U prvom krugu 4. oktobra, Flavio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, osvojio je najviše glasova, 47 odsto. Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva dobio je 45,2 odsto.
Trenutno, Brazilci rade pet dana u nedelji po osam sati i četiri sata šestog dana, što je ukupno 44 sata. Amandman bi ukinuo šestodnevnu radnu nedelju bez smanjenja plata za najmanje 37 miliona ljudi i uspostavio nedeljno ograničenje od 40 sati. Garantuje dva uzastopna dana odmora od 24 sata svake nedelje, poželjno subotom i nedeljom. Ograničenje radne nedelje će najviše pogoditi slabo plaćene radnike u maloprodaji, restoranima i hotelima. Luli je potrebna podrška ovih radnika ako želi da pobedi.
Promena stava
Brazil je u maju usvojio zakon kojim bi se pridružio drugim latinoameričkim zemljama koje su smanjile radnu nedelju na 40 sati. Međutim, krajnje desničarski senator Flavio Bolsonaro se mesecima protivio tome. Ove nedelje je promenio stav, rekavši da većina brazilskih radnika podržava uvođenje kraćeg radnog vremena. Samo jedan senator je glasao protiv toga ove nedelje, izveštava Gardijan: Hamilton Mourao, bivši potpredsednik Žaira Bolsonara, Flavijevog oca.
Na izborima 4. oktobra, desnica je osvojila većinu predstavnika, tako da se nije očekivalo da će Senat glasati o amandmanu. Ali predsednik Senata ga je stavio na glasanje. Stranka Flavija Bolsonara razmatrala je blokiranje predloga, ali su ankete pokazale da više od 70 odsto stanovništva i više od polovine Bolsonarovih birača podržava promenu.
Možda vas zanima
Pada jedan od najstarijih šefova država na svetu?
Prema preliminarnim rezultatima, desničarski kandidat na predsedničkim izborima u Brazilu Flavio Bolsonaro osvojio je 50,16 odsto glasova, dok je levičarski kandidati, sadašnji predsednik Luis Inasio Lula da Silva osvojio 41,33 odsto glasova.
23:39
4.10.2026.
10 d
Bolsonaro vodi
Brazilski senator Flavio Bolsonaro osvojio bi 51,1 odsto glasova, a predsednik Luiz Inasio Lula da Silva 45,7 odsto kada bi sada bio održan drugi krug predsedničkih izbora, pokazala je anketa agencije AtlasIntel/Blumberg.
13:21
9.10.2026.
6 d
U maju je Bolsonaro rekao da bi smanjenje radne nedelje na 40 sati moglo izazvati "masovnu nezaposlenost", argument koji su iznela udruženja poslodavaca. A nakon što je glasao za amandman, Bolsonaro je rekao da "podržava nešto još bolje", misleći na alternativni predlog koji bi zasnivao platu na stvarno odrađenim satima.
Brazil prati trend u regionu
Brazil se pridružio brojnim drugim latinoameričkim zemljama u smanjenju radne nedelje na 40 sati. U februaru je meksički parlament glasao za smanjenje radne nedelje od 48 sati na 40 sati do 2030. godine.
Čile je 2023. godine usvojio takozvani Zakon o 40 satima, smanjujući radnu nedelju na 40 sati u odnosu na prošlu godinu, bez smanjenja plata. Ali Argentina, pod libertarijanskim predsednikom Havijerom Milijem, produžila je svoju 48-časovnu radnu nedelju, izveštava AP. U paketu reformi u februaru, Argentinci su produžili maksimalno dnevno radno vreme sa 8 na 12 sati, ukinuli prekovremeni rad i dozvolili poslodavcima da isplaćuju plate u ratama, u robi i uslugama. Istovremeno, ograničili su pravo na štrajk.
Lula je proslavio usvajanje amandmana, porukom na društvenim mrežama da je "ukidanje nedeljnog rasporeda 6 puta 1 više od puke promene radnog vremena. To znači više vremena za život, odmor, provođenje vremena sa porodicom, gledanje kako deca odrastaju, brigu o sebi i uživanje u životu".
