Prošlonedeljni sastanci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (WB) zemljama u razvoju nisu doneli nove odgovore na pitanja koja nameću širenje rata na Bliskom istoku, nastavak rata u Ukrajini, rastuć́i troškovi otplate dugova i potencijalni "mehur" u sektoru veštačke inteligencije, piše agencija Rojters.
Oglas
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
One su dobile uobičajene savete koje međunarodni zajmodavci uvek dele, poput smanjenja fiskalnih deficita i ubrzanja ekonomske reforme, kako bi se privuklo više investicija iz privatnog sektora.
Generalna direktorka i predsednica Izvršnog odbora MMF, Kristalina Georgieva iz Bugarske, izjavila je da su razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže.
Ona je navela da je nivo duga zemalja u razvoju u poslednjih nekoliko godina opao, ali da je, usled naglog rasta prinosa na obveznice na drugim tržištima, došlo do povećanja troškova njihovog zaduživanja.
Izdaci za otplatu duga više nego udvostručeni
Prosečni izdaci za otplatu duga tamo su se, u odnosu na stanje pre 10 godina, više nego udvostručili, čime su dostigli 14 odsto državnih prihoda i istisnuli sredstva namenjena obrazovanju, zdravstvu i drugim ključnim oblastima, rekla je ona.
Georgieva je navela i da su mnoga pitanja ostala nerešena, naročito na temu veštačke inteligencije.
"Nalazimo se u situaciji u kojoj imamo mnogo više pitanja nego odgovora. Zato upozoravam sve: ne nasedajte na one koji se prave da imaju odgovore. Oni vas obmanjuju", rekla je ona.
Rojters navodi i da geopolitičke tenzije, poput rata u Ukrajini i višestrukih sukoba na Bliskom istoku, potresaju MMF i WB, kao i njihovo usklađeno delovanje.
To se videlo i tokom sastanaka ove nedelje, kada je skoro polovina delegata u upravnom odboru MMF napustila salu u trenutku kada je reč uzeo ministar finansija Rusije.
Teme