Ovo je plan za kraj rata u Ukrajini

Istovremeno, Vašington vrši pritisak na Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije nafte.

Prema pisanju publikacije, američki i evropski pregovarači pokušavaju da formulišu paket sporazuma koji će omogućiti stranama da procene posleratne izglede i stvore uslove za teritorijalni kompromis. Međutim, predložena rešenja neće se u potpunosti uskladiti sa početnim vojnim ciljevima ni Ukrajine ni Rusije.

Američki zvaničnik upoznat sa pregovorima objasnio je da je cilj proširiti diskusiju izvan teritorijalnog pitanja. Rekao je da strane treba da demonstriraju ekonomske i političke perspektive koje će se otvoriti nakon završetka neprijateljstava kako bi ih podstakle na ustupke.

Nova faza diplomatskih napora intenzivirana je nakon šestočasovnog sastanka na Floridi prošlog petka. Razgovore su organizovali specijalni izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner i Stiv Vitkof. Na sastanku su učestvovali ukrajinski predstavnici, kao i zvaničnici iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Razgovori su održani u Vitkofovom golf klubu Šel Bej u Holivudu.

Četiri ključne tačke mirovnog plana

Prema rečima američkog zvaničnika, paket sporazuma koji se razmatra sastoji se od četiri glavne oblasti. Vašington se nada da će ovaj sveobuhvatni pristup ne samo pomoći u zaustavljanju borbi već i stvoriti uslove za dugoročnu stabilnost u regionu.

1. Obnova Ukrajine

Prvi element biće program posleratne obnove. Svetska banka, zajedno sa investicionom firmom BlackRock, namerava da razvije mehanizam za finansiranje potreba Ukrajine.

Planirano je da se sredstva koriste za obnovu razorenih teritorija, podršku porodicama poginulih i ranjenih vojnika i oživljavanje ukrajinske ekonomije.

Američki pregovarači su zatražili od Kijeva da pripremi detaljne procene troškova i garancije za transparentno korišćenje sredstava. Prema pisanju WP-a, Ukrajina još nije dostavila konačne procene, ali se to očekuje u narednim danima ako se pregovori nastave.

2. Bezbednosne garancije

Druga komponenta trebalo bi da bude obaveza Sjedinjenih Država i evropskih država da pruže vojnu pomoć Ukrajini u slučaju novog ruskog napada.

Američki zvaničnik je uporedio predložene garancije sa Članom 5 NATO-a, koji predviđa kolektivni odgovor saveznika na oružani napad na jednu od članica alijanse.

Istovremeno, Moskva će morati da razgovara o sopstvenim bezbednosnim zahtevima sa evropskim zemljama. Konkretni parametri ovih sporazuma još nisu određeni.

3. Ekonomski i energetski sporazumi

Treća oblast obuhvata moguće ekonomsko zbližavanje između Rusije, Ukrajine i evropskih zemalja. Među opcijama koje se razmatraju je izgradnja gasovoda za snabdevanje Evrope ruskom naftom i gasom, pri čemu bi deo prihoda delili Moskva i Kijev.

Prema rečima američkog zvaničnika, realizacija takvog projekta mogla bi da smanji troškove energije za evropske zemlje.

Shutterstock/Tomasz Makowski

Pored toga, očekuje se da će se razmatrati dugoročni pristup Rusije evropskom energetskom tržištu, kao i mehanizam i vremenski okvir za moguće ukidanje trenutnih ekonomskih sankcija.

4. Teritorijalni kompromis

Najteže pitanje ostaje budućnost okupiranih ukrajinskih teritorija.

Prema scenariju koji se razmatra, Rusija mora da pristane na prekid neprijateljstava duž trenutne linije fronta, koju pregovarači nazivaju "linijom kontrole". Istovremeno, Ukrajina će verovatno morati da prihvati de fakto kontrolu Moskve nad zauzetim teritorijama, uključujući i deo Donbasa.

Međutim, konačni parametri mogućeg teritorijalnog rešenja još nisu dogovoreni. Nestabilna situacija na frontu stvara dodatnu komplikaciju: linija kontakta se stalno prilagođava zbog lokalnih napredovanja i povlačenja trupa.

Zašto Tramp zahteva zaustavljanje napada na ruske rafinerije nafte

Jedno od spornih pitanja u pregovorima bio je zahtev Vašingtona da Ukrajina i Rusija obustave međusobne napade na rafinerije nafte.

Za Moskvu, ispunjavanje ovog uslova može biti manje teško, jer je najveća ukrajinska rafinerija nafte već pretrpela značajnu štetu kao rezultat ruskih udara. Za Kijev bi, međutim, odustajanje od napada ograničilo jedan od njegovih alata za uticaj na rusku ekonomiju.

"Jasno je da sposobnost Ukrajinaca da napadaju rafinerije nafte utiče na rusku ekonomiju. To je ojačalo Zelenskijevu pregovaračku poziciju", izjavio je evropski diplomata.

EPA-EFE/SARAH YENESEL

Prema rečima jednog američkog zvaničnika, tokom pregovora na Floridi, Kušner i Vitkof su pozvali ukrajinsku stranu da prekine napade na ruske rafinerije. Takođe su upozorili da Tramp namerava da zaključi sporazum o isporuci ruskog dizel goriva.

Izvor tvrdi da su poslednjih meseci predstavnici SAD uputili sličan zahtev Kijevu otprilike šest puta usred naglog rasta cena dizela.

Nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio predlog, Tramp je sklopio sporazum o kupovini dizel goriva od Rusije. Prema autorima, odluka američkog lidera je delimično bila usmerena na smanjenje cena goriva pred srednjoročne izbore u SAD.

Zelenski je nazvao Trampove postupke "slabim". Kao odgovor, američki predsednik je zapretio da će prekinuti obaveštajnu podršku Ukrajini. Komentarišući značaj američke pomoći, jedan evropski diplomata je primetio da su njene mogućnosti "teške za replicirati".

Jedan američki zvaničnik je izjavio da ako Zelenski pristane da zaustavi napade na rafineriju nafte, Vašington je spreman da se vrati daljim pregovorima sa Moskvom.

Zašto su izgledi za mirovni sporazum i dalje neizvesni

Uprkos neslaganjima oko sporazuma o dizelu, evropski lideri, prema pisanju "Vašington posta", ne nameravaju da napuste diplomatski proces koji vode Kušner i Vitkof.

"Sada je vreme da se situacija smiri i vratimo na posao", rekao je evropski diplomata.

Potreba za rešenjem objašnjava se obimom gubitaka i iscrpljivanjem resursa na obe strane. Prema procenama navedenim u izveštaju, ukupni gubici Rusije u poginulim i ranjenim premašili su 1,4 miliona. Velika Britanija je procenila ruske gubitke u avgustu na približno 42.000 vojnika – što je brzina od oko 1.400 dnevno.

Shutterstock/Sergey Nikonov

U ovim okolnostima, sukob bi se ove zime mogao još oštrije pomeriti ka ekonomskoj sferi. Obe strane će nastojati da nanesu maksimalnu štetu drugoj strani, povećavajući rizike po energetsku infrastrukturu i civile.

U članku se takođe napominje da Trampova želja da okonča rat još uvek nije rezultirala sporazumom sa Moskvom. Pozivajući se na obaveštajne podatke, jedan evropski diplomata izrazio je sumnju u spremnost ruskog rukovodstva za mirno rešenje.

"Putin ne izgleda kao da je ozbiljan u vezi sa mirom", rekao je izvor publikaciji.

Autor članka takođe smatra da sporazum o isporuci ruskog dizela, koji bi mogao da ublaži sankcijska ograničenja, rizikuje da pruži Moskvi dodatne ekonomske mogućnosti za nastavak rata.

Mišljenje stručnjaka: Šta bi mogao biti pravi interes SAD?

Igor Čalenko, šef Centra za analizu i strategije, smatra da sporazum SAD o kupovini ruskog dizel goriva možda nije povezan sa nestašicom goriva, već sa mogućnošću profita od njegove preprodaje. Usred ublažavanja sankcija protiv ruskog dizel goriva i poziva Vašingtona Ukrajini da prestane sa napadima na ruske rafinerije, odnosi između Kijeva i Bele kuće ostaju napeti.

U intervjuu za Glavred, stručnjak je napomenuo da su Sjedinjene Američke Države najveći svetski izvoznik dizel goriva, sa skoro 20% učešća u svetskom izvozu. Stoga je potreba za ruskim dizelom za pokrivanje domaće nestašice upitna. On je spekulisao da je gorivo moglo biti kupljeno sa popustom, a potom preprodato po višoj ceni na svetskom tržištu.

"Sjedinjene Države imaju obilje dizel goriva. One čine skoro petinu svetskog izvoza. I generalno stičem utisak da su možda odlučili da kupe ruski dizel sa popustom, a zatim ga preprodaju na svetskom tržištu po višoj ceni. Šema 'kupi-prodaj', takoreći. Stoga ne isključujem mogućnost da određene osobe iz Trampovog užeg kruga imaju interes u ovoj situaciji", primetio je Čalenko.

Ekspert je takođe povezao akcije Vašingtona sa teškoćama diplomatskog rešavanja sukoba oko Irana. On smatra da Donald Tramp okleva da pokrene kopnenu operaciju svih razmera zbog političkih implikacija uoči kongresnih izbora, ali diplomatski pokušaji rešavanja krize nisu uspeli.

Sporazum o isporuci dizel goriva iz Rusije u Sjedinjene Države

Podsećanja radi, Tramp je 9. oktobra objavio sporazum sa Putinom o isporuci energije. Prema Trampovim rečima, ovaj sporazum predviđa snabdevanje američkog i svetskog tržišta ruskim dizel gorivom.

Zelenski je oštro reagovao na odluku SAD, opisujući je kao jasan znak slabosti pozicije Zapada. Tvrdio je da bi ublažavanje sankcija bez dugoročnog sporazuma dovelo do nastavka rata.

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas izjavila je da Evropska unija neće popustiti pritisak na Rusiju i da priprema nove restriktivne mere. Ona je objavila nameru EU da usvoji najopsežniji paket sankcija od početka rata kao odgovor na sporazum između SAD i Rusije.

Trampova administracija se nada da će sporazum o izvozu ruskog dizel goriva pomoći da se Moskva vrati za pregovarački sto kako bi se okončao rat u Ukrajini. Američki zvaničnici su priznali ukrajinskim zvaničnicima da prethodni pokušaji pokretanja punopravnih mirovnih pregovora nisu dali očekivane rezultate.

Pratite nas i na Telegram kanalu