Na parlamentarnim izborima 2023. više od 100.000 birača, odnosno oko 2,7 odsto onih koji su glasali, glasalo je van biračkog mesta, dok je u pojedinim opštinama taj udeo prelazio deset odsto. Zapisnici beleže i slučajeve ljudi koji su došli na biralište i saznali da su već glasali od kuće, kao i prijavljivanje preminule osobe za ovaj vid glasanja, piše BIRN. Sagovornici BIRN-a upozoravaju da bez kontrole ovaj mehanizam može biti zloupotrebljen za krađu glasova.
Oglas
Glasanje izvan biračkog mesta je pravo svakog punoletnog građanina Srbije koji je iz zdravstvenih razloga sprečen da glasa na biračkom mestu. Ipak, ovo pravo može se zloupotrebiti i za krađu glasova, piše BIRN.
Da je tako, pokazuju iskustva i podaci iz zapisnika sa prethodnih parlamentarnih izbora u Srbiji, prema kojima je u pojedinim opštinama više od 10 posto birača glasalo izvan biračkog mesta, a u više od 100 opština je na ovaj način glasalo preko tri procenta birača.
Bez efikasne kontrole glasanja van biračkog mesta, na parlamentarnim izborima održanim 2023. u glasačke kutije moglo je biti ubačeno listića u broju skoro dovoljnom da bi jedna izborna lista mogla da uđe u parlament. Prema podacima koje je iz zapisnika sa pomenutih izbora prikupljala Marijana Pajvančić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji, izvan biračkog mesta je glasalo više od 100.000 birača, što je oko 2.7 odsto građana koji su izašli na izbore.
Pajvančić smatra da je “reč o zloupotrebi jedne važne posebne mere”.
“Stvaranje uslova pod kojima birači ostvaruju svoja biračka prava, u praksi se koristi da bi se obezbedili tzv. sigurni glasovi i protivno svrsi zbog koje je ustanovljena. Meru ne treba menjati. Treba propisati procedure i mehanizme koji omogućuju kontrolu njene primene, kao i sankcije ukoliko se mera koristi protivno svrsi zbog koje je ustanovljena”, konstatuje Pajvančić u autorskom tekstu na Peščaniku.
Visoki procenti bude sumnju
Raša Nedeljkov, programski direktor “Crte”, objašnjava da je glasanje izvan biračkog mesta, pre svega, demokratska tekovina kojom se štiti pravo glasa osobama koje zbog svog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu, ali da treba imati u vidu da može da se zloupotrebi za krađu glasova. On, takođe, upozorava da treba oprezno pristupati sumnjama da se ovaj vid glasanja koristi isključivo za izbornu krađu.
“Prepreka za utvrđivanje da li je glasanje izvan biračkog mesta korišćeno za krađu glasova je da vi ne znate za koga su ti birači glasali. To može da se kasnije analizira i posmatra statistički, odnosno da se upoređuje koliko je ljudi glasalo izvan biračkog mesta u odnosu na prosek, kako bi se uhvatila odstupanja”, kaže Nedeljkov za BIRN.
Analizom podataka iz zapisnika, vidljivo je da su najviši procenti glasanja izvan biračkog mesta zabeleženi u pojedinim opštinama jugoistočne Srbije, ali i u dve opštine zapadne Srbije. Među 10 opština sa najvišim procentom građana izašlih na izbore koji su glasali izvan biračkog mesta na parlamentarnim izborima 2023. godine su Crna Trava, Bosilegrad, Babušnica, Ražanj, Rekovac, Merošina, Opovo, Svrljig, Mionica i Koceljeva.
U Crnoj Travi, zvanično, od kuće je glasalo čak 16 odsto birača, a u Bosilegradu oko 12 procenata. Iako je reč o opštinama sa visokim udelom seoskog stanovništava i sa najvišom prosečnom starošću, ove vrednosti su veoma visoke. Posmatrajući broj građana koji su glasali izvan biračkog mesta u opštini Babušnica, postaje upitno da li je logistički moguće sprovesti glasanje 645 ljudi u njihovim kućama tokom jednog izbornog dana na 41 biračkom mestu. U praksi, to bi podrazumevalo da su na svakom biračkom mestu članovi biračkog odbora u proseku obišli 15 građana koji su glasali od kuće.
Broj birača koji su glasali van biračkih mesta u pojedinim opštinama merio se desetinama. BIRN je prikupio podatke iz zapisnika na uzorku od pet opština kako bi se uporedili podaci za palamentarne izbore 2023, ali i lokalne izbore koji su u ovim opštinama održali 2022. i 2026. godine. Zapisnici pokazuju da je u Bosilegradu na biračkom mestu broj 1 na parlamentarnim izborima 2023. godine glasalo 85 birača izvan biračkog mesta, što je oko 16 odsto od broja upisanih birača. Na istim izborima, na biračkom mestu broj 4 u Kuli je glasalo 84 birača izvan biračkog mesta, odnosno 17 odsto upisanih birača. Godinu dana ranije, u Lučanima na lokalnim izborima, na biračkom mestu broj 25, na ovaj način glasalo je 77 birača, što je 10 odsto od upisanih.
Svi ovi brojevi i procenti otvaraju sumnje u regularnost glasanja, ali Raša Nedeljkov upozorava da im je potrebno pristupiti s oprezom i detaljno ih analizirati pre konačnog zaključka.
Prema njegovim rečima, analiza potencijalnih manipulacija glasanjem izvan biračkog mesta trebalo bi da uključuje više faktora.
