Ignatius podseća da je stalna netrpeljivost američkog predsednika prema Volodimiru Zelenskom kulminirala upravo dogovorom o dizelu s Moskvom. Tim je potezom Donald Tramp direktno potkopao zakon o sankcijama Rusiji koji je i sam nedavno potpisao.
Ali, kako podseća, Bela kuća sada preti i gorim potezom - prekidom ključne obaveštajne podrške Kijevu, kojom se, između ostalog, Ukrajina upozorava na dolazeće balističke projektile.
Ignatius smatra da i ovaj Trampov ispad skriva ono što bi moglo biti znatno važnije - "SAD i Evropa polako se usuglašavaju oko zajedničkog mirovnog predloga".
"Plan bi Ukrajini i Rusiji doneo finansijsku i bezbednosnu korist i poslužio bi kao temelj za teritorijalno rešenje kojim nijedna strana neće ostvariti svoje pune ratne ciljeve", navodi urednik Vašington posta.
Kako objašnjava, logika ove složene mirovne inicijative počiva na ideji da problem koji se ne može rešiti treba učiniti većim. Američki pregovarači pokušavaju sada da osmisle paket koji bi zadovoljio posleratne potrebe i Ukrajine i Rusije kako bi se zaustavilo krvoproliće, a obe zemlje izvukle bi određenu korist.
Možda vas zanima
To bi trebalo da bude poluga za teritorijalni kompromis koji se nikome neće svideti.
"Moramo da povećamo i problem i rešenje kako bismo obema stranama pomogli da vide kako bi izgledala posleratna situacija, i tek onda da tražimo ustupke", objasnio je američki zvaničnik upoznat s pregovorima, koji je izneo detalje tog plana.
Diplomatski pritisak na Floridi
Tanjug/AP Photo/Alex Brandon
Diplomatski napori intenzivirali su se prošlog petka na šestosatnom sastanku na Floridi, čiji su domaćini bili američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof, a kom su prisustvovali i ukrajinski zvaničnici, kao i predstavnici Britanije, Francuske i Nemačke.
Tramp je kao uslov za američku mirovnu inicijativu postavio da Ukrajina i Rusija prestanu da bombarduju rafinerije. Rusiji je to bilo lako da prihvati jer su ukrajinski napadi već teško oštetili njenu najveću rafineriju. Za Zelenskog bi to, međutim, značilo odricanje od jednog od najjačih oružja. "Jasno je da ukrajinski udari na rafinerije pogađaju rusku ekonomiju", rekao je evropski diplomat i dodao: "To je povećalo moć Zelenskog u pregovorima."
Kušner i Vitkof su na sastanku u petak tražili od Ukrajinaca da obustave napade na rafinerije i upozorili da će Tramp u suprotnom sklopiti dogovor o dizelu.
Američki zvaničnik je za Vašington post rekao i da su pregovarači taj zahtev ponovili barem šest puta u zadnjih nekoliko meseci, dok su cene dizela rasle. Usledio je predvidiv scenario- Zelenski je odbio zahtev, a Tramp je sklopio dogovor, dok je Zelenski Trampovu odluku nazvao "slabom", da bi potom Tramp zapretio prekidom obaveštajne saradnje.
Četiri stuba mirovnog plana
Shutterstock AI/Shutterstock
Prema daljim rečima anonimnog zvaničnika, američki paket bi imao četiri temeljna stuba.
Prvi stup je obnova Ukrajine - Pregovarači su od Kijeva tražili detaljne procene troškova i garancije da novac neće završiti u rukama posleratnih profitera. Ukrajinci još nisu dostavili brojke, ali očekuje se da će to učiniti u idućih nekoliko dana, osim ako mirovni napori ne propadnu.
Drugi ključni deo su bezbednosne garancije - Ukrajina bi dobila obećanje SAD-a i evropskih država da će vojno intervenisati ako Rusija ponovno napadne, što je američki zvaničnik opisao kao ekvivalent NATO-ovom Članu 5. I Rusija bi pregovarala o sporazumima s Evropom koji bi se ticali njenih bezbednosnih briga, iako nije sasvim jasno što bi to tačno uključivalo.
Možda vas zanima
A Tramp ćuti
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa pojačala je pritisak na Ukrajinu da obustavi napade na ruske rafinerije, upozoravajući na posledice po američke potrošače i investicije, ali nije javno osudila nedavne ruske napade na američka preduzeća u Ukrajini.
10:40
14.10.2026.
2 h
Treći stub je ekonomska integracija Rusije, Ukrajine i Evrope kroz energetski sporazum. Jedna od ideja je naftovod koji bi dopremao rusku naftu i gas u Evropu, pri čemu bi Ukrajina i Rusija delile profit. Mirovni sporazum bi takođe tačno odredio kako će se i kada ukidati postojeće ekonomske sankcije, a Rusiji bi omogućio dugoročan pristup evropskom energetskom tržištu.
Posljednji deo dogovora biće najteže prihvatiti. Rusija, koja je započela rat s celim osvajanja cijele Ukrajine, pristala bi na prekid vatre duž trenutne linije fronta, ili "linije kontrole", kako je nazivaju pregovarači. Za Ukrajinu bi to značilo da Rusija zadržava kontrolu nad teritorijom koju trenutno okupira, uključujući i sporni Donbas. Problem je što je ta linija kontrole promenjiva jer se bfront pomera svakodnevno.
Rat iscrpljivanja i Trampova računica
Shutterstock AI/Shutterstock
Glavni razlog za postizanje dogovora upravo sada jest činjenica da se rat pretvorio u stravično krvoproliće.
Rusija ima više od 1,4 miliona mrtvih i ranjenih. Prema britanskim procenama, samo u avgustu imala je 42.000 žrtava, što je oko 1.400 ljudi dnevno.
To je rat iscrpljivanja koji nosi ogromne. Ove zime sukob će se pretvoriti u ekonomski obračun u kojem će obe strane pokušati da unište ekonomski protivnika i maksimalno otežaju život civilima.
Ipak, kako se zaključuje u tekstu, Tramp i dalje ne shvata da Vladimir Putin, kao agresor, želi pobedu, a ne primirje.
"Putin ne ostavlja utisak nekoga ko ozbiljno razmišlja o miru", rekao je jedan evropski diplomata i pozvao se na obaveštajne izveštaje. Svojim dogovorom o dizelu, kojim krši sopstvene sankcije, Tramp tragično olakšava Putinu nastavak ovog užasnog rata, zaključuje autor.
