Kultura je u poslednje dve godine gubitnica zbog pojačanih političkih, ekonomskih i drugih pritisaka na ljude koji rade u ovoj oblasti, kaže Marijana Cvetković, producentkinja, jedna od osnivačica asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i kandidatkinja na Studentskoj listi. Mišljenja je da u Srbiji kulturnu politiku prave neznalice, odnosno ljudi koji ne razumeju ni šta je uloga kulture, ni zašto je kultura važna za svako društvo.
Oglas
Cvetković je u gostovanju na N1 televiziji istakla je da Asocijacija Nezavisna kulturna scena pažljivo prati i analizira kulturne politike, poteze aktera u polju kulture, od Ministarstva kulture do lokalnih samouprava i drugih tela koja odlučuju o tome kako se u kulturi radi.
„Ono što je najveći problem je upravo raspodela javnih sredstava u polju kulture, to je ono što je možda za nas bio glavni fokus. Mi kao organizacije koje radimo u neprofitnom sektoru smatramo da je naš rad u javnom interesu, i zbog toga smatramo da imamo pravo da budemo, jednim svojim delom, možda i većim, finansirani iz javnih budžeta. Ali ti javni budžeti se raspodeljuju na način koji apsolutno nije ni u skladu sa zakonom, niti je u skladu sa dobrim praksama kulturne politike“, navodi ona.
Mišljenja je da u Srbiji kulturnu politiku prave neznalice, odnosno ljudi koji apsolutno ne razumeju ni šta je uloga kulture, ni zašto je kultura važna za svako društvo.
„Kad kažem neznalice, ja mislim na one ljude koji dozvoljavaju da pojedinačni partikularni interesi određene partije ili određene ideologije mogu da spreče da se u kulturi i umetnosti pojavljuju kritički glasovi. Zato su neznalice. Oni ne shvataju da oni svojim politikama ne mogu da zapuše usta kritičkim glasovima koji dolaze iz tog polja, kao i iz bilo kog drugog, a mogu samo da razaraju sistem za koji su zapravo odgovorni. I svi drugi koji su smatrali da treba da otćute na takve načine uređivanja polja kulture su takođe saučesnici tog neznanja, saučesnici te zloupotrebe kulture“, kaže sagovornica N1.
Dodaje da društvo treba da finansira kritiku sopstvenog rada i svih procesa koji se u njemu dešavaju, te da samo na taj način ono postaje zdravo.
„Kritika koja dolazi, na primer, kroz umetnost i kulturu, i kroz javnu sferu, ona je koja treba da popravlja društvo. Ona koja treba da ukazuje na njegove slabe tačke, na nekakva skretanja. Ona koja treba da otvara debate, na kraju krajeva, o važnim ili osetljivim pitanjima. Zbog toga jedno društvo finansira umetnost i kulturu. A oni koji u određenom periodu imaju tu moć da donose važne odluke o tome kako se javna sredstva ulažu, oni nisu vlasnici kulture, oni nisu vlasnici javnih ustanova, oni nisu ni vlasnici tog budžeta. Oni su privremeno dobili posao da time upravljaju zarad dobrobiti društva“, objašnjava Cvetković.
Kao predstavnik Studentske liste na predstojećim izborima kaže da studentski program nudi jednu potpuno drugačiju politiku.
„Nadam se da nam to uskoro dolazi. Jedna od najvećih vrednosti ovog studentskog pokreta i celog ovog političkog procesa koji traje je vraćanje u fokus ideje o društvu. Vraćanje u fokus čitavog društva ideje o tome da mi jesmo zajednica, da jesmo zajedno, da zavisimo jedni od drugih, i da tako treba u tom društvu i da postojimo i da njime upravljamo. I mislim da je to, u stvari, možda jedna od okosnica i programa Studentske liste na ovim izborima i za naredni period, a to je da stvari moramo da radimo zajedno, u konsultacijama, tako da se niko ne oseća ugrožen i da se niko ne oseća isključen“, navodi Mirjana Cvetković.
Teme