U Beogradu se, zaključno sa prethodnom grejnom sezonom, za 38 odsto stambenog fonda sprovodi naplata prema utrošku. Za ovu grejnu sezonu, prema rečima Marka Miloševića iz Beogradskih elektrana, plan je da se dodatnih 30 odsto stambenog fonda uvede u naplatu prema potrošnji. Međutim, tu je reč uglavnom o energetski neefikasnim zgradama.
Oglas
Naplata prema potrošnji započeta je u Beogradu u grejnoj sezoni 2010-2011, rekao je Marko Milošević iz Beogradskih elektrana na forumu „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana nedavno organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku PKS.
Potom su 2016. godine izmenjeni tehnički uslovi. Izostavljena je, kaže, ugradnja delitelja na sistemima gde se cevni vodovi za snabdevanje radijatora vode skriveno, odnosno u podu.
“I drugi element koji je tada izmenjen i koji, kao inženjer, smatram mnogo važnim a o kome se malo priča - to su ventili za dinamičku regulaciju sistema. Jer, kad se ugrade termostatski ventili gde svaki korisnik upravlja svojom potrošnjom, hidraulički tokovi u samom sistemu grejanja se dinamički ponašaju. Kako bi se obezbedilo da u svakom trenutku svaki korisnik ima dovoljnu količinu energije, neophodna je ugradnja tih dinamičkih balansnih ventila i to je uneto u tu izmenu tehničkih uslova 2016. godine”, objašnjava Milošević.
Prva faza
Prva faza prebacivanja postojećih objekata na merenje prema potrošnji usledila je u sezoni 2022-2023.
“U aprilu 2022. smo obavestili stanare, tu je blizu 6.000 stanova, 320.000 kvadrata, gde smo za početak birali čisto stambene objekte po principu jedan na jedan - jedna zgrada, jedna podstanica. Takođe, ono što smo u tom trenutku stavili kao uslov - birali smo objekte čija je godišnja potrošnja za 20 odsto niža od one prosečne potrošnje za koju je formirana cena prema zagrejanoj površini”, navodi on.
Ovi stanari su, kaže, videli efekat na kraju godine kada su uporedili račune.
“Tu smo imali pozitivnog odjeka od korisnika, nije bilo reklamacija, svakako su prijatno bili iznenađeni kada su na kraju sezone sveli svoje račune i shvatili da su za godinu dana utrošenu energiju platili i za 20 odsto manje”, ukazuje.
Ti stanari su, objašnjava, odmah na početku preko leta imali niže račune, gde im je izdavana samo naknada za instalisanu snagu, a potom, kako je krenula grejna sezona, tako su im išli i računi.
“U narednim godinma, u dve sezone, bilo je sporadičnih zahteva stambenih zajednica - i dan danas dolaze takvi zahtevi, gde nam se obraćaju upravnici stambenih zgrada. Na osnovu potrošnje iz prethodnog perioda mi toj stambenoj zajednici dostavljamo analizu, gde oni mogu da vide kako se ponaša zgrada, odnosno kakav je trošak bio u prethodnim sezonama u odnosu na ono što su plaćali. Na njihov upit dat im je odgovor - izvolite, vidite, i sami odlučite da li želite i da li vam je ekonomski isplativo ili nije”, navodi Milošević.
U tih godinu, dve, kako dodaje, imali su oko 240 stanova odnosno desetak, 20 zgrada koje su po tom zahtevu promenile način obračuna toplotne energije.
Faza dva
Druga faza, najveća, krenula je prošle godine, u grejnoj sezoni 2025/26.
“Tu smo u obračun prema utrošku uveli 1.153 predajne stanice, 73.000 stanova i nešto više od četiri miliona kvadrata zagrejane površine stanova. Birali smo objekte koji na godišnjem nivou troše do 10 odsto više od onoga što plaćaju prema zagrevanoj površini. Naravno, sve to je približno 10 odsto, jer nikad ne znamo tačno kakva će biti zima. Dakle, reč je o stanovima sa potrošnjom od oko 127 kWh po kvadratu plus 10 odsto godišnje”, objašnjava Milošević.
Kod tih objekata je, ističe, bio malo teži način promene - i zbog broja stanova, i zbog toga što je trebalo voditi računa i o samoj dinamici stanovanja.
“Ljudi prodaju stanove, dograđuju, menjaju zagrevane površine i tu je trebalo obuhvatiti sve te promene i na pravi način izvršiti obračun toplotne energije”, ukazuje.
On ističe da je za sva ta domaćinstva preko leta na poleđini računa za Infostan, bio naveden račun prema zagrevanoj površini, “klasičan paušal”, da bi od oktobra Beogradske elektrane počele da očitavaju i iskazuju tu potrošnju.
“Na računu Infostana je prikazana i energija koju su oni platili preko leta - akontacioni obračun gde je za svaki mesec stanarima prikazano šta su platili svaki mesec preko leta, a onda od oktobra koliko svaki mesec troše. Na kraju grejne sezone to je počelo da se saldira, oduzima, i dešavalo se da su neki stanari, poput objekta Belvila, na primer, bili u situaciji da im je prekinut obračun energije u januarskim računima. Jer, ono što su platili preko leta, zaključno sa decembrom, već je bilo dovoljno da im se izmiri energija koju su potrošli do kraja sezone”, objašnjava Milošević.
