Glečer Tvejts na Antarktiku, poznat i kao glečer Sudnjeg dana, topi se „agresivnije” nego što se ranije predviđalo, što znači da bi njegov uticaj na globalni rast nivoa mora mogao da bude dvostruko veći od dosadašnjih procena, pokazalo je novo istraživanje tima glaciologa.
Oglas
Glečer Tvejts na Zapadnom Antarktiku dobio je nadimak glečer Sudnjeg dana zbog katastrofalnih posledica koje bi izazvalo njegovo urušavanje. Zbog toga predstavlja veliku nepoznanicu u predviđanjima rasta nivoa mora širom sveta, piše CNN.
Ovaj glečer, čija je površina približna veličini Floride, nalazi se u jednom od najnepristupačnijih područja na Zemlji. Povlači se već decenijama, a led koji se topi trenutno doprinosi rastu globalnog nivoa mora za oko četiri odsto.
Međutim, procesi koji dovode do njegovog povlačenja izuzetno su složeni, zbog čega je teško precizno predvideti njegov budući razvoj.
To je, ipak, veoma važan zadatak, jer Tvejts sadrži dovoljno leda da, u slučaju potpunog urušavanja, podigne nivo mora za više od 60 centimetara. Pošto istovremeno deluje kao čep koji zadržava ogromni antarktički ledeni pokrivač, njegovo urušavanje moglo bi na kraju da dovede do porasta nivoa mora od oko tri metra, što bi imalo razorne posledice po priobalne zajednice od Majamija do Manile.
Visoke litice glečera Tvejts, snimljene iz aviona „Tvin Oter” Britanskog antarktičkog instituta.
Glaciolozi sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu i NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon razvili su novi model ledenog pokrivača za koji tvrde da vernije prikazuje procese koji se odvijaju ispod ovog ledenog giganta.
Brzo povlačenje Tvejtsa pokreću procesi koji se odvijaju na njegovoj liniji uzemljenja, odnosno mestu na kojem se led izdiže sa morskog dna i počinje da pluta na okeanu kao ledena polica.
Međutim, dok su dosadašnji modeli ledenih pokrivača uglavnom tretirali liniju uzemljenja kao fiksnu i relativno stabilnu granicu, „počeli smo da uviđamo da je situacija ispod velikih glečera koji se završavaju u okeanu drugačija”, rekao je glavni autor istraživanja Matija Pođineli, naučnik na projektu Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, koji je u vreme istraživanja radio kao istraživač nauke o Zemljinom sistemu na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.
Satelitski podaci pokazuju da linija uzemljenja zapravo predstavlja zonu uzemljenja, koja ponekad može biti široka nekoliko kilometara. U nju morska voda neprestano ulazi i izlazi pod uticajem plime i oseke, podižući i spuštajući debelu ledenu masu. Taj proces poznat je kao „plimno pumpanje”.
Na taj način relativno topla okeanska voda prodire duboko ispod ledenih pokrivača i izaziva intenzivno topljenje, objasnio je Pođineli.
Kada su naučnici prilagodili modele tako da obuhvate i zonu uzemljenja, otkrili su da bi Tvejts do 2100. godine mogao da doprinese porastu nivoa mora za čak 3,05 centimetara, što je dvostruko više od ranijih procena. To bi se moglo dogoditi čak i bez daljeg globalnog zagrevanja, navodi se u rezultatima istraživanja objavljenim u ponedeljak u časopisu Nature Communications.
Povezani tekst: Naučnici su istražili duboko ispod glečera Sudnjeg dana. Ono što su otkrili moglo bi da predstavlja katastrofu za planetu.
Tlo na kojem se Tvejts nalazi spušta se prema unutrašnjosti, što znači da se, kako se glečer topi, sve veća količina leda izlaže toploj okeanskoj vodi. Međutim, topografiju ispod glečera dodatno komplikuju dva važna podvodna grebena koji zadržavaju led i sprečavaju ga da brže otiče u okean.
Istraživanje je pokazalo da procesi topljenja u zoni uzemljenja ubrzavaju odvajanje leda od velikog grebena Muginot. Naučnici procenjuju da postoji 60 odsto verovatnoće da će led izgubiti oslonac na tom grebenu do kraja ovog veka. Nakon toga, glečer bi mogao brzo da se povlači niz nagnutu stensku podlogu prema sledećem velikom grebenu.
Rezultati ukazuju na to da su posledice gubitka glečera Tvejts možda bile potcenjene. Porast nivoa mora od 3,05 centimetara možda ne deluje mnogo, ali bi mogao značajno da poveća opasnost za stanovništvo priobalnih područja.
„Naši rezultati ukazuju na veći rizik od poplava u priobalnim područjima i veću izloženost njihovim posledicama nego što se očekivalo u narednim decenijama”, rekao je Erik Rinjo, jedan od autora studije i profesor nauke o Zemljinom sistemu na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.
Ted Skambos, viši istraživač u Centru za nauku o Zemlji i posmatranje pri Univerzitetu Kolorado u Bolderu, koji nije učestvovao u istraživanju, izjavio je da bi ovi rezultati mogli da budu „prekretnica u predviđanju rasta nivoa mora usled promena na glečeru Tvejts”.
Ipak, on i drugi stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razumeli uticaji različitih procesa topljenja u zoni uzemljenja. Za to će biti neophodno prikupiti i neposredne podatke iz prostora ispod glečera.
„Još mnogo toga moramo da saznamo o procesima u zoni uzemljenja da bismo mogli pouzdano da predvidimo kojom brzinom će se led gubiti”, rekao je Robert Larter, morski geofizičar iz Britanskog antarktičkog instituta, koji takođe nije učestvovao u studiji.
On je dodao da je okruženje ispod Tvejtsa, kojem je veoma teško pristupiti, još složenije nego što je opisano u naučnom radu.
Prema rečima Rinjoa, sledeći korak je prikupljanje podataka direktnim posmatranjem linije uzemljenja glečera. Naučnici planiraju da otputuju na to područje 2028. godine i postave instrumente koji će beležiti kretanje morske vode u zonu uzemljenja i iz nje.
„Već decenijama smo svesni uticaja klimatskih promena na osetljive ledene pokrivače naše planete, ali poslednjih godina sve više shvatamo šta se zaista događa na donjoj strani glečera poput Tvejtsa, što izaziva još veću zabrinutost”, rekao je Rinjo.
On je istakao da svet mora odmah da smanji zagađenje koje zagreva planetu kako bi se ograničile posledice klimatskih promena. Ipak, upozorio je da se i u tom slučaju može očekivati dalji rast nivoa mora zbog štete koja je već načinjena.
Teme