Čini se da u svetu nege kože gotovo svakodnevno otkrivamo neki novi sastojak koji obećava blistaviji ten, glađu teksturu i mladolikiji izgled. Ipak, dok se pojedini trendovi zadrže tek nekoliko meseci, neki aktivni sastojci već decenijama imaju posebno mesto u dermatologiji. Među njima je svakako retinol, oblik vitamina A koji se koristi za ublažavanje finih linija, ujednačavanje tena i poboljšanje teksture kože.
Međutim, poslednjih godina sve se češće spominje i retinal, poznat i kao retinaldehid. Nalazimo ga u sve većem broju seruma i krema, a često se predstavlja kao snažnija i bržedelujuća alternativa retinolu. Upravo je zato mnogima postao zanimljiv izbor, naročito ako žele da unaprede postojeću rutinu nege.
Iako su njihova imena gotovo identična, a delovanje vrlo slično, razlika nije samo u jednom slovu. Ključ se krije u načinu na koji koža prerađuje ove sastojke, njihovoj efikasnosti i mogućnosti izazivanja iritacija.
I retinal i retinol pripadaju grupi retinoida, derivata vitamina A koji se u dermatologiji koriste zbog svog delovanja na obnovu kože. Mogu pomoći u podsticanju proizvodnje kolagena, ublažavanju finih linija, poboljšanju teksture te smanjenju nepravilnosti i tragova hiperpigmentacije.
Da bi ostvarili svoje delovanje, međutim, moraju da se pretvore u retinoičnu kiselinu, oblik vitamina A koji direktno deluje na ćelije kože. Retinol pritom prolazi kroz dva koraka: prvo se pretvara u retinal, a zatim u retinoičnu kiselinu. Retinalu je potreban samo jedan korak do aktivnog oblika.
Upravo se u tome krije razlog zbog kojeg se retinal često opisuje kao potentniji i brže delujući sastojak. Budući da je njegov put do retinoične kiseline kraći, potencijalno može ostvariti rezultate uz niže koncentracije nego retinol. Ipak, stvarna efikasnost zavisi i od formulacije proizvoda, koncentracije, stabilnosti sastojka te načinu i učestalosti primene.
Prema dermatološkinji Dian Mraz iz američke klinike Modern Dermatology, koju citira HuffPost u tekstu o proizvodima s retinalom, upravo je taj korak manje važan deo razlike između dvaju sastojaka. Ipak, brže delovanje ne znači automatski i da je retinal bolji izbor za svakoga.
Ako vam je cilj da poboljšate teksturu kože, ublažite sitne bore i ujednačite ten, i retinol i retinal mogu biti korisni. Razlika je često u tome koliko ih dobro vaša koža podnosi i koliko dosledno ih možete koristiti.
Retinal bi mogao odgovarati osobama koje već imaju iskustva s retinoidima i žele da pređu na snažniju formulaciju. S druge strane, retinol je često dobar početni izbor za one koji tek uvode ovu grupu sastojaka u rutinu ili žele postepeniji pristup.
Važno je pritom ne donositi zaključke samo na temelju tipa kože. Masna koža ne mora nužno dobro podnositi retinal, baš kao što suva koža ne mora automatski reagovati na retinol. Osetljivost, stanje kožne barijere, postojeća rutina i koncentracija proizvoda često su važniji od same podele na masnu i suvu kožu.
Kod osetljive kože, rozaceje ili drugih akutnih stanja potreban je dodatni oprez. Ako već koristite dermatološku terapiju, najbolje je pre uvođenja retinoida proveriti s lekarom kako ih pravilno kombinovati s ostalim proizvodima.
Jedna od najčešćih zabluda povezanih s retinoidima jeste uverenje da peckanje, crvenilo i ljuštenje znače da sastojak radi svoj posao. U stvarnosti, reč je o mogućim nuspojavama koje mogu upućivati na iritaciju, naročito ako su izražene ili dugotrajne.
Tokom početnog perioda prilagođavanja, poznatog kao retinizacija, koža može postati suva, zategnuta i osetljivija. Kod nekih osoba se te reakcije s vremenom smanjuju, ali ako se nastave ili pogoršavaju, važno je smanjiti učestalost primene ili privremeno prestati s korišćenjem proizvoda.
