Nemački "Die Welt" objavio je tekst o ovogodišnjoj turističkoj sezoni u Hrvatskoj. List upozorava da bi kratkoročna želja za većom zaradom mogla da ugrozi najvažniju granu zemlje - turizam.
Autor članka Volker Korsten opisuje sopstvene utiske s područja između Zadra i Splita, kao i s jadranskih ostrva. Ističe da su plaže tokom leta 2026. primetno praznije nego prethodnih godina, da na putevima nema uobičajenih gužvi i da čak i u avgustu, vrhuncu sezone, starim gradskim jezgrom Zadra i Šibenika može da se šeta bez velikih gužvi.
Šta su razlozi, pita se autor berlinskog lista "Die Welt"? Pritom naglašava da to nikako nije bila klima, koju opisuje gotovo idealnom.
More je, navodi, bilo izuzetno čisto i prijatne temperature, a vremenske prilike sunčane i bez ekstremnih vrućina.
"Sve je bilo, kao i uvek, odlično, sve toliko dugo dok se ništa ne konzumira, ništa ne radi na plaži i ne gleda račun za smeštaj i posetu restoranima."
Sladoled, palačinke, aperitiv…
Prema pisanju "Welta", problem počinje upravo u trenutku kada turisti pogledaju račune, odnosno cene - za smeštaj, restorane i druge turističke sadržaje. Nemački list kao primer navodi cene u Zadru.
U turistički najposećenijim delovima grada kuglica sladoleda košta najmanje tri evra, dok se u sporednim ulicama još može pronaći za oko dva evra, piše "Die Welt".
I dodaje kako Aperol Spritz, zavisno od lokacije ugostiteljskog objekta, košta između devet i jedanaest evra.
"Welt" takođe navodi da je cena jednog od najpopularnijih dalmatinskih jela, lignji na žaru, u 2026. godini u mnogim konobama porasla na oko 25 evra, dok je "godinu ranije iznosila oko 20 evra".
Shutterstock/margouillat photo
Kao simbol poskupljenja list ističe primer palačinki u jednom kiosku na plaži pokraj Šibenika:
"Pre uvođenja evra 2023. godine koštale su sedam kuna, odnosno oko jedan evro. Nakon prelaska na evro cena je porasla na dva evra, a ove godine na čak pet evra!"
Možda vas zanima
3 dana
8 h
Cene rasle brže od kvaliteta
Pozivajući se na podatke Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, "Welt" navodi da su cene u turizmu između 2015. i 2024. porasle za 70 odsto. Istovremeno se podseća da je aktuelna stopa inflacije u Hrvatskoj 4,4 odsto, dok je na obali, prema oceni autora, rast cena još izraženiji.
Iako hrvatsko Ministarstvo turizma službeno tvrdi da je broj službeno registrovanih noćenja u julu bio nešto veći nego godinu ranije, autor teksta podseća na brojne izveštaje o praznim plažama i hotelima:
"Ko te tvrdnje (Min. turizma, nap. red.) uporedi s sopstvenim utiscima, pomisli na Potemkinova sela."
Kritike strategije razvoja turizma
Nemački list podseća da hrvatske vlasti žele da razvijaju održiviji i kvalitetniji oblik turizma, pri čemu se kao uzor često spominje Majorka.
Međutim, prema oceni autora, Hrvatska je kada je reč o cenama već krenula tim putem, ali kvalitet infrastrukture, hotela, privatnog smeštaja, gastronomije i usluge još uvek zaostaje za nivoom cena koje se od gostiju traže:
"Gotovo pedeset godina socijalističke Jugoslavije ne može tako brzo da se izbriše."
Možda vas zanima
4 dana
1 nedelja
Na kraju članka prenosi se izjava žene iz mesta kraj Šibenika koja turistima iznajmljuje apartmane. Ona smatra da su mnogi nakon uvođenja evra zaključili da prihod koji su nekada ostvarivali tokom četiri letnja meseca mogu da zarade u samo dva meseca, pa su nastavili da povećavaju cene:
"Mnogi su ovde nakon uvođenja evra videli da novac koji su ranije zarađivali u četiri meseca sezone sada mogu da zarade u dva. A onda su se zapitali: zašto ne i u jednom?", citira njene reči nemački list.