Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja, ocenjuje se u novoj analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Oglas
Za vreme vlasti SNS nezaposlenost je pala, plate su porasle, priliv direktnih stranih investicija se nastavio i izgrađeno je mnogo kilometara novih auto-puteva ali je ekonomski rast bio sporiji nego pre 2012. i sporiji nego u najvećem delu regiona.
Analiza je pokazala da je prosečan ekonomski rast Srbije u periodu 2012-2025. bio 2,4 odsto godišnje prema 4,2 odsto u periodu 2001-2011.
Posmatrano prema devet ekonomija regiona, prosečan rast Srbije bio je veći jedino od rasta Severne Makedonije i, marginalno, Bugarske, dok su brže rasle ekonomije Kosova, Albanije, Crne Gore, Rumunije, BiH i Hrvatske, navodi se u analizi.
"Rast Srbije pod vlašću SNS bio je umeren po svim merilima a predstava Srbije kao šampiona rasta jednostavno nije potkrepljena podacima", ističe se u analizi Bečkog instituta.
Takođe, zasposlenost za vreme vlasti SNS stagnira od 2019. a rast plata uglavnom su apsorbovali viši troškovi života, dok je nejednakost porasla a obim socijalne zaštite smanjen, navodi analitičar WiiW Branimir Jovanović u tekstu "Srpska ekonomija pod Vučićem: Daleko od čuda".
Navodi se da je potrošnja na socijalnu zaštitu opala sa oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2011. na 2,8 odsto u 2023.
Dalje se ocenjuje da siromaštvo, nejednakost i socijalna kohezija nisu prioritet vlada SNS i da je jedno objašnjenje za to ideološko, odnosno SNS, kao desničarska stranka, ima malo poverenja u socijalnu zaštitu i malo brige za siromašne.
"Drugo, manje blagonaklono objašnjenje je političko - trajno siromaštvo stvara glasačko telo koje se uoči izbori može mobilisati jednokratnim isplatama, što su vlade predvođene SNS više puta koristile", navodi se u analizi i dodaje da bi mreža socijalne zaštite koja dobro funkcioniše učinila takva davanja mnogo manje efikasnim.
Navodi se i da priliv direktnih stranih investicija nije veći nego pre vlasti SNS i da strani investitori u Srbiji danas više zarađuju nego što su njihove nove investicije u zemlju.
Priliv direktnih stranih investicija u period 2012-2025. bio je 5,7 odsto BDP u proseku godišnje, što je doprinelo dovođenju tehnologije i poslovnih praksi u zemlju uz istovremnu podršku izvozu i integraciju srpskih kompanja u globalne lance vrednosti.
Međutim, snažan priliv direktnih stranih investicija nije ništa novo za Srbiju - u periodu 2001-2011. u proseku je bio 6,1 odsto BDP ili nešto više, pokazuju zvanični podaci. U 2025. je priliv pao na 3,9 odsto BDP a ove godine će verovatno biti još manji, procenjuje WiiW.
Isto tako, javna ulaganja donela su auto-puteve ali je ostali deo infrastrukture dodatno zaostao za standardima EU, dok su domaće privatne investicije stagnirale.
Zato je, smatra Jovanović, mnogo toga na kocki 25. oktobra, kada se održavaju vanredni parlamentarni izbori, uključujući pravac ekonomske politike Srbije.
Prema njegovim rečima, ako SNS i Vučić pobede, verovatno će se nastaviti sadašnji ekonomski model koji počiva na stranim investicijama i izgradnji auto-puteva a indiferentan je prema nejednakosti i domaćem preduzetništvu.
Istovremeno, promena vlade ne bi garantovala bolji ishod ali bi barem otvorila vrata za preispitivanje ekonomske politike i za novi početak, navodi se u analizi WiiW.
Teme