Dobra je strategija započeti s manjom učestalošću, na primer jednom do dvaput nedeljno, a zatim postepeno povećavati primenu ako koža dobro reaguje. Retinoid se u pravilu nanosi uveče, na suvu kožu, u maloj količini. Hidratantna krema može pomoći u očuvanju kožne barijere, dok je svakodnevna zaštita od sunca važan deo rutine.
Kod proizvoda s retinalom dodatnu ulogu mogu imati tehnologije poput inkapsulacije, kojima se nastoji da se poboljša stabilnost sastojka i kontroliše njegovo otpuštanje. Ipak, ni napredna formulacija ne garantuje da neće doći do iritacije. Ako vam retinol ili retinal ne odgovaraju, to ne znači da morate odustati od nege usmerene na ujednačavanje tena i poboljšanje teksture kože. Na raspolaganju su i drugi sastojci koji mogu da odgovore na pojedine potrebe, iako ne deluju na potpuno jednak način.
Bakuchiol je biljni sastojak koji se često spominje kao alternativa retinolu. Određena istraživanja upućuju na njegov potencijal u ublažavanju znakova fotostarenja, uključujući fine linije i neujednačenu teksturu. Pritom ga neki korisnici bolje podnose, ali dokazi o njegovom delovanju još su ograničeniji nego oni koji postoje za retinoide. Važno je i naglasiti da se bakuchiol ne smatra dokazano jednako vrednom zamenom za retinol u svim indikacijama.
PeopleImages/Shutterstock
Azelaična kiselina može biti koristan izbor za osobe koje se bore s aknama, crvenilom i hiperpigmentacijom, dok AHA kiseline, poput glikolne i mlečne, pomažu u eksfolijaciji površinskog sloja kože i poboljšanju njene teksture. Peptidi se, s druge strane, koriste u formulacijama usmerenima na negu i izgled kože, ali njihovo delovanje zavisi od konkretnnog jedinjenja i formulacije proizvoda.
Ni prirodni sastojci nisu automatski nežniji ili sigurniji za svakoga. Ako imate izuzetno osetljivu kožu, najbolje je nove proizvode uvoditi postepeno i izbegavati istovremeno korišćenje više snažnih aktivnih sastojaka.
Iako su retinoidi među najistraženijim sastojcima u nezi kože, postoje situacije u kojima ih treba izbegavati. Lokalni retinoidi ne preporučuju se tokom trudnoće, a osobe koje planiraju trudnoću trebalo bi da se o njihovoj primeni posavetuju s lekarom. Tokom dojenja takođe je razumno zatražiti stručni savet pre uvođenja ovih proizvoda u rutinu.
Oprez je potreban i ako je kožna barijera narušena, na primer nakon agresivnih pilinga ili tokom pogoršanja upalnih stanja. U takvim situacijama prioritet bi trebalo da budu nežno čišćenje, hidratacija i obnova zaštitne barijere, a ne uvođenje još jednog snažnog aktivnog sastojka.
goodluz/Shutterstock
U svetu nege kože često nas privlače obećanja o brzom dejstvu, ali rezultati retinoida uglavnom se razvijaju postepeno, tokom više nedelja i meseci redovne primene. Pritom je važnije pronaći proizvod koji možemo koristiti bez izražene iritacije nego odabrati najsnažniju dostupnu formulu.
Retinal može biti zanimljiv izbor za one koji traže efikasan retinoid i dobro ga podnose, dok retinol ostaje proverena opcija za postepeno uvođenje vitamina A u rutinu. Za neke će najbolji izbor biti jedan od njih, a za druge potpuno drugačiji sastojak koji bolje odgovara trenutnom stanju kože.
Na kraju, ne postoji univerzalno najbolji sastojak koji će odgovarati baš svakom licu. Najbolja rutina ona je koja odgovara vašim potrebama, čuva zdravlje kožne barijere i može se održavati dugoročno. A kada je reč o nezi kože, upravo su strpljenje, doslednost i zaštita od sunca često važniji od potrage za najnovijim bjuti hitom.