Na biračkom spisku Srbije ima skoro 116.000 birača sa prebivalištem na Kosovu, što je u poređenju sa parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine više za preko 20.000. Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice kaže da toliko uvećanje broja birača uliva ogromnu sumnju u ceo izborni proces, te da ne znaju odakle se taj broj stvorio, jer ne postoje informacije o naseljavanju.
Oglas
U uključenju u program N1 televizije Zoran Savić je, govoreći o skoku birača na Kosovu i Metohiji, rekao da se srpska zajednica na tom prostoru nalazi u najgoroj mogućoj situaciji od 1999. godine, te da ne postoje informacije o bilo kakavom doseljavanju koje bi moglo da utiče na porast birača.
„Toliko je netransparentan izborni proces i generalno podaci koji su zaista od javnog značaja za srpsku zajednicu. Tih 20.000 birača više, to zaista uliva jednu ogromnu sumnju u ceo proces i mi zapravo ne znamo odakle se taj broj stvorio“, naveo je on.
Kao konkretan primer navodi opštinu Peć u kojoj je na biračkom spisku 4.000 glasača, dok, prema njegovim rečima, tamo živi 600 ili 700 Srba.
„Naravno, to ne mora da znači da ti birači žive konkretno u Peći. Možda su to raseljena lica, to mogu takođe biti i Albanci sa pravom glasa u Srbiji, ali problem je što je to netransparentno, i mislim da država Srbija zaista treba da objasni odakle se stvorio toliki broj i ko su ti birači. Takođe su brojevi sumnjivi, da tako kažem, i u Prištini, i Podujevu. Imate glasače gde znamo da sigurno nema Srba, ali opet, i ako su raseljeni, ipak mora da se prikaže ko su ti ljudi, odakle glasaju, jer time se zaista sumnja u ceo izborni proces“, objašnjava sagovornik N1.
Savić kaže i da nije realno da svi budu raseljena lica, jer je ogromna disproporcija između broja koji je u biračkom spisku.
„Konkretno u slučaju Peći, ispada da je 3.200 ljudi raseljeno, odnosno da se i dalje vode na Peć. I to je stvar na koju ukazujemo i mi kao organizacija, ali i ostale kolege godinama unazad. Mi imamo uzdrmano poverenje, najblaže rečeno, u čitav izborni proces, pogotovu što se tiče građana sa Kosova. Tako da, što se mene tiče, to zaista ne može biti baš realno, jer je ogroman broj u pitanju. Sigurno je oko 80 odsto ljudi koje ja znam, koji su se odselili, samim tim, automatski su promenili prebivalište. Tako da ja ne verujem da su se neki ljudi odselili pre 10 godina, a da su zadržali, recimo, dokumenta koja se vode na opštine na Kosovu, koje izdaje Republika Srbija“, kaže on.
Upravo tu se, kako kaže, stvara problem gde građani mogu da posumnjaju koliki je broj ljudi koji glasaju u Srbiji. Upozorava i da se na biračkom spisku javljaju ista imena na jednom spisku upisana na ćirilici, a na drugom na latinici.
„To pokazuje ogroman problem i koliko je birački spisak zapravo neažuriran i koliko nije transparentan. Kolege novinari, i kolege iz civilnog društva, zaista su tražili podatke godinama unazad, i pre ovih izbora, čak i za izbore iz 2023. Ali mi nemamo nikakav odgovor od nadležnih institucija. I to nije problem samo sa biračkim spiskom“, kaže Savić.
Govoreći o pritiscima koji trpe Srbi sa Kosova, navodi da nije mnogo drugačija nego u prethodnim izbornim cikljusima.
„Ja imam informacije koje su sigurno tačne da su direktori i predstavnici institucija koje rade u sistemu Republike Srbije pozvali svoje zaposlene na neke mini sastanke, gde su dogovarali da se kolektivno glasa, da će da budu sigurno organizovani neki autobusi gde će ići preko administrativnog prelaza. Sa druge strane, ono što malo širi optimizam je da su se mladi zaista zainteresovali za ovaj izborni proces. Naravno, za to je zaslužna pre svega Studentska lista. Oni se preko društvenih mreža organizuju za prevoz do izbornih mesta preko administrativnog prelaza", naveo je on
Iako navodi da će biti zanimljivo videti kakav će biti procenat glasanja Srba sa Kosova, Zoran Savić iz nevladine organzacije "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice kaže da nije optimista što se tiče dela koji će glasati, a koji su vezani egzistencijalno za institucije Republike Srbije.
Teme