.
Sa dva agregata i ukupnom snagom od 614 megavata, ovo postrojenje predstavlja jednu od ključnih tačaka elektroenergetskog sistema Srbije i važan je oslonac za integraciju energije iz vetra i sunca, navedeno je u saopštenju.
Rukovodilac odeljenja za revitalizaciju i modernizaciju HE i RHE "Bajina Bašta" Boris Jovanović rekao je da se pokazalo koliki je značaj ove vrste hidroelektrana koje skladište energiju i koriste je kada je najpotrebnija posebno tokom ovog leta u vreme tropskih vrućina kada je potpuno revitalizovana RHE "Bajina Bašta" bila ključni oslonac elektroenergetskog sistema Srbije.
"Tokom dana u 'solarnim satima' kada je energija na tržištu najpovoljnija punili smo Zaovinsko jezero i skladištili energiju za vreme kada je energija potrebna i kada su cene na tržištu znatno više", rekao je Jovanović.
Kako je navedeno, reverzibilne HE nisu važne samo zbog skladištenja energije za trenutke veće tražnje, već i zbog balansiranja sistema posebno sa trendom povećanja varijabilnih OIE kao što su vetar i solar.
Zbog toga je i gradnja nove RHE "Bistrica" strateški energetski projekat i najvažnija investicija "Elektroprivrede Srbije".
U godinama pred nama RHE "Bistrica" obezbediće bezbednu i sigurnu integraciju čak 1.500 MW novih OIE.
Možda vas zanima
EPS spreman za grejnu sezonu
Toplifikaciona postrojenja Elektroprivrede Srbije (EPS) u ograncima TENT i TE-KO Kostolac, koja greju Požarevac, Kostolac i Obrenovac, potpuno su spremna za početak grejne sezone.
18:10
8.10.2026.
15 d
Pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju u EPS-u Predrag Mlađenović rekao je da je za "Elektroprivredu Srbije" izgradnja RHE "Bistrica" najznačajnija investicija.
"To je prva reverzibilna HE koju Srbija gradi posle više od četiri decenije i najveći novi energetski kapacitet od oko 660 MW i godišnjom proizvodnjom oko 1.600 gigavat- časova električne energije", rekao je Mlađenović.
Veliki deo projektne dokumentacije već je urađen i pribavljene su brojne saglasnosti i dozvole, a na terenu su u toku istražni radovi.
Projekat ulazi u jednu od najvažnijih i do sada najintenzivnijih faza realizacije.
Mlađenović je naveo da je Vlada Srbije donela rešenja o javnom interesu za eksproprijaciju zemljišta i objekata za ovaj projekat.
"Obezbeđeni su i lokacijski uslovi za glavno postrojenje odnosno za elektranu, što je temelj za dalji razvoj projekta, a naredne godine očekujemo i građevinsku dozvolu. Za projekat izgradnje RHE Bistrica mnogo toga je do sada urađeno, a dokumentacija je vrlo obimna. Samo u poslednjih šest meseci podneto je oko 250 zahteva za dobijanje uslova za različite vrste dozvola i saglasnosti pred nadležnim organima", rekao je Mlađenović.
U narednom periodu očekuje se početak pripremnih radova i obuhvatiće rekonstrukciju postojeće, kao i izgradnju nedostajuće infrastrukture.
Tender za radove na glavnom postrojenju trebalo bi da bude raspisan naredne godine, uz poštovanje svih zahteva Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) sa kojom bi iduće godine trebalo da bude potpisan ugovor o zajmu tokom specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
Mlađenović je naglasio da ovaj projekat ima pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu i sa ekološkog i socijalnog aspekta, uz poštovanje zakonskih normi u oblasti zaštite životne sredine.
"Projektom je predviđeno da kota gornjeg jezera bude spuštena sa prvobitno planiranih 813 na 810 metara kako se ne bi mešale vode Uvca i Lima i na taj način biće omogućeno potpuno funkcionalno i održivo vodosnabdevanje građana Priboja. Izgradnjom novih pristupnih puteva u narednom periodu biće unapređena putna infrastruktura na području Priboja, Prijepolja i Nove Varoši. Izvesno je i da će izgradnja nove RHE imati uticaj i na privredni i ekonomski razvoj, turizam, ali i na povratak mladih stručnih ljudi u ovaj kraj", istakao je Mlađenović.
Reverzibilna HE "Bistrica" prostiraće se između reka Uvac i Lim, a na Uvcu 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane "Radoinja" planira se izgradnja brane "Klak".
Ukupna zapremina te akumulacije iznosiće 108 miliona kubnih metara vode, dok će se kao donja akumulacija u sistemu RHE iskoristiti postojeća akumulacija "Potpeć" na Limu.