Na današnji dan dogodilo se:
Oglas
70. p.n.e. Rođen je Publije Vergilije Maron, najznamenitiji pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida" i pastirskih pesama ("Bukolike" ili "Ekloge") i didaktičkog speva "Georgike". Danteov vodič kroz podzemni svet ("Pakao") je uzor latinskog i zapadnoevropskog književnog stvaralaštva.
1529. Završena je prva opsada Beča povlačenjem otomanske vojske sultana Sulejmana II Veličanstvenog.
1542. Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.
1581. Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu je izvedena prva celovečernja baletska predstava ("Ballet Comique de la Reine"), pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.
1582. U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela je primena Gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano deset dana, a 5. oktobar 1582. postao je 15. oktobar.
1608. Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileja, posle čije smrti je nasledio katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.
1791. Rođen je Sima Milutinović Sarajlija, jedan od najznačajnijih i, uz Lukijana Mušickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. Učestvovao je u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. na Cetinju je bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša (spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore").
1817. Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro je u izbeglištvu u Švajcarskoj.
1894. Pod optužbom za veleizdaju, u Parizu je uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.
1917. U šumi Vensen, nadomak Pariza streljana je Mata Hari, najpoznatija špijunka u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesačica, specijalizovana za egzotične plesove iz Indije i sa Jave, važila je za najlepšu ženu sveta svog vremena, a osuđena je na smrt zbog špijunaže u korist Nemačke.
1928. Nemački dirižabl "Graf Cepelin" je obavio prvi komercijalni let preko Atlantika.
1945. Premijer "višijevske Francuske" u Drugom svetskom ratu Pjer Laval pogubljen je zbog predaje zemlje nacističkoj Nemačkoj.
1946. Nacistički lider Herman Gering izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre izvršenja smrtne kazne na koju ga je osudio Međunarodni sud za ratne zločine u Nirnbergu.
1949. U Mađarskoj su pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai. Na montiranom sudskom procesu oni su osuđeni na smrt kao "buržoaski revizionisti i titoisti". Posmrtno su rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti.
1964. Nikita Hruščov je smenjen sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a na njegovo mesto je došao Leonid Brežnjev. Novi premijer postao je Aleksej Kosigin.
1989. Umro je Danilo Kiš, jedan od najvećih pisaca novije srpske književnosti čije je delo značajno doprinelo njenoj afirmaciji u svetu. Preveden je na mnoge svetske jezike i dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada. ("Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", "Čas anatomije").
1993. Nobelovu nagradu za mir dobili su predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi.
1997. Kongoanski pobunjenici ušli su u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu. Nakon četvoromesečnog građanskog rata, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.
1998. Na osnovu dogovora predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i američkog izaslanika Ričarda Holbruka, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali su sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne posmatračke misije na Kosovu.
2003. Kina je lansirala svoj prvi kosmički brod sa ljudskom posadom. U letelici "Šendžou pet" bio je astronaut Jang Livei.
2006. Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
2007. Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
2013. Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine se prvi put u istoriji plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu.
2017. Na parlamentarnim izborima konzervativna Austrijska narodna partija (OVP) osvojila je najviše glasova, potom desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), dok je na trećem mestu Socijaldemokratska stranka Austrije (SPO). Sebastijan Kurc imenovan je u decembru za kancelara na predlog koalicije OVP-FPO, i tako postao najmlađi kancelar u istoriji Austrije.
2017. U eksploziji kamiona-bombe u Mogadišu, najsmrtonosnijem pojedinačnim napadu u istoriji Somalije poginulo je više od 300 ljudi.
2020. Predsednik Kirgizije Soronbaj Ženbekov podneo je ostavku nakon višednevnog političkog haosa u zemlji i protesta posle parlamentarnih izbora.
2022. U eksploziji u rudniku uglja u gradu Amasra na severu Turske poginula je 41 osoba.
2023. Izraelska vojska je identifikovano 126 talaca u rukama Hamasa posle iznenadnog napada te palestinske islamske ekstremističke organizacije 7. oktobra na izraelsku teritoriju.
Teme