Rajaner zatvara svoju bazu na aerodromu u Berlinu. Prestonički aerodrom je preskup, prekomplikovan i previše nefleksibilan, tvrdi ova avio-kompanija već godinama. Takođe dodaju: letenje u Nemačkoj je načelno preskupo.
Oglas
Ako pitate Marsela Pušena Mejera, ova odluka je odavno zakasnela. Tako menadžer Rajanera zadužen za Nemačku gleda na zatvaranje baze na berlinskom aerodromu BER, piše DW.
To znači da će sedam aviona ove irske niskobudžetne avio-kompanije, kojima je Berlin do sada bio glavna baza, biti premešteno u inostranstvo.
„Avioni će jednostavno noćiti na drugim mestima“, kaže Pušen Mejer. To podrazumeva da će se i noćno održavanje obavljati negde drugde. U zemljama gde je letenje jeftinije nego u Nemačkoj, kao što su Švedska, Italija, Slovačka ili Poljska, objašnjava menadžer Rajanera. Sa avionima odlaze i piloti i kabinsko osoblje – što je ukupno 210 radnih mesta koja se gase na aerodromu BER.
Iako će avioni Rajanera i dalje sletati na BER, to će biti samo pojedinačne linije (takozvani Point-to-Point saobraćaj), odnosno direktne veze ka nekim od popularnih turističkih destinacija.
Kada se podvuče crta, putnički kapacitet koji ova kompanija nudi u Berlinu drastično se smanjuje: sa 4,5 miliona sedišta godišnje na 2,2 miliona. Na preostalim linijama leteće se ređe, dok se popularni letovi za Fuerteventuru, Gran Kanariju i Lanzarote potpuno ukidaju.
Dugogodišnji rat između aerodroma BER i Rajanera
Ovim je dostignut privremeni kraj dugogodišnjeg sukoba između Rajanera i aerodroma koji nosi zvanično ime „Aerodrom Berlin-Brandenburg Vili Brant“. Rajaner godinama kritikuje da je Nemačka, kao avio-destinacija, previše skupa u poređenju sa ostatkom Evrope, i da su takse i porezi previsoki.
Avio-kompanija zamera što su porez na avio-saobraćaj i bezbednosne takse od 2019. godine duplo skuplji. Taksa za kontrolu letenja se više nego utrostručila. Pored toga, sam aerodrom BER je povećao aerodromske takse za 50%. Najavljeno je i dodatno povećanje od 10% do 2029. godine. Nakon toga je Rajaner doneo odluku da zatvori bazu na prestoničkom aerodromu.
Sindikat Verdi i udruženje pilota Kokpit izrazili su sumnju da zatvaranje baze u Berlinu ima veze i sa tim što je pre godinu i po dana tamo osnovan jedini radnički savet na Rajanerovim lokacijama u Nemačkoj. „Naravno da nemamo dokaze za to“, kaže Denis Dake iz sindikata Verdi. „Ali znamo da suodlučivanje radnika nije popularno u Rajaneru.“
Rajaner negira bilo kakvu vezu između osnivanja radničkog saveta i zatvaranja baze. Umesto toga, menadžment ponovo ukazuje na visoke troškove lokacije. Aerodromske takse su poluga kojom aerodromi mogu da smanje svoje troškove. Ova niskobudžetna kompanija preferira manje aerodrome, koji su po pravilu jeftiniji od velikih.
Devet godina zakašnjenja i znatno skuplji od planiranog
BER ima specifičnu ulogu u Nemačkoj: prvobitno planiran kao veliko tranzitno čvorište, danas funkcioniše kao veoma skupo izgrađen regionalni aerodrom. Pritom, optimizma nije manjkalo tokom dvadeset godina od početka gradnje. BER je trebalo da bude otvoren još 2011. godine. To se stvarno desilo tek devet godina kasnije, 2020. godine.
Ovo odlaganje stvorilo je gigantski planinski venac dugova. Od planiranih dve milijarde evra troškova izgradnje (prema planu iz 2006. godine), iznos je skočio na više od sedam milijardi evra. To je novac koji aerodrom mora prvo da zaradi kroz poslovanje – uključujući i aerodromske takse. Ali za to je potreban kontinuirani godišnji rast broja putnika. Tog rasta, međutim, nema.
Optimizam kao jedina konstanta
Činilo se da to svih ovih godina nije uticalo na optimizam nadležnih u regionu glavnog grada. Još u martu 2022. godine, grad Berlin je u zvaničnom saopštenju za medije navodio: „Do 2040. godine planirano je povećanje kapaciteta na do 58 miliona putnika godišnje.“ U to vreme – delimično i zbog korona mera – aerodrom BER je koristilo manje od 20 miliona putnika.
Samouverenost je vladala i početkom 2026. godine. Uprava aerodroma je izjavila da u tekućoj godini računa na 26,5 do 27 miliona putnika. Međutim, već tokom prve polovine godine postalo je jasno da na BER-u leti manje, a ne više ljudi nego u istom periodu prošle godine. Očekuje se da će do kraja godine taj broj iznositi oko 25,7 miliona.
U minusu od samog otvaranja
Od otvaranja, aerodrom beleži gubitke. Iako su oni svake godine bivali sve manji, dug se konstantno uvećavao. Da bi u nekom trenutku počeo da ostvaruje profit, BER-u su potrebni što veći prihodi – zbog čega je smanjenje aerodromskih taksi na nivo drugih regionalnih aerodroma praktično nemoguće. To je dilema za operatore. A za Rajaner – sasvim dovoljan razlog da dodatno smanji svoje prisustvo u Berlinu.
Iz perspektive Rajanera, jedini logičan korak „kako bi aerodrom ponovo postao konkurentan“ jeste „otpis dugova“, kaže Pušen Mejer. To bi značilo da savezne države Berlin i Brandenburg, kao i savezna vlada koji su vlasnici aerodroma, moraju vanredno da otpišu milionske ili milijarderske gubitke. Za to, međutim, ne postoje planovi, a verovatno ni politička volja.
Nema rasta na vidiku
Kada su planovi Rajanera o smanjenju letova postali javni, uprava aerodroma BER je odmah saopštila da će dve druge avio-kompanije, Viz Er i Jurovings, proširiti svoju ponudu i tako bar delimično zameniti izgubljene letove Rajanera. Ali to nije sasvim tačno.
Tačno je sledeće: Viz Er i Jurovings su svakako planirali da prošire svoju ponudu – i to bi učinili u svakom slučaju. Pored toga, nove linije ove dve kompanije lete u potpuno druge gradove u odnosu na ukinute letove Rajanera. Da je Rajaner ostao, sa ekspanzijom Viz Era i Jurovingsa konačno bi se desio taj dugo najavljivani rast na aerodromu BER. Ovako – od rasta nema ništa.
Danas je takođe saopšteno: planirani dogovor sa avio-kompanijom Emirejts ipak neće biti realizovan. Ova kompanija i dalje neće sletati na BER, iako je to prvobitno bilo dogovoreno. Uprava aerodroma saopštava da ostaje pri cilju da „najkasnije do 2030. godine – odnosno deset godina nakon otvaranja aerodroma u koji su uložene ogromne investicije – postigne uravnotežen finansijski rezultat cele grupe“.
Teme