Broj poljoprivrednih apoteka u Srbiji se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", kao što su trgovinske firme, zemljoradničke zadruge, uljare, šećerane, hladnjače, piše časopis Biznis i finansije.
Oglas
Ti organizatori proizvodnje obezbeđuju repromaterijal poljoprivrednicima koji se bave proizvodnjom ratarskih kultura na većim površinama, a potom, nakon žetve, otkupljuju njihove proizvode.
Takvi kupoprodajni odnosi ugovorene proizvodnje postali su masovniji pre pet-šest godina, zbog besparice poljoprivrednika.
Danas se u poljoprivrednim apotekama snabdevaju uglavnom proizvođači na manjim imanjima. Zato opstaju samo one čiji vlasnici su školovani za prodajni asortiman, dobro upravljaju finansijama i vole svoj posao.
U Srbiji ne postoji zvaničan registar poljoprivrednih apoteka, a poslovni portali i imenici navode nekoliko stotina do preko 1.000 registrovanih firmi. Nema preciznih podataka ni o broju organizatora proizvodnje, računa se da samo aktivnih poljoprivrednih zadruga ima više od 1.500.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je za Biznis i finansije da poljoprivrednici kojima je to osnovno zanimanje da bi opstali moraju da obrađuju na stotine hektara zemlje, pa su im neophodne i velike količine repromaterijala i preparata za zaštitu bilja.
"U apotekama je sve skuplje, kao u svakoj maloprodaji"
"To kupujemo kod organizatora proizvodnje na odloženo plaćanje ili u veleprodajama, jer na veću količinu dobijamo rabat. U apotekama je sve skuplje, kao u svakoj maloprodaji", naveo je Jakšić.
Prema rečima Marine Vuković, vlasnice dve poljoprivredne apoteke u Obrenovcu, rezultati poslovanja te firme umnogome zavise i od toga koliko država "upumpava" novca u poljoprivredu, jer je ta privredna grana u Srbiji postala "potpuno nelikvidna.
"Organizatori proizvodnje ne kupuju repromaterijal i sredstva za zaštitu u apotekama da bi ih prodali poljoprivrednicima, već u veleprodaji. I to je jedna nelogičnost u državi. Da bi se neko bavio otkupom poljoprivrednih proizvoda mora da ispuni određene uslove, zna se kako roba od proizvođača mora da bude primljena i skladištena. Otkup ratarskih kultura radi ko stigne", rekla je Vuković.
"Suše i izmrzavanje dodatno remete proizvodnju"
Inženjer za zaštitu bilja i vlasnica dve apoteke Fitomedicina u Beogradu i Nišu Snežana Vukmanović ocenila je da poljoprivrednicima nikad nije bilo lako, a poslednjih nekoliko godina klimatske promene su donele još veće probleme.
"Suše i izmrzavanje dodatno remete proizvodnju, proizvođači imaju veće troškove, a manje prinose i tako iz godine u godinu. Ova godina je bila najbolja u odnosu na nekoliko prethodnih, sve je bilo rodnije, voće je imalo odličan prinos, grožđe, pšenica", rekla je Vukmanović.
Dodala je da kada biljke normalno napreduju, proizvođači imaju volju da ih zaštite i kupuju preparate cele sezone, ali kada dođu kasni mrazevi, kao prošle godine u maju, proizvođači gube volju da bilo šta rade, stanu sa kupovinom preparata, pa i apoteke budu u teškoj situaciji.
"Ako su poljoprivrednici imali gubitke jedne godine, sledeće i mi imamo manje prihode, ali trudimo se da dajemo dobre savete i na osnovu toga imamo stalne kupce. Ukoliko jedne godine nije bila dobra prodaja jednog proizvoda, prodavaće se drugi. Vrlo je bitno menjati asortiman u skladu sa trenutnim uslovima", navela je Vukmanović.
Apoteka u Nišu je, prema njenim rečima, nekada prodavala dosta semena povrća za bašte, a sada na tom mestu, umesto luka arpadžika sade ruže i seju travu, pa se više prodaje ta roba.
Poljoprivredne apoteke u južnom Banatu ostale "za male kesice i male povrtare"
Vlasnik trgovine Fitolek iz Banatskog Karlovca David Jovanović rekla me za B&F da je ugasio apoteku jer je promet narastao toliko da više nije mogao da ga obavlja preko nje, pa je otvorio veleprodaju semena, pesticida i mineralnog đubriva i otkupljuje žitarice.
To je, kako je istakao, jedini način da sarađuje sa velikim poljoprivrednim proizvođačima koji uzimaju repromaterijal i zadužuju se po 'evro klauzuli', a kada se razdužuju cena robe se obračunava prema onoj koja trenutno važi na tržištu.
Dodao je da su poljoprivredne apoteke u južnom Banatu ostale "za male kesice i male povrtare", a pravi razlog je to što se poljoprivrednicima više isplati da posluju sa onima od kojih će dobiti repromaterijal na odloženo plaćanje i istovremeno ugovoriti prodaju robe.
Teme