Rušilački napadi nasilnika, pljačke, paljevine, ali i mirne demonstracije protiv skupoće i vrtoglavog skoka stanarina i cena stanova, uzbunili su i zbunili političare i medije u Evropskoj uniji.
Oglas
Ocene idu od toga da su, recimo u Italiji, to neredi čiji vinovnici nemaju nikakve političke ciljeve, zatim da su vlasti posebno krive zbog nesposobnosti da rešavaju probleme, pa do mišljenja da je reč o organizovanom delovanju saveza levičarskih ekstremista i islamista, koji, uz uplitanje "spoljnih zlonamernih činilaca, žele da naruše zapadnu civilizaciju".
Italijanska premijerka Đorđa Meloni angažovala je i vojsku da spreči nasilje i pljačke, francuska vlada uvela i policijski čas, vlada u Belgiji dala vanredna ovlašćenja policiji, portugalske vlasti traže političko rešenje, dok albanski premijer Edi Rama optužuje "strane činioce" za talas protesta studenata protiv opšte korupcije.
Da li je reč o urušavanju demokratije, neočekivanim udarima ekstremista ili nesposobnosti vlasti, pitaju se komentatori posle teških uličnih nereda, kao i mirnih protesta posle Francuske šire i na Italiju, Belgiju, Portugal, Španiju, Grčku i Albaniju.
Različite su analize uličnih sukoba, nekad prave gradske gerile ekstremista, kao i mirnih protesta zbog porasta životnih troškova, zapostavljanja obrazovanja i korupcije.
Francuski list "Mond" smatra da se "socijalni bes širi Evropom naročito zbog skoka troškova života, energije i cena stanovanja i stanova".
Pariski dnevnik, uz tešku političku, socijalnu i bezbednosnu krizu u Francuskoj, naročito ukazuje na nasilje i demonstracije u Italiji, gde je zakazan i generalni štrajk za 20. novembar, a slično se sprema i u Španiji i Portugalu.
Italijanski list "Republika" ocenjuje da u nasilju u Milanu i drugim gradovima "nema traga ideologiji, niti neke smišljene organizacije u hordama mladih pod maskama, koji su rušili i pljačkali radnje".
"Već su međusobno telefonima slali poruke 'Hajde da napravimo pustoš tamo gde žive bogati', što jeste socijalna pobuna bez ikakvih političkih zahteva", dodaje se.
Britanski dnevnik "Tajms" u talasu buna i nasilja vidi "pogubnu crveno-zelenu koaliciju koja objavljuje rat Zapadu".
To je, smatra "Tajms", "pogubni široki savez ekstremne levice, islamista i pristalica palestinske stvari koja koristi velike teškoće što tište zapadnu civilizaciju".
Londonski dnevnik, štaviše, misli da u tome "ulogu imaju i spoljni zlonmerni spoljni činioci koji dolivaju ulje na vatru".
Austrijski list "Salcburger nahrihten" piše, međutim, da se "mora odlučno osuditi nasilje u Francuskoj, ali u mnogim zemljama su to i potpuno opravdani zahtevi demonstranata".
Salcburški dnevnik ukazuje na činjenicu da su "problemi srednjeg i visokog školstva delom povezani s astronomskim cenama stanovanja, posebno za mlade".
"A skoro svuda je to sučeljeno s nemoćnim vladama koje više vole da ništa ne rade da bi se promenili uzroci kritika", ističe "Salcburger nahrihten".
I, kako zaključuje, "savršeno je jasno da planovi vlasti da se smanje izdavanja za obrazovanje, seku granu na kojoj je stasala Evropska unija, a to su intelektualna moć i perspektive omladine".
O žestokim demonstracijama albanskih studenata piše grčki medij "Dokumento" i predočava da su se zbog "siromaštva, nepotizma i slabašne ekonomije u Albaniji pobunili mladi, jer žive u zemlji koja im ne pruža nikakvu perspektivu".
"Birokrate bivšeg (komunističkog) režima su se dočepali novih političkih struktura i nastavili da arče državne blagajne na štetu građana", ističe grčki medij.
I, kako navodi, zbog toga što vlasti loše vodile privredu, stotine hiljada Albanaca su emigrirale, pa je posledica toga da je većina onih najproduktivnijih u društvu napustila zemlju i stvorila se nova parazitska elita političara, visokih funkcionera (sudija, policajaca) i pojedinaca.
Britanski nedeljnik "Ekonomist" nekako zaokružuje sva razna mišljenja i upozorava da je kriza u Francuskoj takva da se "moraju očekivati novi 17-i oktobri".
Opšta je kriza u Evropi i, piše "Ekonomist", to što se desilo u Francuskoj ovog vikenda nema nikakve veze s istorijskim revolucionarnim zbivanjima u prošlosti u toj zemljie.
"Kriza, politička, socijalna i ekonomska je već bila tu, a s obzirom na nepoverljiva tržišta, berze, kolosalnog duga i gneva na ulicama, čini se nemogućim da Francuska uspe da se iskobelja iz nevolja svog socijalnog sistema i svojih finansija", zaključuje londonski nedeljnik.
Teme