Novinar nemačkog "Dojče velea" Nemanja Rujević objavio je tokom izborne tišine u Srbiji, piše Politika, niz poruka na društvenoj mreži Iks u kojima podrobno opisuje kako bi pristalice jedne političke opcije trebalo da se ponašaju u poslednja dva dana pred parlamentarne izbore, kako bi kod građana stvorile uverenje da je pobeda njihove strane već obezbeđena i tako uticale na izborno raspoloženje.
Rujević, koji radi za nemački međunarodni javni servis finansiran iz saveznog budžeta Nemačke, objavio je poruke sa naloga "Strani plaćenik" (@strani_placenik), u petak u 12.27 časova, dakle više od 12 sati nakon početka izborne tišine.
Svoje objašnjenje metoda političkog ubeđivanja započeo je tvrdnjom da je kao novinar potpuno nezainteresovan za ishod izbora, da bi odmah zatim izneo konkretne primere ponašanja kojim se može uticati na opredeljenje birača.
"Meni je, kao novinaru, naravno svejedno ko dobija izbore. Ali kada bih imao svoju stranu, kao što nemam, dakle u teoriji govorim, onda bih danas i sutra radio sledeće", napisao je Rujević.
Zatim je objasnio kako bi izgledala takva aktivnost u neposrednom okruženju.
"Pričao bih okolo, gde god, u kafani, familiji, prijateljima, da je stvar gotova i da moji pobeđuju", naveo je novinar "Dojče velea".
U nastavku objave Rujević je još detaljnije predstavio način na koji bi se građani ubeđivali da je pobeda određene političke opcije praktično izvesna.
"Da su svi na našoj strani, da samo još treba glasati i to je to. Da će ovi drugi da pobegnu u mišje rupe. Da je stvar rešena i sada su samo tehničkalije u pitanju i da mora da se glasa", napisao je.
Posebno je upadljiv primer kojim Rujević opisuje način obraćanja starijim biračima, pri čemu se kao sredstvo ubeđivanja koristi predstavljanje suprotne političke opcije kao sigurnog gubitnika.
"Pa nećeš valjda, baba, da glasaš za gubitnike? Šta će ti to u životu?", naveo je Rujević.
On je potom pomenuo i "mehanizam spirale ćutnje", poznat koncept iz teorije javnog mnjenja koji objašnjava zbog čega su ljudi manje spremni da javno iznesu stavove za koje veruju da nisu široko prihvaćeni.
Upravo taj deo objave otkriva suštinu opisane metode. Širenjem uverenja da jedna strana ima ogromnu podršku, dok je druga već poražena, stvara se psihološki pritisak na neopredeljene građane, ali i na one koji podržavaju suprotnu opciju.
Rujević tako ne govori o utvrđenim činjenicama, istraživanjima javnog mnjenja ili stvarnim izbornim rezultatima, već predstavlja model komunikacije zasnovan na stvaranju utiska da je pobednik unapred poznat.
Posebno pitanje predstavlja trenutak u kojem su ove poruke objavljene. Izborna tišina u Srbiji počela je u ponoć, 23. oktobra, i traje do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova. Zakonska ograničenja odnose se na izbornu propagandu u medijima i na javnim skupovima, dok samostalne objave na ličnim nalozima društvenih mreža nisu obuhvaćene istim režimom.
Međutim, zakonska razlika između medijskog sadržaja i lične objave ne uklanja pitanje profesionalne odgovornosti novinara, naročito onog koji radi za inostranu medijsku kuću čiji se rad finansira javnim sredstvima druge države.
"Dojče vele" se gotovo u potpunosti finansira iz nemačkog saveznog budžeta, a za 2026. godinu predviđeno je oko 415 miliona evra saveznih sredstava. Rujevićeve poruke objavljene su na njegovom ličnom nalogu, a ne kao redakcijski sadržaj ovog medija.
Ipak, javno iznošenje modela političkog ubeđivanja tokom izborne tišine otvara ozbiljno pitanje granice između novinarskog posla i političkog aktivizma.
Jer, kada novinar govori o tome kako građanima treba predstavljati neproverenu izbornu pobedu kao svršen čin, kako ih uveriti da su svi na jednoj strani i kako protivnike prikazati kao gubitnike, to je opis konkretne strategije uticaja na birače.
Formulacija "u teoriji govorim" ne menja sadržinu poruke niti činjenicu da je takav model političkog delovanja javno predstavljen upravo u danima kada bi građani Srbije trebalo da budu pošteđeni izborne propagande u zakonom obuhvaćenim prostorima.
Pravo građana Srbije da samostalno odluče kome će poveriti glas podrazumeva i pravo da prepoznaju pokušaje oblikovanja njihovog političkog izbora, bez obzira na to da li dolaze od stranačkih aktivista ili novinara koji rade za medije iz inostranstva.
Printscreen/X