Redovno ili povremeno štedi 66 odsto punoletnih građana Srbije a svega 16 odsto trenutno investira, pokazuje istraživanje koje je M2S Research sproveo među punoletnim građanima Srbije. Na pitanje koliko dugo bi mogli da izdrže bez tekućih prihoda, devet odsto ispitanika je odgovorilo: Manje od mesec dana. Isto toliko je reklo da može da izdrži i duže od tri godine.
Oglas
Podaci, kako je navedeno na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja rezultata istraživanja, pokazuju jasnu razliku između kulture štednje, koja je već široko prisutna, i kulture investiranja, koja se u Srbiji tek razvija.
Tri od četiri štediše (75%) novac odvajaju prvenstveno zbog nepredviđenih i vanrednih situacija. Sa godinama ovaj motiv postaje još izraženiji, dok mlađi češće štede za putovanja, veće kupovine ili sopstvenu nekretninu.
Istraživanje tako pokazuje da se finansijski prioriteti menjaju kroz različite životne faze, ali da potreba za sigurnošću ostaje zajednička svim generacijama.
„Jedan od najupečatljivijih zaključaka istraživanja jeste da ljudi uglavnom ne štede da bi se obogatili, već da bi imali zaštitu kada se dogodi nešto nepredviđeno. To je veoma važna polazna tačka kada govorimo o finansijskoj edukaciji i postepenom prelasku sa prostog odvajanja novca na dugoročno finansijsko planiranje“, rekao je Georgi Hristov iz kompanije „Tavex zlato&srebro“ i finansijski analitičar.
Evri u slamarici
Čak 46 odsto štediša drži gotovinu u stranoj valuti kod kuće, što je najrasprostranjeniji način štednje zabeležen istraživanjem.
Bankarske proizvode češće koriste građani sa višim prihodima i višim nivoom obrazovanja, dok gotovina ima posebno snažno prisustvo među finansijski ranjivijim grupama.
Strah od inflacije
Rast troškova života utiče ne samo na kupovnu moć već i na mogućnost domaćinstava da izdvajaju novac za budućnost. Gotovo polovina građana zabrinuta je zbog uticaja inflacije na kupovnu moć i vrednost svojih ušteđevina i investicija.
“Inflacija najviše zabrinjava žene, starije od 70 godina i građane nižeg obrazovanja i prihoda”, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.
Nekretnine kao zaštitu od inflacije prepoznaje 45 odsto ispitanika, stranu valutu 37 odsto, slede investiciono zlato, dinarski keš, štedni račun, investicioni fondovi, bankarski depozit i akcije.
Mladi imaju najmanju finansijsku rezervu
Na pitanje koliko dugo bi mogli da izdrže bez tekućih prihoda, devet odsto ispitanika je odgovorilo: Manje od mesec dana. Isto toliko je odgovorilo da može da izdrži i duže od tri godine.
Od jednog do dva meseca bez tekućih prihoda izdržalo bi 18 odsto ispitanika, dok 49 odsto ima rezervu za period između tri i 12 meseci.
Međutim, među mladima je situacija znatno ranjivija – približno 45 odsto ispitanika mlađih od 30 godina ima finansijsku rezervu dovoljnu za najviše dva meseca.
Rezultati ukazuju da finansijska otpornost ne zavisi samo od spremnosti ljudi da štede, već u velikoj meri i od nivoa njihovih prihoda i raspoloživih sredstava.
“Kada neko ima rezervu za od tri do šest meseci, tada može da počne da investira”, naveo je Hristov.
Mladi ulažu u kriptovalute
Prema ovom istraživanju 16 odsto punoletne populacije u Srbiji investira.
Prelazak sa „odvajanja novca“ na „investiranje“ najvidljiviji je među osobama od 30 do 49 godina starosti i domaćinstvima sa višim prihodima.
Najčešća investiciona imovina među trenutnim investitorima su - nekretnine, u koje ulaže 48 odsto ispitanika.
Slede investicioni fondovi, akcije i investiciono zlato (19%).
Iako nekretnine ostaju vodeća imovina, mladi investitori pokazuju drugačiji, “digitalniji” profil.
“Među investitorima do 29 godina, akcije (36%) i kriptovalute (37%) znatno su zastupljeniji nego među starijim grupama”, navodi se u istraživanju.
Investicije vođene sigurnošću
Motiv broj jedan za investiranje je finansijska rezerva u slučaju gubitka ili smanjenja prihoda, a ne maksimalni prinos (43% ispitanika).
Sledi pomoć porodici, obrazovanje i budućnost dece, kupovina nekretnine…
Kada biste sutra dobili 10.000 evra
Na pitanje šta bi uradili kada bi sutra dobili 10.000 evra, trećina ispitanika je odgovorila da bi ih stavila na račun u banci.
Sledi investiranje u nekretnine, zadržavanje keša, kupovina inesticionog zlata, ulaganje u biznis, putovanja, otplatu duga, i na kraju - ulaganje u akcije, ETF-ove i kriptovalute.
Opreznost i rizik
Još jedna karakteristika tržišta je relativno visoka averzija prema riziku, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.
Čak 56 odsto štediša i investitora radije bi izabralo sigurniju opciju sa manjim potencijalnim prinosom, dok je svega 18 odsto spremno da prihvati veći rizik u zamenu za mogućnost ostvarivanja većeg prinosa.
Oprez prema riziku dodatno raste sa godinama i posebno je izražen kod građana sa nižim prihodima i nižim nivoom obrazovanja. Takav odnos prema riziku pomaže da se objasni snažno prisustvo tradicionalnih i materijalnih oblika ulaganja, pre svega nekretnina i zlata.
Direktorka agencije "M2S Research" koja je radila istraživanje Olivera Despotović, rekla je da istraživanje pokazuje visok nivo straha ispitanika od rizika i konzervativizam populacije.
U istraživanju, u kojem je učestvovalo 2.008 ispitanika, najviše ispitanika pripada starosnoj dobi od 30 do 69 godina, a kada je reč o obrazovanju najviše ih (65 odsto) ima završenu srednju školu.
Teme