Sezona respiratornih infekcija donosi i pitanja kako razlikovati grip od obične prehlade, kada je najbolje primiti vakcinu i koliko pravilna higijena može da nas zaštiti od virusa. Epidemiološkinja dr Verica Lela Ilić za TV Nova objašnjava zašto pojava prvih slučajeva gripa u septembru nije neuobičajena, koji simptomi mogu da ukažu na grip i zbog čega je važno voditi računa o higijeni ruku. Govoreći o vakcinaciji, doktorka ističe da je trajanje zaštite individualno i otkriva zbog čega ona lično bira novembar za vakcinaciju protiv gripa.
Oglas
Grip je stigao ranije nego lane. U Srbiji su prva laboratorijska istraživanja pokazala da su registrovani slučajevi još krajem septembra, a broj obolelih od respiratornih infekcija raste. Prema poslednjim podacima Instituta Batut, zabeleženo je više od 6.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Epidemiološkinja dr Verica Lela Ilić za TV Nova kaže da prvi slučajevi nisu poranili, te da to mnogo zavisi od klimatskih uslova.
"Virus cirkuliše po planeti Zemlji nekim svojim ritmom i, kad naiđe na sredinu u kojoj je recimo hladno, kao što je sada kad su ljudi više u zatvorenom prostoru, veće grupe ljudi... eto prilike da se virus širi."
Doktorka kaže da se u narodu proširila nova dijagnoza - prehlada.
"Naš narod ima novu dijagnozu koja je, vidim, prihvaćena i u medicini, a to se zove 'prehladio sam se'. Ali nije to to. Mi to, hajde da kažemo da prepoznajemo i nije netačno totalno, jer se zbog tih promena temperature u toku dana ljudi neadekvatno obuku. Jeste da izloženost hladnoći, a sa neadekvatnom odećom, dovodi do prehlađivanja, odnosno do vazokonstrikcije (sužavanja krvnih sudova) koja pogoduje naseljavanju virusa. Pa bi to prehlađivanje zapravo bilo virusna infekcija koja je naišla na dobro tlo," objašnjava.
Prošle sezone prvi laboratorijski slučajevi potvrđeni su 23. oktobra 2023, pa se postavlja pitanje otkud sada ovoliko ranije, u septembru. Dr Ilić kaže da ne bi trebalo da se oslanjamo na to kada je virus otkriven i potvrđen, jer to, navodi, zavisi od spremnosti službi koje će uzimati briseve.
"Na početku kliničari sumnjaju da možda klinička slika liči na grip, pa onda počinju da se uzimaju brisevi. Ali sasvim sigurno da je i prošle godine u septembru bilo par slučajeva gripa kao što ga ima i sad, jer on ulazi u svoju sezonu. Epidemija će tek da nastane. Da li će da počne u septembru sa pet slučajeva, ili ćemo u oktobru potvrditi pet, a ko zna koliko ih ima, potpuno je nevažna stvar. Ovo jeste period i sezona za viruse, pa i grip."
Kako da prepoznamo grip u odnosu na druge infekcije?
Epidemiološkinja je za TV nova objasnila je zašto je teško napraviti razliku.
"Jako teško, jer je klinička slika svih tih respiratornih infekcija vrlo slična. Razlikuju se samo po težini kliničke slike. Pa ono što daju rinovirusi i adenovirusi je blaža klinička slika, sa kijavicom, kašljem, suzenjem očiju, peckanjem u grlu i tako to. A kod gripa imamo daleko težu kliničku sliku. Zatim vreme kako, ili način kako nastaje infekcija - kod svih ovih drugih respiratornih virusa to je postepeno pojavljivanje simptoma za simptomom, dok kod gripa to sve počinje strašno naglo. Kod gripa se uvek završi ili teče sa povišenom temperaturom, što kod ovih drugih virusa ne mora da bude slučaj, ili budu vrlo niske temperature. I ono što je neka specijalnost, da tako kažem, adenovirusnih respiratornih infekcija je to što adenovirusi mogu da budu i feko-oralni virusi, dakle da se putem hrane ili prljavih ruku unesu u usta i naprave proliv. Kod drugih respiratornih infekcija i virusa te pojave nema," kazala je.
