Dok se u većini zemalja učtivost podrazumeva uz reči poput „molim“ i „hvala“, u nordijskim jezicima ne postoji univerzalni izraz koji ima direktan prevod za „molim Vas".
Oglas
To, međutim, ne znači da su stanovnici Danske, Švedske, Norveške, Islanda i Finske manje ljubazni, već da učtivost iskazuju na drugačije načine – tonom glasa, izborom reči i načinom obraćanja, prenosi RTS.
Jedna od prvih stvari koje putnici obično nauče na stranom jeziku jesu osnovni izrazi poput „zdravo“, „doviđenja“, „molim“ i „hvala“. Međutim, u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Islandu i Finskoj ne postoji jedna reč koja u svim situacijama ima istu ulogu kao „molim Vas“.
Zbog toga se stranci prilikom naručivanja kafe, kupovine u prodavnici ili obraćanja nepoznatim ljudima mogu naći u nedoumici kako da nešto zatraže, a da ne zvuče nepristojno.
Ipak, lingvisti objašnjavaju da odsustvo takve reči ne znači i odsustvo učtivosti, već ukazuje na drugačije kulturne i društvene obrasce komunikacije.
Učtivost nije uvek u rečima
Lingvista dr Džejms Puhovski, istraživač u Norveškom centru za pisanu kulturu, ističe da potraga za doslovnim prevodom reči „molim vas“ (please na engleskom) nije najbolji način da se razumeju pravila učtivosti u nordijskim zemljama.
U Danskoj se, na primer, prilikom naručivanja peciva u pekari može upotrebiti izraz "må jeg bede om", što znači „mogu li da zamolim za“, čime se pokazuje ljubaznost.
U Švedskoj se zahtevu često dodaje reč "tack", odnosno „hvala“, dok se u Norveškoj učtivost može iskazati podizanjem intonacije na kraju rečenice i osmehom.
Nastavnica danskog jezika Danijela Humelgren objašnjava da je neposrednost važna odlika komunikacije u Danskoj.
„Ovde se ceni efikasnost, a komunikacija je uglavnom direktna“, kaže Humelgren.
Prema njenim rečima, preterana učtivost ponekad može biti doživljena kao nepotrebna, pa čak i iritantna, ukoliko usporava komunikaciju.
Društvo jednakih ne insistira na formalnostima
Puhovski smatra da su jezičke razlike tesno povezane sa društvenim vrednostima nordijskih zemalja, u kojima se posebno neguje princip jednakosti.
U svakodnevnom govoru društvene razlike su manje naglašene, a formalni oblici obraćanja, poput „gospodin“ i „gospođa“, uglavnom su izašli iz upotrebe.
Takav način komunikacije odražava shvatanje da su ljudi ravnopravni, bez obzira na društveni položaj ili klasnu pripadnost.
Ovaj princip često se povezuje sa takozvanim Janteovim zakonom, skandinavskim društvenim shvatanjem prema kojem niko ne bi trebalo da sebe smatra posebnijim ili važnijim od drugih.
Zbog toga se u svakodnevnim razgovorima manje pažnje posvećuje naglašavanju statusa i formalnom iskazivanju poštovanja.
Umesto upotrebe reči koje ukazuju na poniznost ili posebno uvažavanje sagovornika, učtivost se prenosi načinom formulisanja rečenice, tonom i kontekstom.
Slične društvene norme prisutne su i u Finskoj, iako finski jezik, za razliku od danskog, švedskog, norveškog i islandskog, pripada drugoj jezičkoj porodici.
„Jezik je više od reči. Važno je i kako predstavljate neku ideju“, naglašava Puhovski.
Kako biti ljubazan bez reči „molim Vas“
Za posetioce nordijskih zemalja najvažnije je da razumeju lokalne običaje i prilagode im način komunikacije.
Humelgren savetuje putnicima da posmatraju kako se stanovnici obraćaju jedni drugima, zaposlenima u prodavnicama i restoranima, ali i potpunim strancima.
„Potrebno je da prilagodite nivo učtivosti sredini u kojoj se nalazite. Posmatrajte situacije oko sebe kako biste se navikli na to šta se smatra učtivim, a šta ne“, objašnjava ona.
Čak i bez poznavanja jezika, pažnja se može obratiti na intonaciju, govor tela i način obraćanja.
U Švedskoj je jedan od najjednostavnijih načina da se pokaže učtivost dodavanje reči tack, odnosno „hvala“, prilikom upućivanja zahteva.
Istraživanja pokazuju da je upotreba ove reči povezana sa idejama jednakosti i uzajamnosti, a ne sa iskazivanjem poniznosti.
Slični izrazi koriste se i u drugim nordijskim zemljama. Danci kažu tak, Norvežani i Islanđani takk, dok Finci upotrebljavaju reč kiitos.
Ipak, stranci ne moraju da strahuju da će ostaviti loš utisak ako prilikom naručivanja kafe ne upotrebe neki od ovih izraza.
Preterana ljubaznost može da izazove sumnju
Zanimljivo je da u nordijskim zemljama preterano isticanje učtivosti ponekad može imati suprotan efekat od očekivanog.
Humelgren objašnjava da suviše formalno ili naglašeno ljubazno ponašanje može delovati neobično, pa čak i sumnjivo.
„Nikada nisam čula da je neko poslao zahvalnicu nakon razgovora za posao ili nečeg sličnog“, navodi ona.
„To bi delovalo pomalo preterano, a možda i kao da pokušavate da dobijete neku posebnu uslugu“, dodaje Humelgren.
Razlike u načinu komunikacije pokazuju da učtivost nije univerzalno vezana za određene reči i formalnosti.
Iako u nordijskim jezicima ne postoji direktan ekvivalent, to ne znači da ljubaznost izostaje. Ona se jednostavno izražava na drugačiji način – kroz neposrednost, uzajamno poštovanje i ravnopravan odnos prema sagovorniku.
Teme