“Trebalo bi uzeti u obzir starosnu strukturu stanovništva, da li u blizini biračkih mesta postoje starački domovi i slično, pa da se na osnovu toga donose ocene. Isto tako, viši procenat glasanja izvan biračkog mesta može da bude posledica bolje organizacije, pa je većem broj ljudi omogućeno da ovako glasaju. Ako znamo da je prosečni procenat glasanja izvan biračkog mesta između dva i tri posto, sve preko toga ostavlja sumnju da je bilo manipulacija”, kaže Nedeljkov navodeći da se u tom slučaju posmatraju dva scenarija. U prvom, analizira se koji bi rezultat bio da ti ljudi nisu glasali, a u drugom šta bi bilo da su glasali za opoziciju. “Zavisno od toga, može se sa većom pouzdanošću sumnjati da li je negde glasanje izvan biračkog mesta korišćeno za izborne manipulacije. A takvih primera je bilo, jer smo imali slučajeve da su ljudi dolazili na biračko mesto, a tamo im je rečeno da su već glasali van biračkog mesta”, kaže Nedeljkov.
Glasali mrtvi, odsutni i oni koji nisu znali da su prijavljeni
Primere potencijalne krađe glasova navodi i profesorka Pajvančić. Kako navodi, primera da su građani dolazili da glasaju na biračko mesto, iako su bili prijavljeni za glasanje izvan biračkog mesta, bilo je u opštinama Kovačica, Stara Pazova i Bačka Palanka. Takođe, kako navodi, za ovaj vid glasanja u Kovačici je prijavljena preminula osoba.
“Tako je na jednom biračkom mestu (u Zrenjaninu, op.a.) tim za glasanje van biračkog mesta zatekao birača koji, kako u primedbi na zapisnik piše: `Živ i zdrav hoda po dvorištu i hrani svinje. Kaže da nema pojma ko ga je prijavio da glasa van biračkog mesta`. Drugi primer (iz Kovačice, op. a.) govori o biraču koji glasa van biračkog mesta, a koji, kako potvrđuju komšije i rodbina, nije svestan. Međutim, njegova žena je svojevoljno i bez njegove saglasnosti obavila sve i glasala umesto njega, pa podnosilac primedbe traži da se glasanje na tom biračkom mestu poništi”, navodi Pajvančić.
Čeda Aleksić, koji je ispred Studentske liste zadužen za kontrolu izbora, kaže da je primera pokušaja krađe glasova preko glasanja izvan biračkog mesta bilo na proteklim lokalnim izborima održanim u martu 2026. godine.
“Najviše manipulacija se dešava kad samo vladajuća stranka pošalje samo svoje kontrolore na teren, a ne ode niko od predstavnika opozicije. U tom slučaju, članovi biračkog odbora i ne odu na adrese, već je to najčešće jedno mesto, na primer kafana, u kojoj se zaokruže svi listići, a ljudi koji su formalno prijavljeni i ne glasaju. Ukoliko nema kontrolora opozicije, ti glasački listići se samo pokupe i ubace u glasačku kutuju na biračkom mestu. S druge strane, tamo gde smo imali kontrolore i gde smo išli na adrese, dobar deo tih prijavljenih nije ni glasao jer nisu ni bili na adresama kad su došli članovi biračkog odbora”, kaže Aleksić.
Kao dodatni problem kontrole procesa glasanja izvan biračkog mesta, Marijana Pajvančić ističe da su članovi biračkog odbora isključeni iz dela postupka u kome se birači prijavljuju opštinskoj izbornoj komisiji da žele da glasaju van biračkog mesta.
“Oni mogu biti deo tročlanog tima u koji ulaze i predstavnici opozicije, koji odlazi kod birača. Po povratku, na biračkom mestu kontrolišu da li je birač potpisao potvrdu za glasanje van biračkog mesta, ime birača zaokružuju u biračkom spisaku, dok u napomeni upisuju da je birač glasao van biračkog mesta. U praksi problema ima i kada opozicija insistira da bude deo tima koji odlazi na glasanje van biračkog mesta. U jednom od primera nalazimo da predsednik biračkog odbora nije dozvolio da predstavnik opozicije bude deo tima”, navodi Pajvančić.
Krađu moguće sprečiti
Na pitanje na koji način je moguće sprečiti ovu vrstu izborne krađe, Raša Nedeljkov odgovara da je suština u dobro organizovanim i edukovanim članovima biračkog odbora.
“Jedini mehanizam koji ovo može da spreči je budan i sposoban član biračkog odbora koji radi odgovorno i prati integritet glasanja van biračkog mesta”, zaključuje Nedeljkov.
Na pitanje da li će Studentska lista moći da organizaciono pokrije sva biračka mesta i spreči krađu glasova, Čeda Aleksić odgovara potvrdno.
“Na tome radimo godinu dana. Tokom tog perioda obučavali smo kontrolore i članove biračkih odbora i pravili infrastrukturu. Te obuke još traju, a deo svojih mesta u biračkim odborima i ljudi ustupiće nam i stranke koje neće učestvovati na parlamentarnim izborima”, kaže Aleksić.
Naš sagovrnik ukazuje i na pojavu koja obeshrabruje glasače, iako, kako ocenjuje, za to nema razloga.
“Nama se čini da se i previše potencira priča o velikim manuplacijama glasovima i izbornim krađama. Na taj način se stvara negativan sentiment kod građana, u smislu da će izbori ionako biti pokradeni, pa izlazak na glasanje nema smisla. Naša je poruka da niko ne može da nam pokrade naše glasove ako je obezbeđena kontrola izbornog procesa i biračkih mesta”, ističe Aleksić.
Teme