Na pitanje, kako da isto vreme imamo respiratorne infekcije i stomačni virus, koji je češći tokom letnjih meseci, doktorka kaže da to nije neuobičajeno.
"Adenovirusi, koji su respiratorni, mogu da daju i prolive, odnosno probleme sa digestivnim traktom. Plus, još imate viruse koji su enterovirusi, koji se prenose hranom. Pošto smo, u globalu, nacija koja ne vodi baš mnogo računa o higijeni, dovoljno vam je da se ispuni preduslov: prljave ruke, uzimanje hrane, stavljanje u usta, i - eto vam enterovirusa," navodi.
Pravilno pranje ruku preduslov za suzbijanje virusa
Pojačana higijena ruku, kako kaže, treba da nam bude svakodnevica.
"Mislim da je strašno važno, bar ja imam takav stav, da decu u vrtiću od početka treba učiti kako se peru ruke, i iskustvo mi govori da to u svojim kućama baš i ne mogu naročito da nauče. Pravilno pranje ruku je preduslov za suzbijanje ili onemogućavanje prenošenja svih vrsta virusa, i enterovirusa i respiratornih i kojih god hoćete. Ali pravilno pranje ruku, što podrazumeva određeni proces koji bi ljudi trebalo, odnosno deca, da nauče u detinjstvu."
Prema njenim rečima, ona je u vrtićima, u kojima radi kao konsultant, organizovala časove učenja pranja ruku.
"Deca obično peru ruke tako što, to viđam po vrtićima, stave malo sapuna, potrljaju, isperu, i to je pranje ruku... Ja sam u vrtićima, u kojima radim kao konsultant, organizovala vrlo često kolektivne časove učenja pranja ruku, što zvuči vrlo smešno, ali je strašno značajno za suzbijanje prenošenja raznoraznih i virusa i bakterija i svega ostalog. Da stave sapun na ruke, da dovoljno dugo trljaju, da peru između prstiju..."
Kaže da je jednako važno i dobro osušiti.
"Dobro isprati i dobro osušiti, jer vrlo često se roditelji bune i kažu: zbog neadekvatnih sapuna koji se koriste u vrtićima deca dobijaju ekceme i oni misle raznorazne infekcije. Zapravo se radi o tome što decu niko ne nauči da posle pranja, ruke treba dobro obrisati, ruke treba da budu suve, jer u svim naborima ostaje vlaga, ostaje tečnost, što je pogodno tlo i za alergije i za gljivice i za šta god hoćete," naglašava.
Doktorka kaže da bi vlažni peškiri trebalo da budu prošlost, što kod nas, tvrdi nije slučaj.
"Papirni ubrusi su najadekvatniji, najhigijenskiji način brisanja ruku. A te peškire o koje obriše 300 ljudi ruke, ako vi ruke koje ste oprali obrišete takvim peškirom... ništa niste uradili."
Kad je najbolje vreme za vakcinaciju
Doktorka Ilić kaže da u proskripcijama svakog leka, pa i vakcine, stoji da posle vakcinacije 2-3 nedelje dolazi do stvaranja imuniteta, pa treba organizam da odreaguje stvaranjem antitela i da taj imunitet traje 6-12 meseci.
"Međutim, praksa je pokazala da to baš i nije tako, a i to je individualna stvar koliko će dugo trajati imunitet posle vakcinacije kod svake osobe. Tako da, recimo, najčešće je to 3-4 meseca. Ako znamo da će pik epidemije gripa biti u januaru-februaru, onda je potpuno dobar rezon vakcinisati se negde u novembru. Ljudi imaju pravo da se vakcinišu, ali ako dobiju grip u februaru ili martu, da ne bude: 'Kako to, vakcinisao sam se, a dobio sam grip?' E, pa tako što ste se vakcinisali u oktobru. Sad ovo izgleda kao da ja propagiram što kasniju vakcinaciju, naravno, i to je rizik, jer vi pre vakcinacije u oktobru možete da dobijete grip. Prema tome, svako neka odluči šta misli da je najpametnije. Ja lično se uvek vakcinišem u novembru," kazala je epidemiološkinja i dodala da u praksi imunitet traje 3-4 meseca.
