Od putovanja na turnire starim automobilom i spavanja u vozilu, preko prelaska iz Bosne i Hercegovine u Srbiju, do teške povrede kolena koja je mogla da mu okonča karijeru – njegov put obeležili su odricanje, upornost i vera u uspeh.
Nemanja Majdov (30) jedan je od najuspešnijih srpskih džudista svoje generacije.
Osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu 2017. godine, a šest godina kasnije postao je i prvak Evrope u kategoriji do 90 kilograma.
Ipak, iza velikih rezultata krije se priča o teškim počecima, porodičnim žrtvama i izborima koji su mu promenili karijeru.
U podkastu "Inkubator" Majdov je otkrio zašto je sa bratom Stefanom odlučio da nastupa za Srbiju, iako je prve uspehe ostvario pod zastavom Bosne i Hercegovine.
"Od stiska ruke ne dobiješ ništa"
Valentina Claret / Panoramic / Bestimage / Profimedia
Majdov je prve međunarodne uspehe ostvario predstavljajući Bosnu i Hercegovinu.
Već 2011. godine bio je prvi na svetskoj rang-listi kadeta do 60 kilograma, ali, kako kaže, podrška koja mu je bila potrebna izostala je.
"Brat i ja smo prešli da se borimo za Srbiju 2013. godine. Ja sam se borio za Bosnu do 2011. godine, bio sam prvi na svetskoj rang-listi za kadete do 60 kilograma pod zastavom BiH. I 2012. sam nastupao za BiH, ali osim stiska ruke ne dobiješ ništa. Već sledeće godine postao sam seniorski prvak Srbije", ispričao je Majdov, a prenosi "Mondo".
Do tada su najveći teret njegovog razvoja nosili roditelji, a posebno otac Ljubiša, koji je trenirao njega i starijeg brata Stefana.
"Tata me je vozio svojim automobilom u Kijev, Berlin, Teplice, Lajbnic i Pariz. Spavali smo u automobilima. To su teška vremena kojih se ne stidim, jer je to moj put. Nikada ne bih postao šampion kakav sam danas da sam imao sve. Nijedan šampion ne postaje iz zone komfora", poručio je srpski džudista.
Prekretnica je usledila 2012. godine, kada je osvojio Evrokup u Zagrebu.
Njegov rezultat privukao je pažnju ljudi iz Crvene zvezde, pa su Nemanja i Stefan dobili priliku da šest meseci treniraju u Beogradu.
"Od tada je bukvalno krenuo program, finansiranje, sve. Moji roditelji su prethodnih godina iscrpeli sve mogućnosti. Nisi više imao gde da podigneš kredit", objasnio je Majdov.
Bio je na vrhuncu, a onda – koleno
Dolazak u Srbiju doneo mu je stabilnije uslove za rad, a rezultati su ubrzo počeli da pristižu.
Majdov je postao juniorski prvak Evrope, a 2014. i 2015. godine osvojio je titule seniorskog prvaka Srbije, i to kao veoma mlad takmičar.
Sa samo 18 godina uspevao je da pobeđuje iskusnije rivale i obezbedi stipendiju koja mu je mnogo značila.
Međutim, tokom finala seniorskog prvenstva Srbije 2015. godine doživeo je povredu koja je mogla da mu promeni život.
"Finale sam radio za stipendiju od 500 evra mesečno tokom godinu dana. To je meni tada bilo kao da sam dobio milion. Prve pare sam zaradio sa 18 godina, a trebalo je da odbranim titulu", prisetio se Majdov.
U jednom trenutku noga mu se našla u neprirodnom položaju, a povreda je bila toliko ozbiljna da je odmah osetio da nešto nije u redu. Ipak, nije želeo da odustane od borbe.
"Došao je doktor, a ja sam mu govorio da mi da još dva napada, da probam da ustanem i pobedim. Ustao sam, nastavili smo borbu i uspeo sam da odbranim titulu", ispričao je srpski reprezentativac.
Doktori: "Fenomen!"
Pregledi su pokazali da je Majdov pretrpeo višestruka oštećenja ligamenata kolena, uključujući pucanje zadnjeg ukrštenog ligamenta i teška oštećenja drugih struktura kolena.
"Doktori su mi rekli: 'Druže, ovo je fenomen. Obično ljudima pukne jedan ligament, a tebi su pukla tri, kao da te je udario automobil'", rekao je Majdov.
On i njegova porodica obišli su brojne lekare u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali su prognoze uglavnom bile veoma loše.
"Bukvalno mi je devet od deset doktora reklo u lice: 'Druže, to je to'", prisetio se džudista.
Ipak, nije želeo da prihvati da je njegova sportska priča završena.
Do tada je već postao juniorski prvak Evrope, a Srbija ga je proglasila najboljim mladim sportistom, što je predstavljalo dodatnu potvrdu da se njegov rad isplatio.
"Kao klinac pobeđuješ sve, počinješ da vraćaš neke stipendije, dobijaš novac i podršku. Gradiš svoje ime. A onda samo ustanemo i kažemo: idemo dalje, nemoguće. Nisam mogao da se pomirim s tim da sve moje vizije i sve ono što sam zapisivao padne u vodu. Ja ne znam ništa drugo da radim. Nisam takav čovek", zaključio je Majdov.
Njegova priča pokazuje koliko su odricanje, porodična podrška i istrajnost važni na putu do vrhunskih rezultata.
Od skromnih uslova i spavanja u automobilu do svetskog i evropskog zlata, Majdov je izgradio karijeru koja ga je svrstala među najuspešnije srpske džudiste.