Kafa bez kofeina možda neće pružiti isti osećaj razbuđenosti, ali mogla bi imati prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Oglas
U nedavnom manjem eksperimentu neuronaučnici su otkrili da su samo učesnici koji su pili kafu bez kofeina ostvarili značajno bolje rezultate na dva testa pamćenja, prenosi N1 Zagreb.
Kod onih koji su pili kafu s kofeinom takvo poboljšanje nije zabeleženo.
Rezultati, objavljeni u aprilu u časopisu Nature Communications, upućuju na to da na naš mozak tokom konzumacije kafe utiče još nešto osim kofeina, prenosi Science Alert.
Moguće je da važnu ulogu imaju mikroorganizmi koji žive u našim crevima.
"Kafa je mnogo više od samog kofeina"
Eksperiment je malen i preliminaran, ali neuronaučnici sve više razmatraju mogućnost da kafa, čak i bez kofeina, može podstaći aktivnost određenih mikroorganizama u crevima i promeniti način na koji oni komuniciraju sa mozgom.
"Kafa je mnogo više od samog kofeina, ona je složen prehrambeni faktor koji deluje na naše crevne mikroorganizme, metabolizam, pa čak i na naše emocionalno stanje", objasnio je neurobiolog John Cryan sa College Cork u Irskoj, koji se bavi istraživanjem stresa.
"Naši rezultati upućuju na to da kafa, bez obzira na to sadrži li kofein ili ne, može uticati na zdravlje na različite načine koji se međusobno nadopunjuju", naveo je.
Njegova laboratorija u Corku bavi se istraživanjem međusobne komunikacije creva i njihova mikrobioma s mozgom.
Cryan i njegov kolega Ted Dinan još su 2013. godine skovali izraz "psihobiotici" kako bi opisali način na koji probiotici mogu oblikovati crevni mikrobiom i potencijalno poboljšati mentalno zdravlje putem komunikacije s mozgom.
Njega sada zanima kako bi kafa mogla delovati na creva-mozak. Pretpostavlja da bi koristi od jutarnje šolje kafe mogle imati više veze s mikroorganizmima u našim crevima nego s kofeinom.
Kafa ne sadrži probiotike, ali sadrži brojne polifenole
Kofein može preći krvno-moždanu barijeru i direktno delovati na nervno tkivo, ali on je samo jedan od više od hiljadu spojeva koji se nalaze u kavi.
Priča je zato znatno složenija. Kafa ne sadrži probiotike, ali sadrži brojne polifenole, biljna jedinjenja za koje je poznato da služe kao hrana mikroorganizmima u ljudskim crevima.
U nedavnom eksperimentu provedenom u Cryanovoj laboratoriji učestvovao je 31 konzument kafe. Od njih je zatraženo da dve nedelje prestanu da piju svojih uobičajenih tri do pet šolja kafe dnevno.
Nakon toga zabeležene su znatne promene u sastavu crevnog mikrobioma u uzorcima njihove stolice.
Nakon razdoblja bez kafe polovina ispitanika dobila je kafu bez kofeina, a druga polovina kafu s kofeinom. Ispitanici nisu znali koju vrstu kafe piju.
Ponovno uvođenje četiriju porcija instant-kave dnevno tijekom tri tjedna izazvalo je brze promjene u mikrobiomu, neovisno o tome je li kava sadržavala kofein.
Sudionici su nakon ponovnog uvođenja kave prijavili i nižu razinu doživljenog stresa, depresivnosti i impulzivnosti, čak i kada su pili kavu bez kofeina.
"Postojala je jasna povezanost između nekih učinaka na njihove kognitivne sposobnosti, imunološki sastav i stres te njihova mikrobioma", objasnio je Cryan.
Zanimljivo je, međutim, da je samo ponovno uvođenje kafe s kofeinom bilo povezano sa smanjenjem anksioznosti i psihološke uznemirenosti te poboljšanjem pažnje i budnosti.
To upućuje na mogućnost da kofein ima specifične učinke na kognitivne sposobnosti i raspoloženje, što su pokazala i druga istraživanja.
"Ali rekao bih da je najveće iznenađenje bilo to što smo, kada smo ponovno uveli kafu, dobili dosta zanimljive učinke i nakon ponovnog uvođenja kafe bez kofeina", dodao je Cryan.
"Dakle, nije reč samo o kofeinu."
U eksperimentu su samo učesnici koji su pili kafu bez kofeina nakon ponovnog uvođenja ostvarili značajno bolje rezultate na dva testa pamćenja.
U tim su testovima učesnici morali naučiti i zapamtiti određeni broj reči i lokacija.
Grupa koja je pila kafu bez kofeina poboljšala je rezultate u nekoliko delova testa s rečima te napravila manje grešaka na testu lokacija.
Grupa koja je pila kafu s kofeinom nije pokazala statistički značajno poboljšanje.
Bez dodatnih istraživanja naučnici zasad mogu samo nagađati zašto je došlo do takvih rezultata.
Jedna je od mogućnosti da polifenoli iz kafe hrane crevne mikroorganizme i pokreću niz promena u organizmu koje na neki način dovode do poboljšanja kognitivnih sposobnosti.
"Otvaraju se brojna pitanja"
Kafa bi teoretski mogla menjati metabolite kojima se mikroorganizmi koriste, kao i način na koji zajednički funkcioniraju.
"To je malo istraživanje", priznao je Cryan. "Otvara mnogo pitanja."
I druga novija istraživanja kave pokazala su, međutim, da i verzije bez kofeina mogu pomoći u razbuđivanju i poboljšanju kognitivnih sposobnosti.
"Dok javnost nastavlja razmišljati o promjenama u hrani radi postizanja odgovarajuće ravnoteže probavnog sistema, kafa bi se takođe mogla koristiti kao dodatna intervencija u sklopu zdrave i uravnotežene ishrane", smatra Cryan.
Kofein je, čini se, samo vrh ledenog brega.
Teme