U Srbiji postoji milion individualnih ložišta, koja čine dve trećine ukupnog zagađenja česticama PM10 i PM2,5. Država je umesto stareški planirane zamene, odlučila da kupi filtere, što sagovornik N1 meteorolog Milenko Jovanović ocenjuje kao rešavanje posledice, a ne uzroka, dok se istovremeno zakoni ne primenjuju.
Oglas
Početak grejne sezone, osim toplijih stanova, označava i početak velikog zagađenja vazduha koje traje sve do proleća.
Kada dođe do povećanja dnevne temperature, to otvara mogućnost da se zagađeni vazduh podigne uvis.
Ovakva situacija traje dugo, a podacima je pokrivena od 2010. godine kada uspostavljeno praćenje zagađenja.
"Kiselo nam se smeši još jedna grejna sezona. Dijagnoza bolesnika zvanog vazduh je poznata, poznata je i terapija, a to su mere. Mere koje važe svuda u svetu, pa i kod nas, propisane su zakonima države Srbije. Ali se ne sprovode", kaže za N1 Milenko Jovanović, meteorolog i član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
On podseća da se, kao i prethodnih godina, znaju izvori zagađenja - na prvom mestu to su lokalna ložista, zatim toplane, industrija i saobraćaj.
Jovanović kaže da u Srbiji postoji milion ložišta, a od ukupnog broja - 350.000 se nalazi u Beogradu. Individualna ložišta čine dve trećine ukupnog zagađenja česticama PM 10 i PM 2,5 u Srbiji koje su, kao ističe Jovanović, prema nalazima Svetskog zdravstvene organizacije - medicinskih eksperata, najopasnije za zdravlje ljudi, zato što zbog svojih dimenzija direktno ulaze u telo. Prolaze sve barijere - disajne puteve, krv i posledično dolaze svih organa.
"Ove čestice su uzroci desetina bolesti", poručuje Jovanović.
Zbog toga bi, kaže Jovanović, prioritet trebalo da bude delovanje na izvore, odnosno zamenom smanjiti broj ložišta.
On ističe da mera zamena ložišta se nalazi i u starteškom dokumentu – Programu zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine.
Bez izveštaja o kvalitetu vazduha za 2025. godinu
"Do dana, današnjeg, nemamo izveštaj za kvalitet vazduha za 2025 godinu. Znači, 10 meseci se kasni", kaže Jovanović govoreći o Agenciji za zaštitu životne sredine.
S druge strane, kako dodaje, Nacionalna ekološka organizacija (NEA) je objavila još prvog januara izveštaj na osnovu državnih mernih stanica, oslanjajući se isključivo na javno dostupne podatke, odnosno državni monitoring. U pitanju je automatsko dobijanje podataka, gde nema improvizacija, nema subjektivne procene, kalkulacije, dodaje naš sagovornik.
“Tamo piše i koliko je potrebno novca. Radi se o 2,6 milijardi evra, ali time se niko ne bavi, a nema ni snošenja posledica. Jer to nije prioritet. Samo metro u Beogradu će koštati sigurno duplo više. Taj metro koji će ko zna kad doći, smanjiće zagađenje u Beogradu za jedan odsto. Jasno je šta je prioritet ove vlasti”, kaže Jovanović.
Ukazuje na, prema njegovom mišljenju, još jednu veliku grešku. On podseća da je Beograd u avgustu 2025. godine kupio 150.000 filtera za individualna ložišta.
Prema pisanju Forbsa (Forbes) Srbija u pitanju je 150.000 mehaničkih filtera za smanjenje emisije suspendovanih čestica, a procenjena vrednost je bila 747 miliona dinara, uključujući ugradnju. Traženi su elektrostatički filteri bez električnog napajanja, koji bi trebalo da smanjuju emisiju suspendovanih čestica za najmanje 40 do 47 odsto, nedavno je izjavila podsekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Jasmina Madžgalj.
Od 150.000 filtera podeljeno oko 3.000
Grad Beograd je, kako se navodi, budžetom planirao nabavku još 150.000. Prema planu, trebalo je da se prošle godine ugradi 80.000, a ove godine 70.000.
Međutim, broj ugrađenih filtera je višestruko manji od planiranog. Sekretarijat za zaštitu životne sredine je krajem jula naveo da se do sada prijavilo svega 2.272 sugrađana, iako je ugradnja besplatna.
Jovanović kaže da je u pitanju pogrešan pristup.
“Ne može da javno zdravlje zavisi od nečije dobre volje. Takva mera ne postoji nigde u svetu. Filteri su kao i prečišćivači vazuha u vrtiću, školama i javnim preduzećima. To je rešavanje posledice, a ne uzroka. Uzrok su ložišta i njih treba menjati kako bi smanjile emisije zagađenja. Ložišta bi trebalo da se menjaju na račun države. Ne možete sirotinju koja koristi najlošije energente da kažnjavate i tražite da ulože 1.000 evra, kad često nemaju ni 100 evra viška”, naglašava Jovanović.
Država najviše truje svoje građane
On ocenjuje da država najviše truje svoje građane i to na dva načina. Jedan su postrojenja, poput TENT-a, a drugi je neprimenjivanje zakona.
Kao “crne tačke” Jovanović navodi Smederevo i pre svega Bor. Za Bor kaže da “otrovan grad” jer se u vazduhu ima tragova arsena. On je, dodaje, veoma otrovan u bilo kojoj količini.
Jovanović tvrdi da je razlog za zagađenje topionica u RTB Bor. Iako je rešila problem koncentracije sumpor dioksida, odsuporavanjem nije rešila problem arsena.
Kako kaže, arsen dolazi iz rude koja se uvozi, radi se o hiljadama tona, a već godinama se ne meri sadržaj arsena uvezenoj rudi. Taj posao je ranije radio “Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor”.
Umesto da država reaguje, on opisuje situaciju iz februara ove godine kada je bivši predsednik zemlje Aleksandar Vučić tokom posete ovom gradu, a govoreći o zagađenju, rekao da će “zamoliti kineskog predsednika Si Đin Pinga da rudarska kompanija “Ziđin” u Boru obrati pažnju na zagađenje vazduha u tom gradu”.
“To je skandalozna izjava. Niti je stručan, niti nadležan. S druge strane, kako je moguće da neko govori nekome šta da radi u svojoj kući. Čemu služe zakoni u ovoj zemlji”, pita Jovanović.
Od Beograda do Bora, priča je ista: propisi postoje, ali se po pravilu ne sprovode.
Dok država bez plana kupuje filtere, koje ne uspeva ni besplatno da podeli, umesto vladavine prava dolazimo u situaciju da molimo strance da "obrate pažnju" na arsen u vazduhu. Nameće se pitanje čemu onda služe strategije i zakoni u ovoj zemlji.
Teme