Krckanje vrata mnogima je svakodnevni ritual koji donosi osećaj olakšanja i oslobađanja od ukočenosti. Onaj prepoznatljivi zvuk "krc" često nam daje utisak da smo se rešili napetosti, ali da li ste se ikada zapitali šta se zapravo dešava u vašem telu dok to radite?
Imamo loše vesti: iako je ozbiljna komplikacija izuzetno retka, naglo i snažno okretanje vrata u pojedinim slučajevima može da dovede do oštećenja krvnih sudova, pa čak i moždanog udara.
Plastični hirurg dr Majkl Gartner objavio je video-simulaciju koja detaljno prikazuje šta se događa u telu tokom ovog pokreta. Snimak objašnjava zbog čega zglobovi proizvode karakterističan zvuk, ali i upozorava na potencijalne rizike, piše Bored Panda.
Šta zapravo izaziva zvuk krckanja?
Zvuk koji čujemo ne nastaje zbog trenja kostiju, već je povezan sa procesima koji se odvijaju u sinovijalnoj tečnosti, koja podmazuje zglobove i omogućava njihovo nesmetano kretanje.
Kada istegnemo zglob, na primer naglim okretanjem vrata, menja se pritisak unutar zglobne čahure. To može da dovede do stvaranja gasne šupljine u sinovijalnoj tečnosti, što je poznato kao kavitacija i povezano je sa karakterističnim zvukom krckanja.
Drugim rečima, ono što čujemo nije znak da su kosti "iskočile" ili se vratile na svoje mesto. Zvuk je posledica promena unutar zgloba, a sam po sebi ne znači da smo uklonili uzrok ukočenosti.
Kako krckanje vrata može da dovede do moždanog udara?
Dok je zvuk krckanja uglavnom bezazlen, snažno i naglo uvrtanje vrata može da bude problematično.
U retkim slučajevima, pokret vrata može biti povezan sa disekcijom vratne arterije – oštećenjem njenog unutrašnjeg zida. Na mestu povrede može da se formira krvni ugrušak koji, ukoliko dospe do krvnih sudova mozga i blokira protok krvi, može da izazove ishemijski moždani udar.
Ovakve komplikacije su retke, a nije uvek moguće utvrditi da li je određeni pokret vrata direktno izazvao povredu ili se ona već razvijala. Ipak, ovaj rizik je razlog više da izbegavamo nagle, snažne pokrete i namerno uvrtanje vrata do krajnjih granica.
Koliki je stvarni rizik i šta možemo da uradimo umesto toga?
Važno je naglasiti da moždani udar povezan sa krckanjem ili manipulacijom vrata nije česta pojava. Cilj ovakvih upozorenja nije da izazovu paniku, već da ukažu na to da intenzivno manipulisanje vratom nije neophodno da bismo ublažili ukočenost.
Shutterstock/Marina Demidiuk
Ako osećate napetost u vratu, bezbedniji izbor su nežni pokreti u granicama prijatnosti, blago istezanje i redovne pauze tokom dugotrajnog sedenja. Ako se ukočenost često ponavlja, praćena je bolom ili ograničenim pokretima, najbolje je da se obratite lekaru ili fizioterapeutu koji može da proceni uzrok tegoba i preporuči odgovarajuće vežbe.
Nemojte samostalno izvoditi snažne manipulacije vrata, čak ni ako vam pružaju kratkotrajno olakšanje.
Šta kažu ljudi koji redovno krckaju vrat?
Video je izazvao brojne reakcije na internetu. Neki gledaoci priznali su da ih je snimak uplašio, dok su drugi pisali da nikada nisu razumeli zašto ljudi namerno krckaju vratom.
Bilo je i komentara o navodnim dugoročnim posledicama ove navike, uključujući osteoartritis. Ipak, nema dovoljno dokaza da se samo uobičajeno krckanje zglobova poveže sa razvojem osteoartritisa. To ne znači da su svi načini manipulacije vratom bez rizika, naročito kada uključuju nagle i snažne pokrete.
Činjenica da ste godinama krckali vratom bez ikakvih problema ne znači da je svaki takav pokret bezopasan. Ako osećate potrebu da stalno "nameštate" vrat kako biste ublažili ukočenost, bolje je da se pozabavite uzrokom tegoba nego da se oslanjate na kratkotrajno olakšanje.