Epidemija malih boginja u SAD
Povodom teme o vakcinama, novinarka TV Nova upitala je o pojavi epidemije malih boginja, tj morbila, u SAD, u kojima je do oktobra otkriveno 4.410 slučajeva. Doktorka je potvrdila da je najveći krivac nedovoljna imunizacija, te antivakserska kampanja.
"Ja mislim da je u rangu ne znam kog zločina antivakserski pokret. Zahvaljujući antivakserima i teorijama zasnovanim na potpunom neznanju, i potpunoj nebulozi, i potpunom nepoznavanju svega što se događa prilikom vakcinacije, rezultat je pojava epidemije. I u Americi je to 4.000, kod nas će da bude mnogo manji broj."
Ona je podsetila na epidemije koja je u Srbiji bila 2018-2019. godine i smrti određenog broja beba.
"Ako iko može da izvede zaključak - da li je to vredno toga da se drže nekih teorija o poremećaju govora zbog vakcine, što nigde nije opisano sem, da ne ponavljam priču, hiljadu puta je ponavljana. Jednostavno, loše stvari, loše vesti očigledno ljudi prihvataju mnogo lakše i mnogo brže nego ono neko znanje i kad izađu stručnjaci, koji se time bave i objasne da MMR vakcina i poremećaj govora, i pojava autizma nisu ni u kakvoj vezi. Ne, svi se drže te potpuno izmišljene i pogrešne teorije. Ne razumem zašto se svi drže toga, a ne drži se niko toga koliko dugo mi nismo imali epidemiju morbila, pa smo je opet imali 2018. godine."
U odbranu virusa i bakterija
Doktorka Ilić kaže da mora nešto da kažem i o odbranu virusa i bakterija i navodi da je za dobar deo transformacije virusa i bakterija je odgovoran čovek.
"Uništavanjem ekosistema, uništavanjem šuma, vazduha, reka, mi uništavamo staništa određenih životinja koje su do tog nekog trenutka bili isključivi nosioci određenih virusa i bakterija. Kad izgube svoja staništa, kad se uništava ta životinjska populacija, virusi i bakterije, kojima su oni bili domaćini, moraju nekako da se prilagode i da se adaptiraju. I mi se prilagođavamo i adaptiramo prema tome, i oni su ravnopravni stanovnici ove planete, pa se adaptiraju i oni," objašnjava.
A, kako se oni adaptiraju?
"To je taj takozvani preskok barijere, kad oni sa jedne biološke vrste pređu na drugu. Da to ne bude čista prazna priča, navešću vam primer kovida i primer HIV-a. HIV je sa majmuna prešao na čoveka, postao zoonoza, iliti bolest zajednička životinjama i ljudima. Kovid, odnosno koronavirusi, koji su u najvećem broju tipova bili zastupljeni kod slepih miševa, onog trenutka kad je uništavana ta populacija, on su se prilagođavali tako što su prelazili na čoveka i doneli čoveku jednu potpuno novu bolest. Kod korone, odnosno kod kovida, čovek se adaptirao uz vakcine, prokužavanjem, preboljevanjem... Mi smo se adaptirali, mi i sad imamo kovid, ali to više nije ni ta klinička slika, ni takva opasnost kakva je bila kad se virus pojavio. Na virus HIV-a se ljudska vrsta nije prilagodila. Srećom, pronađeni su lekovi, ali se ljudska vrsta nije prilagodila. Prema tome, i oni jadnici, stanovnici ove planete moraju nekako da se snalaze," zaključila je.
Teme