Izbori za manje od nedelju dana, a dešavanja uoči izbora nekima stvaraju stres i podižu pritisak. Kako da očuvamo psihološke resurse i dobrobit, a da istovremeno ostanemo društveno angažovani?
Oglas
Sara Dojčinović, psihološkinja iz savetovališta PIN, za N1 kaže da bilo ko od nas, koliko god učestvovao ili ne učestvovao u trenutnom izbornom procesu, oseća određenu vrstu neizvesnosti.
"Ta neizvesnost može da se manifestuje kao neka anksioznost, u glavi nam se prelivaju neki scenariji i različite mogućnosti koje mogu da se dese. Prosto sve predstave o tome šta bi mogao da bude rezultat trenutno našeg angažovanja pojavljuju nam se u glavi: neki nas možda zastrašuju, neki nam bude optimizam, neki nas inspirišu i daju nam nadu da nastavimo dalje da se angažujemo. I u toj želji da se angažujemo, nekada može da se desi i da prosto pregorimo. E sad, ta neizvesnost, i to pregorevanje, i davanje sebe za nešto što smatramo da je važno, nama lično i šire društveno, zapravo može da, da tako kažem, očuva na način da takođe čuva i naše mentalno zdravlje, odnosno naše psihološke resurse," objašnjava naša sagovornica.
Dojčinović kaže da je najbolje da postavimo granice.
"Najbolje je da postavimo granice, da razumemo svoje sopstvene kapacitete, i da razumemo da solidarnost, neko društveno angažovanje nije takmičenje, posebno nije takmičenje u izdržljivosti. U tom smislu, važno je da razumemo da naši kapaciteti su naši lični, sopstveni, da možemo da u skladu sa njima se društveno angažujemo, da učestvujemo u izborima, da budemo kontrolori, da budemo posmatrači, da prosto popričamo možda sa nekim ko je naš istomišljenik, ko možda nije naš istomišljenik, ali da su različite vrste angažovanja u koje mi možemo da uplovimo. S druge strane, u tom smislu, važno je i da razumemo da je odmor ono što je trenutno isto važna stavka, odnosno prioritet, i da je potrebno i da provodimo vreme sa ljudima kojima verujemo, koji dele naše vrednosti, i da je važno da dovoljno spavamo, da jedemo. Svi oni tipični saveti koji važe generalno u životu i sada je, u ovim uslovima neizvesnosti, potrebno da na njih stavimo prioritet."
Kao praktičan savet, Dojčinović navodi da probamo da, gde možemo, neizvesnost načinimo izvesnim.
"Na primer, da napravimo neke dnevne rutine. Te dnevne rutine ne moraju da budu u narednim danima svakog dana iste, ali možemo da kažemo: 'Okej, sada ću uzeti i danas ću prosto napraviti prostor od 10 minuta za sebe, da popijem kafu. I kroz naredne dane koji dolaze, uvek ću izdvajati 10 minuta za sebe, da samo sednem, popijem kafu ili uradim nešto slično'. Možda dnevna rutina može da znači i da pozovem, da okrenem osobu koja mi je draga, koja mi je bliska, s kojom mogu da porazgovaram. Ne samo o temama koje se tiču politike i izbora, nego i nekim širim temama, i da to prosto bude jedna vrsta rutine koje ću se držati. Dakle, možemo da pokušamo da nađemo izvesnost u jednoj situaciji gde preovladava neizvesnost i da sebe zaustavimo u tome da pokušamo da kontrolišemo nešto što de facto nije kontrolabilno u ovom trenutku," objašnjava psihološkinja.
Na pitanje kako da se ljudi nose sa pojedinim informacijama, u kojima se zastrašuju nekakvim nemirima tokom predizbornih skupova, Dojčinovićeva je rekla da ta zastrašivanja nisu nova stvar.
"Mi već dve godine izlazimo na proteste, na ulice, na skupove, okupljamo se u našim komšilucima, okupljamo se u različitim gradovima, i svako ko je u bilo kom trenutku prisustvovao, bilo od one prve Slavije 22. decembra 2024. godine do danas, na bilo kom skupu, zna kakav je to osećaj kada se nađeš u gomili ljudi koja deli mišljenje i vrednosti sa tobom, i koji su tu da se zaštite i podrže. Tako da, ja bih rekla - ne, nemojte da budete uplašeni. Ne postoji razlog za strah, postoji jedino razlog da se nadamo i da budemo tu jedni za druge."
Da li je zajedništvo rešenje i kako da pomognemo nekome na poslu, ako primetimo da mu nije dobro, psihološkinja kaže da je najbolji način da tu osobu pitamo.
"Zapravo, razgovor je ono što otvara mogućnost da saznamo kako se drugi osećaju. Isto tako, da mi budemo dovoljno otvoreni, dovoljno ranjivi, da tako kažem, da podelimo sa drugima ukoliko nismo u redu. To ne samo da može nama pomoći, to može pomoći i drugim ljudima u našem okruženju da oni takođe stanu, shvate da nisu sami u svojoj, možda, nekoj patnji ili bolu, i da takođe podele sa drugima svoja osećanja. Naravno, ukoliko primetite da je neko promenio svoje ponašanje, da tako kažem, dramatično u jako kratkom vremenskom roku, to je uvek razlog da se, prosto, ta osoba zapita: da li je sve u redu, šta se dešava, da li nekako možemo da joj pomognemo. Ali generalno, u ovom trenutku, najbolje je samo da, prosto, otvoreno razgovaramo," kazala je.
Savetovalište PIN u utorak organizuje besplatnu sesiju sa psihoterapeutom, gde mladi mogu da se razgovaraju, čuju savete i postave pitanja. A prethodno treba da se jave preko društvenih mreža savetovališta, da popune formular za prijavu, ili da im pišu preko mejla [email protected]. Takođe, nakon izbora, 28. oktobra, mladi mogu da učestvuju u radionici ako im bude potrebna bilo kakva vrsta psiho-socijalnog savetovanja, odnosno podrške, i razgovaraćemo o temi mentalnog zdravlja i tada.
Teme