Gotovo 15 godina nakon što je ODIHR preporučio Srbiji sveobuhvatnu nezavisnu reviziju kvaliteta biračkog spiska, on i dalje nije revidiran, a opozicioni članovi komisije zadužene za sređivanje spiska tvrde da su ih nadležni organi „opstruisali", piše BIRN.
Oglas
Komisija zadužena za reviziju biračkog spiska trebalo bi da podnese prvi izveštaj do 28. oktobra, tri dana nakon izbora, piše BIRN.
„Pisaće da revizija nije izvršena. Napisaćemo i zašto nije izvršena i napisaćemo naše preporuke”, kaže za BIRN Ognjen Rašuo, član Komisije za redova opozicije.
Prema Rašuovim rečima, čak i bez detaljne analize, Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak.
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
Između ostalog, Rašuo je za BIRN izjavio da je došlo do „povećanja broja birača koje nije u skladu sa demografskim kretanjima“ - koja ukazuju na dramatičan pad broja stanovnika Srbije.
Tu je i „značajan“ broj birača koji su prijavljeni na više adresa. Možda najviše, kako piše, zabrinjavaju slučajevi u kojima je na jednoj adresi prijavljeno više od 100 birača.
ODIHR, Kancelariја za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, navela je još 2012. godine, posle izbora na kojima je prvi put korišćen objedinjen birački spisak, da spisak ima „određene nedostatke u pogledu jasnoće informacija i brojki, što zahteva dodatno sistematsko preispitivanje“, kao i da je neophodna „sveobuhvatna nezavisna revizija kvaliteta“ jedinstvenog biračkog spiska.
Tek u februaru ove godine, Vlada je popustila pred zahtevima i pristala na formiranje Komisije za reviziju biračkog spiska, koju čini pet poslanika vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS), tri poslanika iz redova opozicije i dva predstavnika civilnog društva, piše BIRN.
Navodi o opstrukciji rada Komisije za reviziju biračkog spiska
„Birački spisak nije problem“, izjavila je predsednica Skupštine Ana Brnabić uoči prvog sastanka Komisije za reviziju biračkog spiska u februaru, navodi se u tekstu.
„Nemamo šta da krijemo. Zahvaljujući svemu onome što smo uradili u poslednjih 12 godina, pre svega, uvođenju eUprave, birački spisak je lako proverljiv, najažurniji mogući iako nikada nijedan birački spisak nije u potpunosti ažuran“, rekla je Brnabić.
Međutim, piše BIRN, članovi komisije zadužene za uvođenje reda u birački spisak Srbije kažu da su ih nadležni organi „opstruisali“.
Rašuo, koji predstavlja opozicioni Zeleno-levi front, rekao je za BIRN da je Komisija prvu bazu podataka od nadležnih organa dobila tek u julu, dok je alate za analizu podataka dobila u avgustu.
Ti podaci trebalo bi da obuhvate ažuriranja iz registra umrlih, kao i izvode iz evidencije prebivališta građana Srbije.
„Potrošili smo 90 odsto vremena da dobijemo te stvari i bili smo redovno sprečavani“, Rašuo kaže za BIRN.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u odgovoru BIRN-u navelo je da je omogućilo pristup podacima „relevantnim“ za rad Komisije i da nema saznanja o tome da su pojedine institucije odbile da omoguće pristup podacima.
Članica Komisije Emilija Orestijević, izvršna direktorka Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), rekla je da je jedan od ključnih prioriteta uspostavljanje sistema razmene podataka i njihovog međusobnog ukrštanja između Ministarstava unutrašnjih poslova i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, lokalnih vlasti i drugih javnih institucija.
„Saradnja postoji, ali dosadašnje iskustvo Komisije pokazuje da ona nije bila na nivou potrebnom za sveobuhvatnu sistemsku reviziju“, kaže Orestijević.
Glasanje s one strane groba
Rok za izmene biračkog spiska istekao je 10. oktobra. Istog dana, Republička izborna komisija (RIK), najviše izborno telo u zemlji, saopštila je da u biračkom spisku ima 6,45 miliona birača - približno 50.000 manje nego na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim u decembru 2023. godine.
Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, piše BIRN, Srbija je imala nešto više od 6,6 miliona stanovnika, što je pad u odnosu na 6,96 miliona stanovnika početkom 2019. godine.
U svom privremenom izveštaju od 9. oktobra, posmatračka misija za izbore Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) upozorila je da „uprkos nastojanjima sa navedenim ciljem unapređenja transparentnosti biračkog spiska, brojni učesnici u izbornom procesu izrazili su zabrinutost u pogledu tačnosti Jedinstvenog biračkog spiska, uključujući neuobičajeno visok broj birača registrovanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama“.
U izveštaju objavljenom 8. oktobra, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) naveo je da javno dostupni podaci pokazuju da je, nakon višegodišnjeg pada, broj upisanih birača ponovo počeo da raste u mesecima uoči izbora, pri čemu je najveći porast zabeležen u Beogradu.
Krajem septembra, Radio Slobodna Evropa objavio je da se u biračkom spisku nalazi približno pola miliona birača bez precizno navedenih adresa.
Orestijević za BIRN kaže da je Komisija za reviziju biračkog spiska utvrdila neslaganja u načinu evidentiranja adresa u različitim bazama podataka, kao i slučajeve u kojima su brojevi stanova pojedinih birača u potpunosti izostavljeni.
Rašuo je takođe ukazao na veliku neizvesnost u pogledu broja preminulih osoba koje se i dalje nalaze u biračkom spisku.
„Možemo to vrlo lako utvrditi poređenjem baze važećih pasoša i baze važećih ličnih karata sa biračkim spiskom“, rekao je on, ali Komisija za reviziju biračkog spiska i dalje nema pristup bazama podataka neophodnim za takve provere.
Rašuo je utvrdio da neki od najstarijih birača upisanih u birački spisak nemaju nijedan važeći identifikacioni dokument, što ukazuje na mogućnost da su preminuli.
„Znam za 180 najstarijih da nemaju važeću ličnu kartu jer sam to tražio od MUP-a. Ali to je malo teško da tražim za 100, za 200, za 500, pa mi onda oni odgovore posle dva meseca”, objašnjava on.
Uobičajeno je potrebno oko tri minuta da se samo jedan birač proveri kroz dostupne registre.
„Moguće je proveriti određeni broj birača i mi to radimo“, kaže Rašuo.
Jedva dve nedelje uoči izbora, 9. oktobra, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Srbije saopštila je da je razvila platformu za analizu podataka iz biračkog spiska, koja objedinjuje sve relevantne podatke na jednom mestu, čime je „omogućeno je pouzdano poređenje podataka, efikasnija provera njihove tačnosti i sistematičan uvid u eventualna odstupanja“.
Rašuo je, međutim, ocenio da su podaci sadržani u toj platformi nedovoljni i lošeg kvaliteta. Sistem, kako je rekao, „ne zalazi u kvalitet podataka“.
Teme