Hleb je jedna od prvih namirnica koje mnogi izbacuju iz ishrane kada žele da smršaju. Međutim, da li je zaista potrebno potpuno ga izbegavati?
Oglas
Novo veliko istraživanje pokazuje da nisu sve vrste hleba iste i da integralne žitarice mogu imati važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i regulaciji šećera u krvi, prenosi Index.
Analiza objavljena u septembru 2026. godine u naučnom časopisu European Heart Journal obuhvatila je 87 slučajno raspoređenih kliničkih ispitivanja sa ukupno 6.529 učesnika. Istraživači su proučavali povezanost unosa integralnih žitarica sa telesnom težinom, holesterolom, krvnim pritiskom i drugim pokazateljima metaboličkog zdravlja.
Rezultati su pokazali da povećan unos integralnih žitarica može doprineti poboljšanju nekoliko važnih zdravstvenih pokazatelja. Međutim, kada je reč o mršavljenju, njihov efekat je znatno skromniji.
Koliko integralne žitarice zaista pomažu pri mršavljenju?
U delu istraživanja u kojem su upoređivane grupe ispitanika, oni koji su konzumirali više integralnih žitarica u proseku su izgubili oko pola kilograma više od ostalih. Istraživači su zaključili da je reč o premaloj razlici da bi se smatrala klinički značajnim gubitkom težine.
Iako integralne žitarice same po sebi neće dovesti do velikog gubitka kilograma, njihova konzumacija može pozitivno uticati na zdravlje. Među važnijim rezultatima istraživanja ističe se smanjenje LDL holesterola, poznatog i kao „loš“ holesterol.
Zabeležena su i poboljšanja pojedinih pokazatelja povezanih sa krvnim pritiskom i regulacijom šećera u krvi. To znači da izbor integralnih žitarica može biti koristan čak i kada se telesna težina gotovo ne menja.
Zašto su integralne žitarice bolji izbor?
Glavna razlika između rafinisanih i integralnih žitarica ogleda se u njihovoj obradi. Integralne žitarice sadrže sva tri dela zrna: mekinje, klicu i endosperm. Upravo se u tim delovima nalaze prehrambena vlakna i brojne hranljive materije.
Za razliku od njih, tokom proizvodnje rafinisanog brašna uklanjaju se mekinje i klica, čime se gubi deo vrednih sastojaka.
Integralne žitarice ne moraju se konzumirati isključivo u obliku celih zrna. Mogu se samleti u brašno, od kojeg se zatim pripremaju hleb, testenina i drugi proizvodi. Među namirnicama koje ih sadrže nalaze se i ovsene pahuljice i integralni pirinač.
Prema podacima Evropskog kardiološkog društva, najveće koristi za većinu proučavanih zdravstvenih pokazatelja zabeležene su pri dnevnom unosu od približno 60 do 100 grama integralnih žitarica, izraženo u suvoj masi.
Pritom je važno naglasiti da se navedena količina ne odnosi na istu težinu gotovog hleba ili kuvanog pirinča, jer takvi proizvodi sadrže vodu i druge sastojke.
Nije svaki integralni hleb podjednako zdrav
Iako se integralni proizvodi često smatraju zdravijim izborom, sama oznaka na pakovanju nije garancija kvalitetnog sastava.
Proizvodi koji sadrže integralne žitarice mogu imati različite količine dodatog šećera, soli i masti. Na primer, hleb napravljen pretežno od integralnog brašna ne mora imati istu nutritivnu vrednost kao industrijski proizvod kojem je dodata manja količina integralnih žitarica.
Autori komentara objavljenog uz istraživanje upozoravaju da se većina dostupnih dokaza odnosi na minimalno ili umereno prerađene proizvode od žitarica. Još nije dovoljno istraženo da li izrazito prerađene namirnice sa dodatkom integralnih žitarica pružaju jednake zdravstvene koristi.
Zbog toga je pri kupovini korisno pročitati spisak sastojaka i proveriti koliki udeo proizvoda čine integralne žitarice, ali i koliko sadrži soli, šećera i masti.
Istraživanje ima i određena ograničenja
Iako je analiza obuhvatila veliki broj ispitanika, većina uključenih istraživanja trajala je relativno kratko, u proseku oko osam nedelja.
Naučnici su pratili promene zdravstvenih pokazatelja, ali nisu direktno istraživali da li će učesnici dugoročno imati manji rizik od srčanog ili moždanog udara.
Američki koledž za kardiologiju takođe je istakao da se pouzdanost dokaza razlikuje u zavisnosti od posmatranog pokazatelja. Na primer, rezultati povezani sa ukupnim holesterolom i obimom struka imaju čvršću naučnu osnovu od nekih drugih nalaza.
Zato se rezultati ne mogu tumačiti kao konačan dokaz da konzumacija integralnih žitarica sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti, ali pružaju dodatne argumente u prilog njihovom uključivanju u uravnoteženu ishranu.
Treba li onda izbaciti hleb iz ishrane?
Prema zaključcima istraživanja, potpuno odricanje od hleba nije neophodno za zdraviju ishranu. Umesto izbacivanja svih proizvoda od žitarica, korisnije može biti da se oni od rafinisanog brašna zamene proizvodima sa većim udelom integralnih žitarica.
To, na primer, znači da češće birate hleb od integralnog brašna umesto belog, ovsene pahuljice umesto zaslađenih žitnih proizvoda ili integralni pirinač umesto belog.
Pritom je važna i ukupna količina hrane koju konzumiramo. Čak i nutritivno kvalitetne namirnice sadrže kalorije, pa njihov povećan unos ne znači automatski i gubitak kilograma.
Zaključak istraživanja zato nije da hleb pomaže pri mršavljenju, već da određene vrste žitarica mogu biti deo zdrave ishrane. Umesto strogih zabrana, dugoročno je korisnije voditi računa o kvalitetu namirnica, veličini porcija i ukupnim prehrambenim navikama.
Teme