Izraz „kruži ko kiša oko Kragujevca” nastao je u srpskom narodu daleko ranije nego što je Aleksandar Vučić počeo da kruži oko Novog Sada. I kao što i kiša povremeno prestane da obilazi oko Kragujevca, pa padne na Kragujevac, tako i Aleksandar Vučić prestane da kruži ko AV oko Novog Sada i odluči da padne u Novi Sad.
Oglas
Tačnije, da padne u grad iz kog je pre tačno dve godine počeo da pada kada je tamo pala nadstrešnica i pobila 16 ljudi.
Od tada on pada, pada, pada, ali se pravi da mu nije ništa.
U šta ubeđeno veruje samo gledalaštvo Informera, kanala poznatog kao „24 sata kiča i Vučića”, gde je sve naopačke, pa i Ajnštajnova teorija opšte relativnosti, uključujući i teoriju gravitacije, koje objašnjavaju zašto ljudi padaju na zemlju i zašto planete kruže oko Sunca, zašto biračko telo kruži oko Vučića i zašto Vučić kruži oko Novog Sada.
Od početka padanja je Aleksandar Vučić viđan na svim putnim prilazima Novom Sadu, po seoskim atarima i salašima u malom ritu. Bio je u Sremskim Karlovcima, obišao vinske podrume u Beočinu i Banoštoru, otvarao most u Petrovaradinu, čak se jednom nenajavljeno pojavio na kiosku u širem centru Novog Sada kako bi simbolično pojeo indeks.
Pošto je indeks simbol studentske pobune, a Novi Sad je poznat po sendvičima koji su simbol biračkog tela, on je spojio sve to u jedan indeks sendvič, lokalni specijalitet.
Očevici kažu da je bio maskiran u Peru Žderu dok se šunjao novosadskim ulicama da bi se dočepao kioska gde prodaju indeks sendviče, a da je smeo da priđe univerzitetskom kampusu, pojeo bi on, sem indeks sendviča, i par studentskih indeksa i nekoliko studenata sa prelivom od ljutog kečapa. Plus bi pojeo i Dinka Gruhonjića.
Nije uspeo da uđe u kampus, pa je maskiran u Peru Žderu ostvario veliku pobedu – bio je u Novom Sadu inkognito, tako što se demaskirao na samom kiosku, gde su ga slučajni prolaznici, slučajni pripadnici Kobri, slučajno snimili kako čeka u redu za sendvič sa ostalim slučajnim čekačima iz Srpske napredne stranke. To je objavio pobedonosno na Instagramu i bilo je to prvi put da neki ilegalac-predsednik uspe da uđe u Novi Sad, prođe sve linije neprijateljske odbrane, prođe sve straže đenerala Draže i Miše Bačulova, te pojede indeks sendvič zajedno sa celofanom.
Posle je nestao u nepoznatom pravcu, kažu da je u povratku kući u Beograd bio maskiran u Maju Gojković koja je bila maskirana u Mini, devojku Mikija Mausa. Tako da niko nije prepoznao ni njega ni Maju, svi su mislili da je to Mini svratila u Novi Sad.
- Ih, baš je visoka Mini, u crtaćima se čini da je majušna – svedočili su očevici koji su primetili Aleksandra Vučića kako maskiran u Maju Gojković koja je maskirana u Mini, devojku Mikija Mausa, trči ka Inđiji.
I kao što je Đorđe Balašević jednom rekao: „Ime mi je Đorđe Balašević. Prijatelji me uglavnom zovu Đole. Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži”, tako je i Aleksandar Vučić pre neki dan rekao: „Ime mi je Aleksandar Vučić. Prijatelji me uglavnom zovu Aca Srbin. Novosađani me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži”.
I nije izdržao, pozvao je on Novosađane na veliki miting pod radnim nazivom „Novi Sad ili nikad” i Novosađani su počeli da pristižu sa svih strana Srbije, samo da on opet ne bi morao da se šunja okolo maskiran u Peru Žderu ili Maju Gojković maskiranu u Mini.
Garant njegove stabilnosti i sigurnosti u Novom Sadu bili su ljudi sa specijalnim pozivnicama, takozvanim „wild card” – 300 traktora i 300 dobro potplaćenih traktorista, dva soma motociklista skupljenih s koca i konopca, ona četvorica što su studentkinji pomerili vilicu puta deset hiljada takvih, tisuće autobusa sa originalnim Novosađanima iz Surdulice, Barbatovca, Vržogrnaca i Donje Dubrave sa 50 evra zalepljenih na čelo ko Eri Ojdaniću...
Pozvana je kompletna prva postava Kobri, Žandarmerije i Aikido kluba „Čipuljić”, Tenkovski bataljon opremljen modernizovanim tenkovima T-72MS, Oklopno-izviđački bataljon, Naprednjački klub snajperista „Oskar”, neki Čvarkov koga u Skaj aplikacijama zovu Čvarak, a nije Đorđe, onda ona baba što juri blokadere sa kišobranom sa Limana 3 i Miloš Vučević maskiran u Džeki Čena...
Potom, pozvani su i Garavi sokak sa svim od ranije poznatim fanovima, osam tamburaša s Petrovaradina od kojih nijedan nije hteo da dođe, Žarko Mićin maskiran u Brusa Lija, onaj čiča što prelazi ulicu i dobacuje studentima pa onda kuka kad ga pojure, on je bio maskiran u samog sebe...
Pozvane su da popune rupe i sve mašinovođe voza „Soko” koji prevoze vanredne vozove sa Novosađanima koji žive u Batajnici, Kumodražu, Selevcu i Svrljigu, pozvan je i šarmantni direktor Jovine gimnazije za koga je Bata Gašić jednom izjavio: „Volim ove Novosađane što ovako lako kleknu...”
Upućena je pozivnica i Boži zvanom Pub, ali on je zbrisao iz Novog Sada kad je čuo da je pozvan. Svetozar Miletić je morao da prisustvuje jer su spomenici na Trgu Svetozara Miletića nepokretni, mada ih tačkasti softver računa u broj prisutnih. Isto je i sa katedralom na istom trgu, nju tačkasti softver računa kao 15.000 prisutnih, jer je gabaritna.
Okupacija Novog Sada u 26 slika pred 25. oktobar trajala je samo jedan dan.
Posle je glavni junak nestao. Što bi pesnik rekao:
Gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj priči daje čudan ton
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa što je bio isti on
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč
Da l' se još drži na svetu, il' je predao meč
Pa s Vulinima na vrh Kremlja igra raub, preferans i ajnc?
Mislite o tome!
Teme