Udruženje obolelih od reumatskih bolesti (ORS) povodom Svetkog dana borbe protiv artitisa, 12. oktobar, održalo je konferenciju pod sloganom "Ostvari svoje snove", a cilj ovogodišnje kampanje je dublje razumevanje hroničnog autoimunog artritisa, lečenje bolesti, uticaj bolesti na život pacijenata.
Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije dr Mirjana Lapčević, rekla je da se ne zna tačan broj obolelih od ove bolesti, ali da se procenjuje da u Srbiji boluje oko 35.000 mladih ljudi i da se uglavnom bolest javlja kod mlađih, i to četiri puta češće kod žena nego kod muškaraca.
"Ono što je značajno, da se radi o hroničnoj autoimunoj bolesti, to znači doživotnoj, progresivnoj, ukoliko se ne leči, ona svakim danom je sve gora i zahvata sve veći broj zglobova. Udarno mesto gde ona deluje su sitni zglobovi šaka i stopala, ali zahvata i druge zglobove. Međutim, može da zahvati i druge organe, s obzirom da se radi o sistemskoj bolesti, oči bubrege ili pluća", rekla je ona.
Istakla je da u lečenju bolesti mora da se uključi ceo multidisciplinarni tim pored reumatologa.
Bitna i psihološka podrška
Kod dece se uglavnom javlja jači bol u kolenu i problem sa vidom pa je, kako kaže doktorka, važno da se roditelji jave pedijatru kad to primete kod svog deteta.
"Kod odraslih osoba to su bolovi u sitnim zglobovima šaka i stopala, pre svega simetrični, mada se mogu javiti u svim drugim zglobovima, ali dominantno simetrično šake-stopala. Tipično je da je bol u miru, ne kad se nešto radi. Zatim jutarnja ukočenost, koja traje pola sata, sat, dva, tri, nekada i čitavo prepodne. Malaksalost, brzo zamaranje", rekla je Lapčević.
Što se tiče edukacije lekara primarne zaštite, i Udruženje reumatologa Srbije i Udruženje pacijenata više puta obnavlja edukacije lekara za rano prepoznavanje bolesti, jer smo videli da je to bitno, dodala je doktorka.
"Što se tiče lekova u Srbiji, mora se znati da je prva linija lečenja lekovi koji zaustavljaju tok bolesti. Metotreksat je zlatni standard i 70 odsto pacijenata može da zaustavi bolest metotreksatom ukoliko promeni stil života. Onih 25 do 30 odsto mora da dobije biološku terapiju", rekla je Lapčević.
Dodala je da smo u poslednjih 10 godina, kao zemlja, jako napredovali i imamo veliki broj različitih načina dejstva biološke terapije, ali ono čime su kao udruženje nezadovoljni, to je procenat obolelih na biološkoj terapiji.
"Sada otprilike imamo oko 6.000, ali trebalo bi da imamo bar 12.000 da bismo dostigli prosek zemalja u okruženju", rekla je ona.
Načelnik Klinike za reumatologiju VMA i predsednik radne grupe za onima artritis UReS-a dr Milan Petronijević rekao je danas da je za ovo oboljenje bitna rana dijagnostika.
"Rana terapija podrazumeva primenu imunomodulatornih lekova, jer, kao što samo ime kaže, to su autoimunske bolesti. Postoje konvencionalni, postoje biološki lekovi", rekao je on.
Dodao je da zahvaljujući Ministarstvu, Batut-u, RFZO-u, mi u izboru lekova uopšte ne zaostajemo za mnogo bogatijim i razvijenijim zemljama.
"Rana terapija sprečava rano oštećenje"
"Za ove bolesti je poznato da u prvih godinu-dve nastaju ireverzibilna oštećenja koja napreduju. Ako mi sprečimo ta oštećenja ranom dijagnozom i ranom terapijom, uspeli smo da zaustavimo bolest", rekao je on.
Petronijević je istakao da je važno da pacijent ima kontrolu nad bolešću, a ne bolest nad njime.
V.d. direktor Insituta za reumatologiju dr Branko Barać rekao je da se u ovoj instituciji leči polovina obolelih u Srbiji od reumatskih bolesti, i dodao da cilj jeste u toj ranoj dijagnostici, prevashodno da se pacijenti na vreme jave lekaru i reumatologu.
"Mi koristimo sve ono što nam je dostupno, od osnovne konvencionalne terapije do najsavremenije biološke terapije. Vrlo je važno da se napomene da, uz pomoć svakako i Ministarstva zdravlja i RFZO-a, mi smo u mogućnosti da od naših najmlađih korisnika, pa do naših starijih, obezbedimo kompletnu najnoviju biološku terapiju kada je to potrebno. Veliki broj lekova je u opticaju, koje mi možemo da damo našim pacijentima", rekao je on.
Barać je rekao da ovaj Institut ima sve što je potrebno, do centra za kompletnu dijagnostiku gde postoji veliki magnet, koji je specifičan magnet za ove bolesnike, koji se rotira oko samog pacijenta, zatim skeneri, kompletno sva druga potrebna aparatura za dijagnostiku.
"Takođe smo krenuli u obnovu hidrobloka na Institutu, radimo nacrte, to je veliki posao, da vratimo nešto u funkciju što skoro 20 godina nije postojalo, a što će biti od velike pomoći za naše pacojente", rekao je on.
Podsetio je da je prošle godine u novembru u Institutu za reumatologiju otvoren prvi centar za regenerativnu medicinu u Evropi.
Doktorka Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" rekla je da je važno što je urađena Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Srbiji, gde je jedna od strateških oblasti i deo muskuloskeletnih bolesti, pa samim tim i ovih hroničnih zapaljenskih artritisa.
"Batut podržava sve te ciljeve Strategije, pre svega za sada analizom dostupnih zdravstveno-statističkih podataka. Tu smo i da sarađujemo i nadalje i sa stručnim udruženjima i sa udruženjima pacijenata, jer su nam udruženja pacijenata izuzetno važna da čujemo koje su to potrebe obolelih da bi adekvatno radili na kreiranju mera podrške obolelim", rekla je ona.
Na konfrenciji je predstavljena i knjiga "Ostvari svoje snove", zbirka svedočenja pacijenata obolelih od ove bolesti.