Neki manje efikasni objekti, kaže, nisu bili te sreće - njima su Beogradske elektrane nastavile da obračunavaju potrošnju i na kraju sezone su imali neku malu doplatu, ili povraćaj.
“Zaključno sa prethodnom grejnom sezonom rezultat je da se u Beogradu za 38 odsto stambenog fonda sprovodi naplata prema utrošku. To je uslovno dobar rezultat, ali ima mesta za povećanje, što ćemo učiniti u predstojećoj grejnoj sezoni”, navodi on.
Faza tri
Preostalo je još 62 odsto stambenog fonda kod kojeg treba da se primeni naplata prema utrošku.
“Ovo što smo do sada uradili je, da kažem, lakši deo, jer smo imali komociju da biramo energetski efikasnije objekte, izgrađene od 90-ih godina do 2010. kad smo počeli sa primenom naplate prema potrošnji. Za prestojeću grejnu sezonu, plan nam je da uvedemo dodatnih 30 odsto stambenog fonda u naplatu prema potrošnji”, najavljuje Marko Milošević.
Međutim, tu je reč uglavnom o energetski neefikasnim zgradama.
"Ovde su nam ostale zgrade čija je godišnja potrošnja od 134 kWh po metru kvadratnom. Primenom te treće faze, Beogradske elektrane bi postigle naplatu po potrošnji za oko 68 odsto stambenog fonda - 230.000 stanova od oko 340.000 koliko je priključeno na sistem daljinskog grejanja u Beogradu“, navodi Milošević.
Tu je predviđeno oko 102.000 stanova i zajedno sa onih 38 odsto približili bi se cifri od 70 odsto.
“Da li ćemo to i u kojoj meri ostvariti zaviši od više faktora, jedan od njih je i cena toplotne energije”, ukazuje.
Podsetimo, uoči ovogodišnje grejne sezone nije odobrena korekcija cena toplotne energije za daljinsko grejanje, pa je, prema rečima Miloševića, samim tim upitno u kojoj meri bi bilo isplativo prevođenje kompletnog fonda u naplatu po utrošku.
Brojke
Prema podacima Beogradskih elektrana, na dan 24. septembar 2026. godine ukupno 132.663 stana plaća grejanje po potrošnji, dok 208.340 stanova plaća grejanje po takozvanom paušalu.
U Beogradu je, po ovim podacima, na daljinsko grejanje priključeno ukupno 341.003 stana.
Oblačenje zgrada
Milošević ukazuje na neophodnost toplotne izolacije objekata pre uvođenja uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje - pre uvođenja treba sprovesti mere energetske efikasnosti, takozvano "oblačenje zgrada".
Kao dobar primer naveo je objekat u Ulici Milutina Milankovića gde su stanari samoinicijativno postavili toplotnu izolaciju zgrade tokom 2020. i 2021. godine, a potom su se Beogradskim elektranama obratili sa zahtevom za prelazak na naplatu prema potrošnji.
“Naredne grejne sezone 2021/22. zadržan im je obračun prema zagrevanoj površini, ali usled efekta postignute izolacije, smanjili su potrošnju za blizu 40 odsto - sa 171 kWh po kvadratu na 100 kWh po kvadratu. Taj objekat je nespecifičan, samostojeći, slobodan sa svih strana, pa su sve izolovali sa svih strana uključujući i ravnu krovnu terasu”, navodi.
Za tu stambenu zajednicu je, kaže on, izveden nezavisan toplotni priključak.
“Otkačili smo ih sa stare toplotne podstanice i priključili ih na novu. Tu toplotnu podstanicu i taj priključak oni su finansirali iz kompletne svoje uštede, i iz toplotnog kapaciteta koji su praktično vratili Beogradskim elektranama. Njihov toplotni kapacitet pre postavljanja izolacije bio je 350 kilovata, nakon postavljanje izolacije pao je na na 200 kilovata. Em što su povećali komfor, omogućili su i smanjenje računa - iskazuje im se manja potrošnja u odnosu na zagrevanu površinu od 15 do više od 30 odsto”, navodi.
Zašto je toliko velika razlika - zato što su se, pojašnjava, izlovali i time unutrašnju temperaturu podigli sa 20 do 21 stepena na 23 do 24 stepena u stanovima.
“Kod takvih zgrada ima smisla ugraditi termostatske ventile, uređaje za registrovanje potrošnje i obavezno uređaje za regulaciju protoka, jer su sa 24 stepena u stanu već počeli opet da otvaraju prozore, što je drugi deo priče…”, dodaje.
Dobra je, kaže, izolacija, ali da bi se došlo do krajnjeg cilja, a to je smanjenje potrošnje energije, preostaje drugi korak, da se racionalno ophode prema svojim troškovima.
„Zaključak cele priče je da racionalne upotrebe nema bez merenja i obračuna isporuke toplotne energije. Jer samo kad se vidi krajnji efekat na kraju meseca, tad je svaki korisnik stimulisan da štedi i da upravlja svojom potrošnjom“, rekao je Milošević.
Teme