Besni protesti koji su poslednjih nedelja potresali Španiju i Francusku proširili su se i na Italiju i Portugaliju, gde su se u Milanu izgrednici sukobili sa policijom i zapalili imovinu, dok je tokom vikenda u Lisabonu niklo šatorsko naselje.
Oglas
Marš u centru Milana u subotu, organizovan zbog rasta troškova života, počeo je mirno, ali je završen tako što su maskirani izgrednici bacali kamenice, komade trotoara i druge predmete na policiju za razbijanje demonstracija i zapalili barikade napravljene od barskih stolova, navodi Gardijan.
Policija je upotrebila vodene topove i suzavac kako bi rasterala okupljene, a na fotografijama nastalim nakon nereda vidi se teško oštećen automobil karabinjera.
Najmanje dva policajca su povređena, a oko 50 demonstranata, među kojima je bilo mnogo maloletnika, privedeno je, izvestila je novinska agencija La Pres.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je da je pravo na protest zagarantovano, ali da „paljenje naših gradova nije“.
U objavi na društvenim mrežama navela je da su „huligani“ iskoristili proteste „da bi širili haos, napadali one koji su odgovorni za obezbeđivanje bezbednosti i držali čitave gradove kao taoce“.
Gradonačelnik Milana iz redova levog centra Đuzepe Sala rekao je da su „razlozi za proteste razumljivi, ali da nasilje nad pripadnicima snaga reda i ozbiljna šteta naneta gradu nisu opravdani“.
U Lisabonu su demonstranti koji zahtevaju mere za rešavanje stambene krize i rastućih troškova života podigli šatorsko naselje koje podseća na ono koje je uspostavljeno u Madridu pre tri nedelje.
Stotine demonstranata okupile su se tokom noći na trgu Rosio, koji se nalazi u užurbanom, turističkom srcu portugalske prestonice, nakon marša koji je širom zemlje privukao hiljade ljudi.
Okupljeni su obećali da će ostati tokom noći, a stotine njih pevale su pesme sedeći oko statue kralja Pedra IV, koja dominira trgom.
„Društvena klasa u Portugaliji koja plaća poreze, ona koja održava ovu zemlju u životu, izložena je napadima i gubi svoja prava, naročito pravo na stanovanje“, rekla je Elena Kosta, 46-godišnja socijalna radnica.
Dodala je:
„Zato smo svi ovde zajedno kako bismo pokušali da objasnimo da se gušimo.“
Antonio Margado, 52-godišnji inženjer, kritikovao je vladu desnog centra zbog „potpune liberalizacije zakupa stanova.
Kaže da su vlasnici sve više zaštićeni, dok su stanari kojima je potreban dom sve manje zaštićeni“.
Cene stanova u Portugaliji porasle su za 124 odsto između 2015. i 2024. godine, što je otprilike dvostruko brže od proseka Evropske unije, pokazuju zvanični podaci.
Posledice su posebno teške za mlađe ljude i stanovnike Lisabona – oko četvrtine od više od 11 miliona stanovnika Portugalije živi u širem gradskom području prestonice.
Subotnji kamp u Lisabonu dao je dodatni zamah protestu zbog stambenog pitanja koji je počeo u severnom gradu Portu, gde je već bilo postavljeno nekoliko desetina šatora.
Na ranijem protestu u Lisabonu, koji je sazvao glavni sindikat CGTP, demonstranti su zahtevali bolje javne usluge, penzije i plate, kao i mere za suzbijanje naglog rasta troškova stanovanja.
Portugalski premijer Luiš Montenegro rekao je da njegova vlada razume da ljudi žele da „izraze svoje nezadovoljstvo zbog onoga što, po njihovom mišljenju, mogu biti propusti u javnim politikama“.
Međutim, upozorio je političke rivale da ne „uvoze u Portugaliju atmosferu nestabilnosti i protesta koji, zapravo, nemaju uporište u portugalskom društvu“, što je verovatno bila aluzija na nasilne proteste u Francuskoj.
Nasilne demonstracije održane su ove sedmice i u Albaniji, gde su demonstranti, besni zbog uslova na univerzitetima i visokih školarina, zahtevali ostavku premijera te zemlje Edija Rame.
U subotu su demonstranti bacali kamenice, molotovljeve koktele, metalne predmete i pirotehnička sredstva na policiju, a zatim palili automobile i kante za smeće i koristili ih kao zapaljene barikade kako bi sprečili policiju da napreduje.
Kao znak eskalacije nasilja, policija je prvi put od početka protesta ispalila gumene metke na demonstrante. Protesti su se nastavili i tokom noći, a zgrade, među kojima sud, banke i pošta, zapaljene su ili teško oštećene.
Nemiri su usledili nakon višemesečnih antivladinih protesta u ovoj balkanskoj zemlji, koji su prvobitno izbili zbog kontroverznog projekta izgradnje turističkog kompleksa povezanog sa porodicom američkog predsednika Donalda Trampa.
Rastuće nezadovoljstvo zbog naglog porasta kirija i društvene nejednakosti prelilo se na ulice Španije prošlog meseca, nakon što je 87-godišnja žena izbačena iz svog doma jer nije mogla da plati povećanje kirije od 230 odsto koje je zahtevala investiciona kompanija koja je kupila njen stan.
Teška sudbina pokojne Marije del Karmen Abaskal, kao i širi problem koji je njen slučaj simbolizovao, doveli su do uličnih demonstracija i formiranja protestnog kampa u centru španske prestonice, a podstakli su i vladu koju predvode socijalisti da predloži hitne mere za olakšavanje i zaštitu pristupa stanovanju.
Kada su desničarske i krajnje desničarske stranke u parlamentu glasale protiv tih mera, premijer Pedro Sančez odgovorio je najavom vanrednih parlamentarnih izbora za kraj novembra.
U Francuskoj se bes zbog odsustva nastavnika i loših uslova u školama u siromašnim severnim predgrađima Pariza pretvorio u pokret širom zemlje protiv nejednakosti, nedovoljnog javnog finansiranja i pada standarda.
Više od 1.200 ljudi uhapšeno je u Francuskoj u subotu, nakon što su se demonstranti koji su pružali podršku srednjoškolcima sukobili sa policijom, a neki protesti su kasnije izmakli kontroli, dok su zgrade paljene, a prodavnice pljačkane.
Pogledajte još: Požari gore na ulicama Pariza dok se haotični protesti nastavljaju drugu noć zaredom
Teme